Википедија

Њемцовке

Њемцовке (рус. Немцовки) су биле новчанице у виду платежних бонова издате од стране управе Нижњеновгородске области Руске Федерације током 1992. године. Назив су добиле по Борису Јефимовичу Њемцову који је тада био управник области.

"Њемцовка" у номиналу 5000 рубаља

Након распада СССР долази до појаве тржишне економије у Русији. Цијене робе и производа су се још контролисале од стране државе, међутим све је теже такво нешто било спроводити у вријеме велике инфлације. Многа предузећа су банкротирала, а висока цијена производње робе довела је до снижавања плата. Становништво је тешко себи могло у потпуности обезбиједити потрепштине, па се због тога уводе бонови како би се смањила емисија новца у појединим дијеловима Русије. Бонови су давани заједно са платом и уз помоћ њих је било могуће у продавницама набавити одређену количину производа у току мјесеца. Једнако економија једног региона у држави је зависио од економског развоја цијеле земље, што није било у потпуности могуће због раста новчане масе. Раст новчане масе је испровоцирао и раст инфлације. Због тога у појединим областима Русије попут Татарстана, Јекатеринбурга и Нижњеновгородске области формирају сопствене платежне бонове, који су све до учвршћивања рубље имали улогу новца.

Платежни бонови у Нижњеновгородској области ("њемцовке") се појављују након потписивања одлуке администрације Нижњеновгородске области бр. 176 "О провођењу обласног зајма" (рус. О проведении областного займа) од стране Бориса Њемцова 23. августа 1992. године. Становништво је већ вечери истог дана преко вечерњег дневника било упознато са поступком обласне управе. Облигација зајма се појавила у виду потрошачког благајничког записа у номиналима 50, 100, 500, 1000, 5000 и 10 000 рубаља. Израда облигација, тј. новчаница је затражена и наручена од Пермске фабрике Гознака на општу суму од 10,8 милијарди рубаља. "Њемцовке" су у свим апоенима изгледале једнообразно, а само се са сваким номиналом разликовала боја. На лицу "њемцовке" су били приказани Нижњеновгородски кремљ и стара зграда Градске Думе Нижњег Новгорода, а на наличју се налазио грб области. Натпис који се налазио на наличју је омогућавао и потврђивао да се "њемцовке" могу користити у својству новца. Текст натписа гласи:

"Органи власти Нижњеновгородске области обезбјеђују пријем потрошачких благајничких записа у све видове плаћања свим предузећима и институцијама по номиналној вриједности."

(рус. Органы власти Нижегородской области, обеспечивают прием потребительских казначейских билетов во все виды платежей всеми предприятиями и учреждениями по нарицательной стоимости.)

Код појединаца се овакав економски поступак видио као покушај формирања сопствене валуте у једном од руских региона. Да би се избјегло могуће економско осамостаљивање Нижњеновогордске области унутар Русије, федералне власти отправљају одређену суму новца у локални трезор, којим је било могуће исплаћивати плате становништву. Облигације су се чувале све до идућег одговарајућег момента за њихову употребу.

Током свог постојања ове новчанице су биле познате и под другим називима, попут "папирићи" (рус. фантики) и "картице" (рус. билетики), који су били до тада карактеристични као надимак тадашњим новчаницама рубље, али и под надимцима као што су "нижњеновгородке" (рус. нижегородки), "борке" (рус. борьки) и "јављинке" (рус. явлинки; по једном од аутора овакве реформе Григорију Алексејевичу Јављинском).

Види још уреди

Извори уреди


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Њемцовке&oldid=27066417”