Џедеф Ре
Џедеф Ре (познат и као Џедефра, Редједеф или Радједеф, 2566 – 2558) био је староегипатски фараон Четврте династије, Кеопсов син и наследник. Мајка му је вероватно била једна од Кеопсовх нижеразредних супруга. Оженио се полусестром Хетепхерес II. Друга жена била је Кхентетенка, са којом је имао синове Сетка, Бака, Хернета и кћерку Неферхетепес. Био је први фараон који је користио као краљевску титулу Син Ра.
| Џедеф Ре | |||||
|---|---|---|---|---|---|
 Џедеф Реова статуа | |||||
| Лични подаци | |||||
| Хијероглифско име |
| ||||
| Сахрањен | Гиза | ||||
| Породица | |||||
| Супружник | Хетепхерес II | ||||
| Родитељи | Кеопс | ||||
| Владавина | |||||
| Период владавине | око 2566. п. н. е. — 2558. п. н. е. (Четврта династија) | ||||
| Претходник | Кеопс | ||||
| Наследник | Кефрен | ||||
Сазидао је пирамиду у Абу Равашу, 8 km северно од Гизе.
Краљева гробница
уредиЏедеф Ре је саградио пирамиду у близини села Абу Раваш[1], која се налази око 10 km од града Каира, око 8 km[2] северозападно[3] од Гизе[4], на стеновитим падинама[1], успињући се високо над Нилом. Владарева пирамида је најсеверније положена пирамида у Египту[5]. Градња пирамиде се свршила брзо после њеног отпочињања градње.[3] Њена основа је имала око 100 x 100 m[5] и остаци пирамиде се уздижу до 10 m. Јако лоше стање остатака пирамиде се догађа после вађења камена у 19. веку, када је отуда сваког дана у Каиро одношен камен на 300 дева[2]. Археолози сада допуштају теорију да пирамида никада није била завршена. Најновија истраживања доказују да је пирамида била завршена, али је велика количина пирамиде у 2. веку била растављена. У бољем стању се сачувало само подземље пирамиде, али погребна комора је затрпана и неприступна и сматра се да би ту могао да буде и владарев саркофаг.[2]
Због тога што је у Абу Равашу нађен велики број изломљених скулптура, сматрало се да је Редеф Ре дошао на власт и трон на укор свога брата Каџаба и да је после смрти био затрт.[1] Ова теорија је данас превазиђена[1] Између фрагмената више од 20 скулптура је једна остала сама недотакнута која је представљала владара као сфингу.[2] Осим тога се сачувала још једна скулптура која је израђена од црвеног камена кремена, која је израђена у највишем уметничком квалитету.[2] Употреба црвене боје је резултовала сунчаним култом као и чињеницом да је црвена боја блиска тону људског тела.[6] Ту се у ствари ради о најстаријим вајарским делима сфинга у Египту и нешто мање старије од Редеф Реове сфинге у Гизи.[2]
Референце
уреди- ^ а б в г Verner, Bareš & Vachala 2007, стр. 397
- ^ а б в г д ђ Krejčí & Magdolen 2005, стр. 285
- ^ а б Shaw 2003, стр. 112
- ^ Krejčí & Magdolen 2005, стр. 234
- ^ а б Zamarovský 2005, стр. 262
- ^ Krejčí & Magdolen 2005, стр. 286
Литература
уреди- Zamarovský, Vojtěch (2005). Bohové a králové starého Egypta. Brána. стр. 262. ISBN 978-80-7243-267-7.
- Shaw, Ian (2003). Dějiny starověkého Egypta. Brno: Kapitola Stará říše. ISBN 978-80-7257-975-4.
- Krejčí, Jaromír; Magdolen, Dušan (2005). Zajímavosti ze země pyramid aneb100 nej ze starého Egypta. Praha: Libri. ISBN 978-80-7277-251-3.
- Verner, Miroslav; Bareš, Ladislav; Vachala, Břetislav (2007). Encyklopedie starověkého Egypta. Praha: Libri. ISBN 978-80-7277-306-0.
Додатна литература
уреди- Peter A. Clayton: Die Pharaonen. Bechtermünz, Augsburg. 1994. ISBN 978-3-8289-0661-7. стр. 50–51.
- Thomas Schneider: Lexikon der Pharaonen. Albatros, Düsseldorf. 2002. ISBN 978-3-491-96053-4. стр. 112–113.
- Jürgen von Beckerath: Handbuch der Ägyptischen Königsnamen. 2. izdanje. von Zabern, Mainz. 1999. ISBN 978-3-8053-2591-2. стр. 52–53., 178.
- Fondation Eugéne Piot: Monuments et Mémoires. Paris, S. 25, 59.
- Jean-Claude Goyon: Nouvelles inscrpitions rupestres du Wâdi Hammâmât. Paris 1957, Nr. 23s.
- Zahi Hawass (eds.): Die Schätze der Pyramiden. Weltbild, Augsburg. 2003. ISBN 978-3-8289-0809-3. стр. 224–230.
- Mark Lehner: Geheimnis der Pyramiden. Orbis. . München. 1999. pp. 120–121. ISBN 978-3-572-01039-4.
- Michel Valloggia: Au cœur d'une pyramide. Une mission archéologique en Egypte. InFolio, Gollion. 2001. ISBN 978-2-88474-100-2.
- Miroslav Verner: Die Pyramiden. Rowohlt, Hamburg. 1999. ISBN 978-3-499-60890-2. стр. 247–253.
- Jürgen von Beckerath: Chronologie des pharaonischen Ägypten. von Zabern, Mainz. 1997. ISBN 978-3-8053-2310-9. стр. 26, 38.f., 154, 156–159, 175, 188.
- Aidan Dodson, Dyan Hilton: The Complete Royal Families of Ancient Egypt. The American University in Cairo Press. . London. 2004. pp. 52–61. ISBN 978-977-424-878-8.
- Klaus-Peter Kuhlmann: Der „Wasserberg des Djedefre“ (Chufu 01/1). Ein Lagerplatz mit Expeditionsinschriften der 4. Dynastie im Raum der Oase Dachla. In: Mitteilungen des Deutschen Archäologischen Instituts, Abteilung Kairo. (MDAIK) Bd. 61, von Zabern, Mainz. 2005. ISBN 978-3-8053-3496-9. стр. 243–289.
- Miroslav Verner: Archaeological Remarks on the 4th and 5th Dynasty Chronology. In: Archiv Orientální. Bd. 69, Prag 2001, S. 363–418 (PDF; 31 MB Архивирано на сајту Wayback Machine (6. септембар 2013)).
- Dietrich Wildung: Die Rolle ägyptischer Könige im Bewußtsein ihrer Nachwelt. Teil I. Posthume Quellen über die Könige der ersten vier Dynastien (= Münchener Ägyptologische Studien. (MÄS) Bd. 17). Deutscher Kunstverlag, München/ Berlin 1969, S. 193–199.
- Otto H. Muck: Cheops und die grosse Pyramide: Die Glanzzeit d. altägypt. Reiches. Olten ; Freiburg i. Br. : Walter, 1958
Спољашње везе
уреди
