Отворите главни мени

Џон Бофорт, 1. војвода од Самерсета

Џон Бофорт (енгл. John Beaufort; 1404, Вестминстер - 27. мај 1444, Вимборн Минстер) је био енглески велможа, војсковођа и војвода од Самерсета (1418—1444) из куће Бофорт (огранка династије Плантагенет). Био је истакнути учесник последње фазе Стогодишњег рата.

Џон Бофорт
John Beaufort Grave.jpg
Гроб Јована Бофорта и његове жене Маргарет, Вимборн Минстер, Дорсет.
Датум рођења1404.
Место рођењаВестминстер
Краљевство Енглеска
Датум смрти27. мај 1444.(1444-05-27) (40/41 год.)
Место смртиВимборн Минстер
Краљевство Енглеска
ДинастијаКућа Бофорт
ОтацЏон Бофорт
МајкаМаргарет Холанд
СупружникМаргарет Бошан од Блетса
ПотомствоМаргарет Бофорт
војвода Самерсета
Период(1418—1444)
ПретходникХенри Бофорт, 2. гроф од Самерсета
НаследникЕдмунд Бофорт, 2. војвода од Самерсета

БиографијаУреди

ПореклоУреди

Отац му је био Џон Бофорт, 1. гроф од Самерсета [1][2][3], незаконити син Џона од Гента, сина енглеског краља Едварда III, и извесне даме Катарине Свинфорд [1][3]. Овај брак није био признат све док се Џон није оженио Катарином, мало пред своју смрт 1399. године. Деца рођена у том браку узела су име Бофорт, по замку у ком су рођена, а парламент је признао њихову законитост, али им је изричито одрекао право наслеђивања престола [1].

Гроф од Самерсета и заробљеништвоУреди

Старији Џон Бофорт умро је 1409. године, а Хенри, његов старији син а брат млађег Бофорта, 1419. године, тако да је он постао гроф Самерсета. Седамнаестогодишњи Бофорт се потом придружује експедицији свог рођака енглеског краља Хенрија V у Француској. Јован је следеће године са краљевим братом Томасом, војводом од Кларенса, послат против дофена у Анжуу. Војска је пребрзо напредовала кроз мочварна подручја, где ју је пресрела и разбила француска војска. Сам војвода од Кларенса је пао у боју, а Јован је био заробљен. Откупљен је тек 17 година касније.

Последње године и смртУреди

Јован је учествовао и у наставку рата у Француској сада под Хенријем VI, а његово блиско сродство с владајућом династијом учинило га је високим командантом. Али, иако је 1443. године учињен војводом Самерсета и генерал-капетаном Аквитаније и Нормандије, војвода од Јорка имао је предност као регент Француске. Недуго потом Бофорту се слошило и морао се вратити кући у Енглеску, где је умро следеће године, како се наводи, од своје руке, пошто није могао трпети срамоту протеривања из суда, коју му је донео сукоб с владом [3].

Брак и породицаУреди

Џон Бофорт је био ожењен Маргаретом, удовицом сер Оливера Сент-Џона и наследницом Јована Бошана, 2. барона од Бошана и са њом 1441. године имао ћерку Маргарет, будућу жену Едмунда Тјудора и мајку енглеског краља Хенрија VII.

Породично стаблоУреди

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Едвард II Плантагенет[6]
 
 
 
 
 
 
 
8. Едвард III Плантагенет[5]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Изабела Француска[6]
 
 
 
 
 
 
 
4. Џон од Гента[4]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Вилијам I, гроф од Еноа[7]
 
 
 
 
 
 
 
9. Филипа од Еноа[7]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Жана од Валоа[7]
 
 
 
 
 
 
 
2. Џон Бофорт, 1. војвода од Самерсета
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
10. Пејн де Рое[9], витез из Еноа
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
5. Катарина Свинфорт[8]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Џон Бофорт, 1. војвода од Самерсета
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Robert de Holland, 1st Baron Holand[11]
 
 
 
 
 
 
 
12. Томас Холанд, 1. гроф од Кента[10]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Maud la Zouche[11]
 
 
 
 
 
 
 
6. Томас Холанд, 2. гроф од Кента[4]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Edmund of Woodstock, 1st Earl of Kent[12]
 
 
 
 
 
 
 
13. Џоан од Кента[10]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Margaret Wake, 3rd Baroness Wake of Liddell[12]
 
 
 
 
 
 
 
3. Маргарет Холанд
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Edmund Fitzalan, 9th Earl of Arundel[14]
 
 
 
 
 
 
 
14. Ричард Фицалан, 10. гроф од Арундела[10]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Alice de Warenne[14]
 
 
 
 
 
 
 
7. Алиса Фицалан[13]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Хенри, 3. гроф од Ланкастера[15]
 
 
 
 
 
 
 
15. Елеонора од Ланкастера[15]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Maud Chaworth[15]
 
 
 
 
 
 

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 Пејнтер 1997, стр. 436.
  2. ^ Пејнтер 1997, стр. 554.
  3. 3,0 3,1 3,2 Типинг 1885, стр. 48.
  4. 4,0 4,1 Brown 2004.
  5. ^ Weir 2008, стр. 232.
  6. 6,0 6,1 Weir 2008, стр. 92.
  7. 7,0 7,1 7,2 Weir 2008, стр. 93.
  8. ^ Marshall 2003, стр. 50.
  9. ^ Weir 2007, стр. 6.
  10. 10,0 10,1 10,2 Weir 2008, стр. 125.
  11. 11,0 11,1 Browning 1898, стр. 288.
  12. 12,0 12,1 Weir 2008, стр. 94–95.
  13. ^ Weir 2008, стр. 94, 125.
  14. 14,0 14,1 Weir 2008, стр. 97, 104.
  15. 15,0 15,1 15,2 Weir 2008, стр. 77.

ЛитератураУреди

  • Типинг, Хенри Авре (1885). Речник Националне Биографије. Лондон; Smith, Elder & Co.
  • Пејнтер, Сидни (1997). Историја средњег века (284-1500). Београд: Clio. 
  • Browning, Charles H. (1898). The Magna Carta Barons and Their American Descendants. London: Genealogical Publishing Company. 
  • Burne, A.H. (2005). The Hundred Years War. London: Folio. 
  • Marshall, Rosalind (2003). Scottish Queens, 1034-1714. Tuckwell Press. 
  • Weir, Alison (2008). Britain's Royal Families, The Complete Genealogy. London: Vintage Books. ISBN 978-0-09-953973-5.