Džordž Armitaž Miler
Džordž Armitaž Miler (3. februar 1920 – 22. jul 2012)[1] bio je američki psiholog, koji je bio jedan od osnivača kognitivne psihologije, i šireg polja kognitivne nauke. Takođe je doprineo formiranju polja psiholingvistike. Miler je napisao nekoliko knjiga i usmeravao razvoj VordNeta, onlajn baze podataka za povezivanje reči koje mogu koristiti računarski programi. Napisao je članak „Čarobni broj sedam, plus ili minus dva”, u kome je primetio da mnogi različiti eksperimentalni nalazi razmatrani zajedno otkrivaju prisustvo prosečne granice od sedam za ljudsku sposobnost kratkotrajne memorije. Ovaj rad često citiraju psiholozi i u široj kulturnoj sferi. Miler je osvojio brojne nagrade, uključujući i Nacionalnu medalju za nauku.
Džordž Armitaž Miler | |
---|---|
Puno ime | Džordž Armitaž Miler |
Datum rođenja | 3 februar, 1920 |
Mesto rođenja | Čarlston, Zapadna Virdžinija SAD |
Datum smrti | 22. jul 2012. (92 god.) |
Mesto smrti | Plejnsboro, Nju Džerzi SAD |
Prebivalište | SAD |
Državljanstvo | američko |
Univerzitet | Harvard univerzitet, Univerzitet u Alabami |
Delovanje | psihologija, kognitivna nauka |
Miler je započeo svoju karijeru kada je vladajuća teorija u psihologiji bila biheviorizam, koji je izbegavao proučavanje mentalnih procesa i usredsređivao se na primetno ponašanje. Odbacujući ovaj pristup, Miler je razvio eksperimentalne tehnike i matematičke metode za analizu mentalnih procesa, posebno se fokusirajući na govor i jezik. Radeći uglavnom na Harvard univerzitetu, MIT-u i Univerzitetu Princeton, on je postao jedan od osnivača psiholingvistike, i bio je jedna od ključnih ličnosti u osnivanju šireg novog polja kognitivne nauke, oko 1978. godine. On je sarađivao i bio koautor brojnih radova sa drugim vodećim figurama u polju kognitivne nauke i psiholingvistike, poput Noama Čomskog. Zbog prelaska psihologije u područje mentalnih procesa i njenog usklađivanja sa teorijom informacija, računarskom teorijom i lingvistikom, Miler se smatra jednim od velikih psihologa dvadesetog veka. Pregled opšte psihologije, objavljen 2002. godine, rangira Milera kao dvadesetog najuticajnijeg psiholog tog doba.[2]
Biografija
уредиMiler je rođen 3. februara 1920, u Čarlstonu u Zapadnoj Virdžiniji, kao sin Dožrdža E. Milera, upravnika željezare[1] i Florens (Armitaž) Miler.[3] Ubrzo nakon njegovog rođenja njegovi roditelji su se razveli, i on je živeo sa majkom tokom Velike depresije, pohađajući javnu školu i maturirajući u srednjoj školi u Čarlstonu 1937. godine. On se preselio sa majkom i očuhom u Vašington i godinu dana je pohađao Univerzitet Džordža Vašingtona. Njegova porodica je praktikovala hrišćansku nauku, koja upućuje da se isceljenje ostvaruje posvećivanjem molitvama, a ne medicinskoj nauci. Nakon što je očuh premešten u Bermingham u Alabami, Miler je prešao na Univerzitet u Alabami.[4]
Na Univerzitetu u Alabami je pohađao kurseve fonetike, nauke o glasu i patologije govora, i na kraju je diplomirao iz oblasti istorije i govora 1940. godine. On je magistrirao u oblasti govora 1941. godine. Članstvo u Dramskom klubu podstaklo je njegovo interesovanje za kurseve u Odeljenju za govor. Na njega je uticao i profesor Donald Ramsdel, koji ga je upoznao i sa psihologijom, i indirektno putem seminara, sa njegovom budućom suprugom Katarinom Džejms.[4] Oni su se venčali 29. novembra 1939. godine. Katarina je umrla u januaru 1996. godine.[3][5] On se oženio se Margaret Ferguson Skuč Pejg 2008. godine.[3][6]
Izabrani radovi
уреди- George A. Miller; Eugene Galanter; Karl H. Pribram (1960). Plans and the Structure of Behavior . Henry Holt & Co.
- — (1963). Language and Communication . McGraw Hill. ASIN B000SRSOIK.
- — (1965). Mathematics and Psychology (Perspectives in Psychology). John Wiley & Sons. ISBN 9780471604082.
- Frank Smith; George A. Miller, ур. (1966). The genesis of language; a psycholinguistic approach; proceedings of a conference on language development in children . The MIT Press.
- Frank Smith; George A Miller (1968). The Genesis of Language: A Psycholinguistic Approach. The MIT Press. ISBN 978-0262690225.
- George A. Miller, ур. (1973). Communication, Language and Meaning (Perspectives in Psychology) . Basic Books. ISBN 9780465128334.
- — (1974). Linguistic Communication: Perspectives for Research. International Reading Association. ISBN 978-0872079298.
- — (1975). The Psychology of Communication. Harper Androw-1975. ISBN 978-0465097074.
- George A. Miller; Philip N Johnson-Laird (1976). Language and Perception. Harvard University Press. ISBN 978-0674509474.
- Morris Halle; Joan Bresnan; George A. Miller, ур. (1978). Linguistic theory and psychological reality . The MIT Press. ISBN 978-0262080958.
- George A. Miller; Elizabeth Lenneberg, ур. (1978). Psychology and biology of language and thought : essays in honor of Eric Lenneberg. Academic Press. ISBN 978-0124977501.
- Oscar Grusky; George A. Miller, ур. (1981). Sociology of Organizations (2nd изд.). Free Press. ISBN 9780029129302.
- Ned Joel Block; Jerrold J. Katz; George A. Miller, ур. (1981). Readings in Philosophy of Psychology, Volume II . Harvard University Press. ISBN 9780674748781.
- George A. Miller; Eugene Galanter; Karl H. Pribram (1986). Plans and the Structure of Behavior (repr.). Adams Bannister Cox Pubs. ISBN 978-0937431009.
- — (1987). Spontaneous Apprentices: Children and Language (Tree of Life). Seabury Press. ISBN 978-0816493302.
- — (1987). Language and Speech. W H Freeman & Co (sd). ISBN 978-0716712978.
- — (1991). Psychology: The Science of Mental Life. Penguin Books Ltd. ISBN 9780140134896.
- — (1991). The Science of Words. W H Freeman & Co. ISBN 978-0716750277.
Poglavlja u knjigama
уреди- Miller, George A.; Galanter, Eugene (1960), „Some comments on Stochastic models and psychological theories”, Ур.: Arrow, Kenneth J.; Karlin, Samuel; Suppes, Patrick, Mathematical models in the social sciences, 1959: Proceedings of the first Stanford symposium, Stanford mathematical studies in the social sciences, IV, Stanford, California: Stanford University Press, стр. 277—297, ISBN 9780804700214.
Reference
уреди- ^ а б Paul Vitello (1. 8. 2012). „George A. Miller, a pioneer in cognitive psychology, is dead at 92”. New York Times. Приступљено 8. 8. 2012.
- ^ Haggbloom, Steven J.; Powell, John L., III; Warnick, Jason E.; Jones, Vinessa K.; Yarbrough, Gary L.; Russell, Tenea M.; Borecky, Chris M.; McGahhey, Reagan; et al. (2002). „The 100 most eminent psychologists of the 20th century”. Review of General Psychology. 6 (2): 139—152. CiteSeerX 10.1.1.586.1913 . doi:10.1037/1089-2680.6.2.139.
- ^ а б в „Profie details: George Armitage Miller”. Marquis Who's Who. Приступљено 7. 8. 2012.
- ^ а б No Authorship Indicated (1991). „Gold medal awards for life achievement: George Armitage Miller”. American Psychologist. 46 (4): 326—328. doi:10.1037/0003-066X.46.4.326.
- ^ Thomas M. Haugh II (6. 8. 2012). „George A. Miller dies at 92; pioneer of cognitive psychology”. Los Angeles Times. Приступљено 8. 8. 2012.
- ^ Emily Langer (3. 8. 2012). „George A. Miller; helped transform the study of psychology; at 92”. Washington Post. Архивирано из оригинала 19. 1. 2013. г. Приступљено 8. 8. 2012.
Spoljašnje veze
уреди- 2007 discussion on the cognitive revolution, with Chomsky, Bruner, Pinker and others: Part I
- 2007 discussion on the cognitive revolution, with Chomsky, Bruner, Pinker and others: Part II
- 2007 discussion on the cognitive revolution, with Chomsky, Bruner, Pinker and others: Part III
- 2007 discussion on the cognitive revolution, with Chomsky, Bruner, Pinker and others: Part IV
- Classics in the history of psychology: The seven plus/minus two paper
- Bio on Kurtzweil.net
- Old faculty page
- Communication, Language, and Meaning (edited by Miller) Архивирано на сајту Wayback Machine (22. фебруар 2020)
- A blog with links to discussions on the seven-plus-minus-two paper
- Neurotree: Miller's academic genealogy
- George A. Miller на сајту LCCN, са 26 каталошких евиденција