Отворите главни мени

Абу Саид Абан ибн Осман ибн Афан (преминуо 105 AH/723.) био је мухадит, факих,муфасир, муслимански историчар.[1] Такође је одслужио седмогодишњи мандат као гувернер Медине 695–702. године, за време владавине омејадског калифа Абд ел Малика.

БиографијаУреди

Абан је био син Утмана ибн Афана, трећег рашидунског калифа.[2][3] Његова мајка је била Ум Амр бинт Џундаб ибн Амр ел Давсија из племена Азд у Јемену.[2][4][5] Током Прве Фитне, која се одиграла након убиства његовог оца, Абан се борио заједно са Аишиним снагама и својим омејадским рођацима против калифа Алија (в. 656–661) у Бици код Камила у новембру 656. године.[4] Како су Аишине присталице биле на рубу пораза, Абан је побегао из битке.[2] Касније га је омејадски калиф Абд ел Малик (685–705) именовао Абана за гувернера Медине 695. године и он је наставио рад на тој дужности док га 702.[3] није заменио Хишам ибн Исмаил ел Махзуми. Током свог мандата, он је водио погребне молитве, као што је то уобичајено за гувернера, за Мухамеда ибн ел Ханафија, сина Алија и вођу породице Алид.[4]

Он је постао онеспособљен 722/23 и умро је у Медини следеће године, 723/24, за време владавине калифа Јазида II.[6] Чини се да Абан није био главни политички делатник међу Омајадима и да већину славе дугује познавању исламске традиције.[7] Многи научници приписују му да је написао Магази (биографију) Мухамеда, иако историчари Јакут ел Хамави и Ахмад ел Туси приписују овај рад извесном Абану ибн Осману ибн Иахји.[6]

ПотомствоУреди

Абан је имао најмање две жене.[4] Његова прва жена била је, Ум Саид бинт Абд ел Рахман ибн ел Харит ибн Хишам, и припадала је клану Бану Махзум.[4] Родила је двојицу Абанових синова, његовог најстаријег Саида и Абд ел Рахмана, и кћерку.[4] Његова друга жена, Ум Култум бинт Абдалах, била је унука Џафара ибн Аби Талиба.[8]Имена потомака Абана забележена су у историјским записима најмање до 1375. у Египту, где су се преселили неки од његових потомака.[8]Остали су забележени у изворима у ал-Андалузу.[8]

РеференцеУреди

  1. ^ Sayyid Husayn Muhammad Ja'fari. "The Origins and Early Development of Shia Islam". Приступљено 22 March 2013.
  2. 2,0 2,1 2,2 Zetterstéen 1960, p. 2.
  3. 3,0 3,1 Al-Tabari, ed. Landau-Tasserson 1998, p. 59, n. 263.
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 4,4 4,5 Ahmed 2010, p. 127.
  5. ^ Ahmed 2010, p. 115.
  6. 6,0 6,1 Zetterstéen 1960, p. 3.
  7. ^ Zetterstéen 1960, pp. 2–3
  8. 8,0 8,1 8,2 Ahmed 2010, p. 128.

БиографијаУреди