Абдул Рахман ибн Фајсал
Абдул Рахман ибн Фајсал Ел Сауд (арап. عبد الرحمن بن فيصل ال سعود 'Абд ар Рахман бин фаилал ел сауд ; 1850. - јун 1928.) био је последњи Емир Наџда, владао је од 1875. до 1876. године и од 1889. до 1891. године био је најмлађи син емира Фaјсал ибн Турки Ел Сауда и отац, је оснивача „треће саудијске државе" Краљевине Саудијске Арабије.[1]
| Абдул Рахман ибн Фајсал | |||
|---|---|---|---|
 Абдул Рахман ибн Фајсал, раних 1900-их | |||
| Лични подаци | |||
| Датум рођења | 1850. | ||
| Место рођења | Дираџа,  Саудијска Арабија | ||
| Датум смрти | 1928. (77/78 год.) | ||
| Место смрти | Ријад Емират Наџд | ||
| Гроб | Ал Оуд, Ријад | ||
| Породица | |||
| Родитељи | Фaјсал ибн Турки Ел Сауд | ||
| Династија | Сауд | ||
| Емир од Наџда | |||
| Период | 1875–1876 1889–1891 | ||
| Претходник | (први пут) Сауд ибн Фајсал Ел Сауд Абдулах ибн Фајсал Ел Сауд | ||
| Наследник | Абдуллах ибн Фајсал ибн Турки Ел Сауд Мухамед ибн Абдулах Ел Рашид | ||
| |||
Биографија уреди
Абдул Рахман ибн Абдаллах је био син Абдалаха III. ибн Фајсала, који је био и верски и световни владар вехабија од 1865. као имам.[2] Његов ујак Сауд II ибн Фајсал, брат његовог оца, успео је да преузме власт 1871. године. Абдул Рахман је побегао из Наџда са својим оцем. Делегиран од оца отоманским гувернерима у Ираку, добио је њихову интервенцију у Ел Хаси.[3] Када су Османлије успоставиле своју власт у Ел Хаса оаза (1872), Абдул Рахман је покушао да их протера побуном у Хуфуфу, али то није успело и морао је поново да бежи.
Уследио је грађански рат између оца и стрица. Када је Сауд II умро 1873. од рана задобијених током кампање, Абдул Рахман је вратио свог оца да влада као имам у Наџду. Када је отац умро 1889, постао је његов наследник након што се његов брат Мухамед одрекао наследства на престолу.
Међутим, није успео да добије одобрење Мухамеда ел Рашида (1869-1897), вође Шамара. Окупирао је Ријад и присилио Абдула Рахмана и његову породицу да побегну у Кувајт 1891 године.
Његов син Ибн Сауд (1880–1953) успео је да освоји тврђаву Масмак у Ријаду 1902. године, и поново успостави Саудско царство у Наџду. Ибн Сауд је признао свог оца као имама вехабија, због чега му је Абдул Рахман дао одријешене руке у влади. Абд ел Азиз ибн Сауд је касније успео да уједини Наџд и оснује краљевину Саудијску Арабију.[4]
Види још уреди
Референце уреди
Спољашње везе уреди
Медији везани за чланак Абдул Рахман ибн Фајсал на Викимедијиној остави
