Отворите главни мени

Аграрна политика

Појам аграрне политикеУреди

Аграрна политика је скуп мера економске политике, који обухвата целокупну активност њених носилаца усмерену ка пољопривреди. Чине је неколико међусобно повезаних елемената:

  • циљеви аграрне политике
  • средства, мере и методи деловања и
  • носиоци аграрне политике

Циљеви аграрне политике могу бити дугорочни и краткорочни, а с обзиром на садржај - општи и посебни. Ефикасност аграрне политике у великој мери зависи од тога да ли су и колико циљеви садржајно и временски усклађени.

Средства помоћу којих се остварују циљеви аграрне политике могу бити економска, техничка, правна и организациона. Најзначајнија економска средства су цене, инвестиције, порези и политика извоза и увоза, а техничка - механизација, хемизација, зоотехничке мере, комасација, арондација, плодоред. Правним средствима регулише се спровођење појединих мера и акција у производњи, промету, у области поседовних односа и др. Организационе мере се односе на организацију пољопривредних предузећа, на облике повезивања и удруживања индивидуалних произвођача.

Мере аграрне политике према начину спровођења могу бити директне, односно добровољне и присилне. Као носиоци и учесници аграрне политике појављују се управни и извршни органи власти, пољопривредни произвођачи и њихова удружења, политичке организације, стручне и научне институције.

ЛитератураУреди

  • Д. Јовановић, Аграрна политика, Бг 1939.
  • Љ. Божић, Аграрна политика, Сарајево 1974.
  • Економска и пословна енциклопедија, Бг 1994.

Види јошУреди