Адолф Велфли
Адолф Велфли (Берн, 29. фебруар 1864 — Берн, 6. новембар 1930) био је једна најистакнутијих швајцарских уметника примитивне или маргиналне уметности, ван званичних уметничких институција, који је своја дела створио током лечења од алкохолне психозе и схизофреније у Медицинском центру Валдај поред Берна, Швајцарска. Овај психотични болесник, који ће остати запамћен по свом опредељењу за писање и цртање, за собом је оставио 45 томова цретжа, 25.000 страница текста, 1.600 илустрација и 1.500 колажа, у којима је описао своју животну причу.[1]
| Адолф Велфли | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 29. фебруар 1864. |
| Место рођења | Берн, Швајцарска |
| Датум смрти | 6. новембар 1930. (66 год.) |
| Место смрти | Берн, Швајцарска |
| Уметнички рад | |
| Поље | Маргинална уметност |
Живот
уредиРођен је у околини Берна у Швајцарској, 29. фебруар 1864. године, као најмлађе од седморо деце у породици Велфи. Имао је несрећно детињство, јер је већ у десетој години постао сироче. Од тада је живио у многим несретнимхранитељским породицама. Након што му је забрањено да воли девојку у коју се заљубио, од стрена њеног оца који га је презирао, привремено је напустио живот у Берну и извесно време радио је као путујући пољопривредни радник, да би се 1883. године придружио пешадији.
Одао се алкохолу и године 1890. осуђен је на две године затвора због покушаја злостављања две девојке, а 1895. године, након трећег инцидента, наводног злостављања девојчице, смештен је на психијатријску клинику Валдај у Берну, где је остао на лечењу због алкохолизма и схизофреније све до своје смрти 1930. године.
Суочавајући се са застрашујућим халуцинацијама, Волфли је често био изолован током прве деценије хоспитализације. Од 1910. године, почео је систематски и свестрано да се бави писањем и цртењем. Стварао је у самоћи своје болесничке собе, коју је обилато украшавао својим радовима.[2]
Дело
уреди
Након четири године проведене у клиници Адолф Велфли је почео да црта. Најранији сачувани радови су му из 1904. године. То су немирни, симетрични цртежи оловаком на новчаници.[3]
Комбиновањем сликања, писања и музичких записа, настали су његови рани радови. Године 1908. године, када је у санаторијум у Валадај дошао психијатар Валтер Моргенталер (који је 1921. године објавио књигу „Ментални болесник као уметник: Адолд Фелфи”), Адолф је започео епски аутобиографски пројекат за који је утрошио преосталих 22 године свог живота. Текст је изненађујуће аутобиографски, написан на више од двадесет пет хиљада страница. У њега је Адолф додао поезију, музичке композиције и богато је илустрова са три хиљаде цртежа. Рукопис који је Адолф повезао и сложена у његовој ћелији, на крају је достигао висину од више од шест метара.[3]
Биографија Адолф Велфлија почиње као авантуристичка географска светска експедиција, у којој је „Дуфи”„” (његов надимак из детињства) херој, и проширује се у грандиозну причу о космичком рату, катастрофи и освајању са Дуфијем претворенимм у св. Адолфа II. Фасцинантне илустрације и његове нарације су заправо лавиринтске креације и мандалакалне композиције густо комбинованог текста и идиосинкратских мотива.[3]
Неколико дана пре његове смрти, Волфли се жалио на своју немогућност да заврши последњи део аутобиографије, грандиозно финале од скоро три хиљаде песама, које је назвао "Погребни март" (Funeral March).
Након четири деценије од његове смрти, 1972. године целеокупна дела Адолфа Велфија приви пут су јавно изложена, као „Документација 5” и од тада се приказивана широм Европе и Сједињених Америчких Држава.
На четрдесетпету годинишњицу од Волфије смрти . Адолфова невероватна уметничка продукција - укључујући аутобиографију и илустрацију, као и око осам стотина цртежа на посебним листовим - пребачена је из Психијатријског санаторијума Валдај у Музеј Кунст у Берну.[4]
Ликовна дела Адолфа Велфлија
уреди
Извори
уреди- ^ Adolf Wolfli 1864-1930 Born in Bowil, Switzerland Barbara Freeman, Biographies of Outsider Artists in "Parallel Visions: Modern Artists and Outsider Art," Copyright 1992 by Museum Associates, Los Angeles County Museum of Art. . Princeton University Press.
- ^ Spoerri E. The art of Adolf Wölfli. New York: American Folk Art Museum; Princeton. . Princeton University Press. 2003.
- ^ а б в Elka Spoerri, Daniel Baumann and E. M. Gomez (2003). The Art of Adolf Wolfli. ISBN 0-691-11498-6.
- ^ Walter Morgenthaler, Madness & Art, The Life and Works of Adolf Wölfli (Lincoln. . University of Nebraska Press. 1992.) (= Translation of Ein Geisteskranker als Künstler). 1975. ISBN 978-0-8032-3156-6.
Литература
уреди- The other side of the moon: the world of Adolf Wölfli. Philadelphia: Goldie Paley Gallery; Moore College of Art, 1988.
- Morgenthaler W. Madness & art the life and works of Adolf Wölfli. . Lincoln: University of Nebraska Press. 1992..
- Spoerri E. Adolf Wölfli: draftsman, writer, poet, composer. . Ithaca: Cornell University Press. 1997..
- Chanfrault-Duchet M.-F. Adolf Wölfli: Autobiographie und Autofiktion. Freiburg: Rombach, 1998.
- Gomez E.M. Adolf Wölfli, master of his universe. St. Louis: Envision, 2003.
Спољашње везе
уреди
Медији везани за чланак Адолф Велфли на Викимедијиној остави