Азбука за непослушне
Азбука за непослушне (мкд. Азбука за непослушните) је роман македонског романсијера, драмског писца, песника, есејисте, критичара и књижевног теоретичара Венка Андоновског (мкд. Венко Андоновски) објављен 1994. године. Српско издање књиге објавила је издавачка кућа Архипелаг из Београда 2017. године у антологијској едицији “100 словенских романа”, у преводу Мирослава Мрковића.[1][2]
| Азбука за непослушне | |
|---|---|
 Корице издања књиге Азбука за непослушне на српском језику, 2017. година | |
| Настанак и садржај | |
| Ориг. наслов | Азбука за непослушните |
| Аутор | Венко Андоновски |
| Земља |  Република Македонија |
| Језик | Македонски |
| Жанр / врста дела | роман |
| Издавање | |
| Датум | 1994. |
| Превод | |
| Преводилац | Мирослав Мрковић |
| Датум издавања | 2017. |
| Класификација | |
| ISBN ? | 978-86-523-0248-2 |
О аутору уреди
Венко Андоновски (Куманово, 1964) је један од најзначајнијих и најчитанијих савремених македонских писаца. Студирао је и докторирао на Филолошком факултету у Скопљу, где је тренутно професор теорије књижевности. Добитник је „Рацинове награде“, Награде „Утринског весника“ за роман године, Награде „Стале Попов“ и Награде „Балканика“ за најбољу балканску књигу године. Писао је поезију, приповетке, романе, драме, као и стручне књиге.[1][3]
О књизи уреди
Радња романа Азбука за непослушне је смештена у 863. годину, у манастир Полихронос на Олимпу, пре одласка Свете браће, у мисију у Моравску. Причу о послушницима и непокорницима прича, односно записује, неми свештеник у манастиру. Андоновски поставља директна питања читаоцу, испитујући колико зна о себи, сопственој историји, Библији, митологији и фолклору. У исто време прави „васкрснуће мртвих слова“, које својим фиксираним правописом говоре о уметничком схватању стварности. Дешифрује архаичне речи/архаизме и реактуелизује глагољицу, стварајући причу иза сваког слова. Андоновски овим романом осваја читаоца свежом интерпретацијом средњег века и простора у коме живимо.[4]
Андоновски је свет у ком живимо у роману алегоријски приказао као леп и тајанствен ковчег у који похрањујемо своје тајне, драгоцености и успомене те га неретко свима поносно показујемо; метафорички, човек у ковчегу, ваљда као његова највећа вредност, одлази на посљедњи починак.[3] Свако поглавље у роману започиње словом феничког писма и развија причу о сукобу добра и зла. Време у коме је смештена радња апокалиптично је време: ријеч, слово, култура, све је у кризи и то је права прилика за завршетак једног космичког циклуса и започињање другог. Да ли ће се у тим менама срушити дотад изграђене вредности? Десило се управо то, зло је надјачало, добро је занемело, лепота је устукнула пред брзином и похлепом, правда пред неправдом, а неписменост је заменила писменост. Азбука за непослушне је роман у којем је, супротно од Библије, идеја послушности демонска, а идеја непослушности божанска. Зло захтијева послушност. И онда се поставља питање шта се уопште променило од средњег века до данас. [5]
Референце уреди
- ^ а б „VENKO ANDONOVSKI”. arhipelag.rs. Приступљено 9. 11. 2022.
- ^ „Азбука за непослушне / Венко Андоновски”. plus.cobiss.net. Приступљено 9. 11. 2022.
- ^ а б Андоновски, Венко (2017). Азбука за непослушне. Београд: Архипелаг. стр. 117—119, унутрашња страна омотног листа. ISBN 978-86-523-0248-2.
- ^ „Азбука за непослушните”. antolog.mk. Приступљено 9. 11. 2022.
- ^ „AZBUKA ZA NEPOSLUŠNE”. tim-press.hr. Приступљено 9. 11. 2022.
