Акира (јап. アキラ) је манга коју је написао и илустровао Кацухиро Отомо. Серијализовала се од 1982. до 1990. године у Коданшиној манга ревији Young Magazine, са укупно 120 поглавља подељених у шест танкобона.

Акира
Оригинална насловница првог тома
アキラ
Жанр
Манга
АуторКацухиро Отомо
ИздавачЈапан Kodansha
Србија Маркетпринт
Циљна групаСеинен
ШтампаYoung Magazine KC
ЧасописWeekly Young Magazine
Прво излажење20. децембар 1982.25. јун 1990.
Томови6 (јапанско издање)
40 (српско издање) (списак томова)
Анимирани филм
ТВ аниме
Студио Sunrise [5]
Премијерно приказивање датумнепознат
Играни филм
Режисер Тајка Вајтити
Продуцент Џенифер Дависон
Леонардо Дикаприо
Ендру Лазар
Сценариста Тајка Вајтити
Мајкл Голамко
Студио Warner Bros.
Датум издавања датум – непознат
Портал Стрип

У Србији, издавачка кућа Маркетпринт је у периоду од 2002. до 2005. године превела сва поглавља, и распоредила их у 40 свезака. Ово је прва манга која је преведена на српски језик, и то у целости.

Манга је 1998. године адаптирана у аниме филм који је доживео велики успех и данас се сматра за један од најбољих научнофантастичних анимираних филмова.

Радња уреди

Радња се одвија у постапокалиптичном граду Нео-Токио, две деценије након што је мистериозна експлозија уништила град, и прати тинејџера и вођу бајкерске банде Шотара Канеду; као и девојку звану Кеј, троје еспера и поручника Шикишиму. Иако наизглед неповезани, имају исти циљ: да зауставе Шотаровог пријатеља Тецуа Шиму који поседује тајанствену и деструктвину моћ звану „Акира”.

Развој уреди

Отомо је испрва био превише заузет да ради на новој манги. Прво је довршио Kanojo no Omoide... (1980) и Farewell to Weapons (1981), па предложио Акиру својим уредницима. Међутим, мислио је да ће Акира бити кратка прича и да неће имати нарочити успех.[6]

Отомов научнофантастични и неконвенционални стил присутан је и у његовим претходним делима, као што су Fireball из 1979. (које је имало сличну тематику као Акира), и касније Domu (1980).[7] Био је приморан да раније заврши Fireball, због чега је, како наводи „написао Акиру из фрустрације“. Није желео да Акира има исту судбину, те је унапред смислио целу причу, за коју је мислио да ће моћи да доврши у року од шест месеци. Међутим, као и са Domu, свако мало је додавао нове идеје, што је онда довело до нових проблема и растегло причу.[8]

Велика инспирација за Акиру била је манга Tetsujin 28-go, аутора Мицутеруа Јокојаме.[8] Отомо је рекао да је суштина Акире „прича о деструктивном оружју насталом за време рата, које је нађено за време мира... слично као у Tetsujin 28-go“.[6] Мангом је такође желео да прикаже каснији Шова период, као и припреме за Олимпијске игре, економски раст, и студентске протесте из шездесетих.[8] Желео је да прича почне из „средине“.[9] Такође је навео Star Wars као инспирацију.[10]

Лик Акире инспирисан је Шорјуом из Тезукиног филма Саијуки.[9] Одлучио је да га назове Акира јер, док је радио на филму Jiyū wo Warera ni, често би чуо како неко дозива једног радника који се звао Акира. Један од најпознатијих јапанских филмских редитеља се такође зове Акира (Куросава), и та „разлика у позицијама“ му је била занимљива, па је одлучио да убаци име у следећу мангу.[9] Имена за Канеду, Тецуа и еспере позајмио је од Tetsujin 28-go−а. Канедин мотор није базиран на специфичном моделу, па је Отомо често мењао дизајн. Лик Чијоко је испрва требало да буде старац, али је Отомо одлучио да је то превише типично, те је променио пол лика и касније му повећао улогу у причи.[9]

Франшиза уреди

Манга уреди

 
Српско издање првог тома.

Мангу Акира написао је и илустровао Кацухиро Отомо. Објављивала се од 20. децембра 1982. до 25. јуна 1990. године у Коданшиној манга ревији Young Magazine.[9] Манга се није објављивала од 20. априла 1987. до 21. новембра 1988. године јер је Отомо радио на филмској адаптацији манге.[9] Манга има укупно 120 поглавља, подељених у шест танкобона. Први танкобон изашао је 21. септембра 1984., а последњи 23. марта 1993. године.[9]

У Србији, издавачка кућа Маркетпринт је у периоду од 2002. до 2005. превела сва поглавља и распоредила их у 40 мањих свезака, са западњаким форматом читања (лево-на-десно). Ово је прва манга преведена на српски језик, и то у целости.[11]

Сцене из анимираног филма објављене су и у виду манге, са поглављима подељеним у пет томова. Први том изашао је 29. августа, а последњи 6. децембра 1988. године.[9]

Аниме уреди

Филм уреди

Акира је адаптиран у анимирани филм. Отомо испрва није био заинтересован, али је касније дозволио да му рад буде адаптиран под условом да он има потпуну креативну контролу над продукцијом.[12] Филм је објављен 16. јула 1988. у Јапану, али је тек 1992. (када је објављено кућно издање) постао интернационални хит, данас сматран једним од најбољих анимираних филмова у жанру научне фантастике.[13]

Серија уреди

Јануара 2016. године објављено је да је планирана аниме адаптација манге.[14] На конвенцији Аниме Експо 2019. године, Отомо је потврдио да ће радити са компанијом Sunrise на адаптацији.[15][16]

Играни филм уреди

Компанија Warner Bros. је 2002. године најавила да ће адаптирати Акиру у играни филм. Убрзо су настале компликације,[17][18] и смењено је најмање пет режисера и десет сценариста.[19][20] Отомо је дозволио да Акира буде адаптиран у играни филм, давајући чак креативну слободу корпорацији.[21] Међутим, многи фанови се брину да ће америчка компанија променити расу ликова и локацију радње померити из Јапана.[19]

Филм је потом био планиран за 2021. годину, са Тајком Вајтитијем као режисером,[22][23] али је датум опет померен јер је Вајтити радио на Тор: Љубав и гром.[24] Вајтитијев колега Џејмс Ган је у интервјуу из 2019. године рекао да је филм „пропао”.[25] Међутим, Вајтити је касније рекао да не одустаје од Акире.[26]

Видео игрице уреди

Анимирани филм је 24. децембра 1988. године добио додатак у облику истоимене видео игрице коју су произвеле компаније ТОСЕ и Таито. Добила је просечан пријем.[27]

Компанија Black Pearl Studios је у периоду од 1993. до 1995. године радила на игрици базираној на манги. Игрица је требало да буде за конзоле Super NES, Game Boy, Game Gear, Sega Genesis, и Sega CD, али никада није довршена.[28][29]

Бритнаска компанија је 1994. године прозивела Акира игрицу за конзолу Amiga CD32 и била је веома неуспешна.[30][31]

Компаније KAZe и Bandai су 21. фебруара 2001. године објавиле Akira Psycho Ball, игрицу за PlayStation 2 која је у суштини дигитални флипер. Добила је позитиван пријем.[32]

Пријем уреди

Зарада и награде уреди

Први танкобон манге, за који се веровало да ће бити продат у 30.000 примерака, је у року од две недеље продат у скоро 300.000 примерака због чега се нашао на списку бестселера. До 1988. године, четири тома манге продата су у око 500.000 примерака, односно укупно у два милиона.[33] Манга је преведена на енглески (1988), шпански (1990), француски (1991), италијански (1991), немачки, шведски, корејски, мандарински (Тајван), индонежански, португалски (Бразил), српски и многе друге језике.[34] Закључно са 2000. годином, продата је у преко седам милиона копија.[35] Године 2020. Акира је постала прва Коданшина манга која је сто пута репринтована.[36] Укупна зарада је око 141 милиона долара.

Weekly Young Magazine, манга ревија у којој се Акира објављивала, је имала повећан број продатих копија часописа са недељних милион (1986) на 1,5 милиона (1990).[37] Укупна зарада за 120 издања у коме се објављивала манга износи око 170-250 милиона долара.

Манга је освојила многе награде као што је Коданшина награда за најбољу мангу у општој категорији (1984),[38] британску награду Eagle (1990),[39] награду Харви за најбоље америчко издање иностраног штива (1993)[40] и две Ајзнерове награде (2002. и 2018).[41][42] Такође је 2002. године номинована за још једну награду Харви.

Рецензије уреди

Сматра се да је Акира манга која је упознала западњачку публику са светом јапанског стрипа и анимације.[43] Нахо Јамада из Коданшиног америчког парњака је рекла за Акиру да је „увела нову динамику у свет стрипа, како јапанског тако и америчког и европског. Оборила је све границе“. Такође је написала да је „Отомо узео фрустрацију своје генерације и претворио је у епску причу која је, како Јапанци само умеју, представљена на визуелно спектакуларан начин“.[44] У исечку из Коданшиног стрип-водича наведено је да је француски превод Акире „покренуо јапанску инвазију“.[45] Свет Акире, заједно са Blade Runner-ом, утицао је на многе манге из деведесетих као што су Ghost in the Shell и Armitage III.[46] Мет Шлеј (The Japan Times) је у својој рецензији написао: „Акира је за многе читаоце октровење. Сваки панел је препун детаља; и Отомо, који је велики љубитељ филмова, не даје моменат да дођемо к себи.“[44] Сузан Напијер је у својој књизи The Fantastic in Japanese Literature написала да је манга хаотична, али одлична.[47] Акира је учврстио Отомову репутацију, а анимирани филм му је омогућио да се посвети филмској каријери.[7]

Кетрин Дејси (MangaBookshelf) је рекла за Акиру да је једна од најбољих научнофантастичних манги, уз коментар да ју је изненадило што је прича још боље приказана у виду стрипа, рекавши да је стрип као медијум „интимнији“ и да „чини сцене борби динамичнијим, и град још више клаустрофобичним“. Такође је рекла да су Тецуо и Канеда приказани као прави тинејџери у стрипу, а не као у филму где су генерични акциони протагонисти. За цртеж је рекла да је одличан, али да је помало застарео, за разлику од приче.[48]

Марк Пелегрини (AIPT Comics) је у својим рецензијама за прва три тома похвалио Отомов цртеж, рекавши да је „једноставан, али динамичан. Такође крвав, али с разлогом; не ослањана се на шок фактор“. Пелегрини је поредио мангу са анимираним филмом, рекавши да је „боља, ако не и једнако добра“. Такође је рекао да је крај боље урађен у манги, односно да није збрзан као у филму. Међутим, не свиђа му се што су еспери тако брзо погинули у манги.[49][50]

Остин Прајс, Линзи Ловриџ, Ејми Макнулти и Ребека Силверман из Anime News Network-а су написали рецензије за мангу, односно за специјалну колекцију коју је америчка Коданша објавила у част 35-годишњице серијала. Прајс и Ловриџ су дали манги одличну оцену; Прајс је у уводу написао: „не могу вам дочарати колико је Акира невероватна манга,“ а Ловриџова: „Акира је предивно нацртана научнофанстична-акциона прича која приказује страх од нуклерне експлозије, скривање државних тајни од остатка света и јаз између генерација.“[51] Такође је написала да су поуке из Акире још увек релевантне. Ејми Макнулти је дала манги три и по од пет звездица. Похвалила је Отомов цртеж, док је за причу написала да је напета, али да су пријатељства између ликова слабо разрађена. Такође је рекла да се манга увелико ослања на научнофантастику, дистопију и натприродне елементе, те да се вероватно неће свидети људима који нису фанови тих жанрова. Додуше, свакако је препоручила мангу.[51] Ребека Силверман је манги дала три звездице, рекавши да разуме зашто је била револуционарна осамдесетих година, али да данас постоји безброј прича са сличном тематиком. Такође је рекла да је цртеж одличан, али помало застарео, и препоручила мангу свим фановима јапанског стрипа.[51]

Утицај уреди

Акира је имала велики утицај на жанр сајберпанка, стварајући такозвани „јапански сајберпанк”. Настала је пре Неуромансера, романа који се сматра једним од првих примера тог жанра.[52] Утицала је на многе манге као што су Ghost in the Shell, Battle Angel Alita, Cowboy Bebop, и Serial Experiments Lain.[53] Познате мангаке Тецуо Хара (Fist of the North Star),[54] Тору Фуџисава (Great Teacher Onizuka)[55] и Масаши Кишимото (Наруто)[56] су навеле Акиру као велику инспирацију.

Рајан Хамфри је направио стрип под називом Барткира у коме су бројни уметници прекопирали панеле из оригиналне манге у стилу Симпсонова, где ликови из цртаћа тумаче ликове из Акире.[57]

Град у игрици Last Resort је инспирисан Нео-Токијом из анимираног филма. Игрица Half-Life, и њен наставак Half-Life 2, садрже елементе из серијала, поготово у дизајну нивоа и света.[58][59][60] Ликови Кусанаги и К9999 из игрице The King of Fighters 2002 имају уводне анимације које су увелико инспирисане Акиром. Канедин мотор се појављује у игрици Cyberpunk 2077.[61]

Један од бродова у филму Star Trek: First Contact се зове „Класа Акира“.[62] Једна од последњих сцена из филма Dark City је сличан последњим панелима из манге.[63] Режисер филма Chronicle (2012) је навео Акиру као велику инспирацију.[64]

Репер Канје Вест је у музичком споту за песму Stronger користио сцене из анимираног филма.[65] Слично је урадила група М83 у својим песмама Midnight City, Reunion[66] и Wait. Музички албум Tetsuo & Youth репера Лупеа Фијаска је делимично инспирисан ликом Тецуа Шиме из Акире.[67]

Извори уреди

  1. ^ „Kodansha Comics Gift Guide Part 3: Classics Crusaders”. Kodansha Comics. 9. 12. 2016. Архивирано из оригинала 24. 6. 2020. г. Приступљено 24. 6. 2020. 
  2. ^ Campbell, Scott (13. 11. 2009). „Akira Vol. 1”. activeAnime. Архивирано из оригинала 27. 3. 2016. г. Приступљено 24. 6. 2020. 
  3. ^ McCarthy, Helen (2014). A Brief History of Manga: The Essential Pocket. Hachette UK. ISBN 978-1-78157-130-9. „Combining science fiction and political thriller, action adventure, and meditation on the state of the world, Akira is a truly remarkable work. 
  4. ^ „Akira Vol.1 TPB”. Dark Horse Comics. Приступљено 2014-05-19. 
  5. ^ Robertson, Adi (5. 7. 2019). „Akira is getting a 4K remaster and a new anime series”. The Verge. Приступљено 10. 1. 2020. 
  6. ^ а б „Katsuhiro Otomo On Creating 'Akira' And Designing The Coolest Bike In All Of Manga And Anime”. Forbes. 2017-05-26. Приступљено 2021-09-04. 
  7. ^ а б Brooks, Brad; Tim Pilcher (2005). The Essential Guide to World Comics. London: Collins & Brown. стр. 103. ISBN 1-84340-300-5. 
  8. ^ а б в „10 Years of Kodansha Comics—January Spotlight: AKIRA”. Kodansha. 2019-01-09. Приступљено 2021-09-25. 
  9. ^ а б в г д ђ е ж Otomo, Katsuhiro (2017) [1995]. Akira Club. Kodansha Comics. ISBN 978-1-63236-461-6. 
  10. ^ Schilling, Mark (1997). The Encyclopedia of Japanese Pop Culture. Weatherhill. стр. 174. ISBN 0-8348-0380-1. 
  11. ^ Milan Jovanović (22. 10. 2015). „Mange – Približavanje Dalekog istoka”. Darkwood. Приступљено 15. 9. 2022. 
  12. ^ Hughes, David (2003). Comic Book Movies. Virgin Books. стр. 27. ISBN 0-7535-0767-6. 
  13. ^ „Akira – Movie Reviews, Trailers, Pictures – Rotten Tomatoes”. Uk.rottentomatoes.com. Архивирано из оригинала 7. 3. 2009. г. Приступљено 13. 3. 2009. 
  14. ^ „Akira TV series in development, hints creator”. FACT Magazine. 27. 1. 2016. Архивирано из оригинала 21. 4. 2016. г. Приступљено 29. 4. 2016. 
  15. ^ Patches, Matt (5. 7. 2019). „A new Akira anime is coming to TV”. Polygon. Приступљено 22. 7. 2019. 
  16. ^ Kade, Leigh (5. 7. 2019). „"Akira" Manga Creator Announces New Projects”. Bleeding Cool News And Rumors. Приступљено 19. 8. 2019. 
  17. ^ Linder, Brian et al. (12 April 2002). "Akira Hollywood Remake!?" IGN.com. Retrieved 24 October 2006. Архивирано 13 март 2010 на сајту Wayback Machine
  18. ^ Busch, Anita; Fleming, Mike Jr. (19. 9. 2017). „'Akira' Back? 'Thor: Ragnarok' Helmer Taika Waititi In Talks”. Deadline Hollywood. Архивирано из оригинала 25. 9. 2017. г. Приступљено 25. 9. 2017. 
  19. ^ а б Marc, Christopher (6. 4. 2017). „Akira: The Tortured History of the Unmade Live-Action Adaptation”. IGN. Архивирано из оригинала 1. 9. 2017. г. Приступљено 31. 8. 2017. 
  20. ^ Kit, Borys (5. 1. 2012). „'Akira' Production Offices Shut Down As Warner Bros. Scrutinizes Budget (Exclusive)”. The Hollywood Reporter. Архивирано из оригинала 16. 3. 2014. г. 
  21. ^ Anderson, Kyle (1. 6. 2017). „Akira creator says he must approve any live-action film”. The Nerdist. Архивирано из оригинала 31. 1. 2018. г. Приступљено 30. 1. 2018. 
  22. ^ Couch, Aaron (24. 5. 2019). „Taika Waititi's 'Akira' Sets 2021 Release Date”. The Hollywood Reporter. Приступљено 24. 5. 2019. 
  23. ^ D'Alessandro, Anthony (24. 5. 2019). „Taika Waititi's 'Akira' Will Take Off In Summer 2021”. Deadline Hollywood (на језику: енглески). Приступљено 24. 5. 2019. 
  24. ^ Authur, Kate (12. 2. 2020). „Taika Waititi on Oscars, His 'Jojo Rabbit' Journey and Those 'Star Wars' Rumors”. Variety. Приступљено 12. 2. 2020. 
  25. ^ Erbland, Kate (3. 8. 2021). „'The Suicide Squad': How Cancellation of 'Akira' Allowed James Gunn to Cast Taika Waititi”. IndieWire (на језику: енглески). Приступљено 5. 8. 2021. 
  26. ^ „Taika Waititi talks Free Guy, Star Wars and Thor”. Wired UK (на језику: енглески). ISSN 1357-0978. Приступљено 2021-08-11. 
  27. ^ „Cross Review”. Famicom Tsūshin (на језику: јапански). бр. 65. Enterbrain, Tokuma. 6. 1. 1989. стр. 19. 
  28. ^ „Akira's long-lost SEGA prototype has been found”. AIPT Comics (на језику: енглески). 27. 12. 2019. Приступљено 2021-10-16. 
  29. ^ „Unreleased Akira game for SEGA Genesis rediscovered”. Syfy (на језику: енглески). 29. 12. 2019. Приступљено 2021-10-16. 
  30. ^ „Akira (Amiga) – Hardcore Gaming 101” (на језику: енглески). Приступљено 2020-06-24. 
  31. ^ „Akira - Amiga Game / Games - Download ADF, Music, Cheat - Lemon Amiga”. www.lemonamiga.com. Приступљено 2020-06-24. 
  32. ^ プレイステーション2 - AKIRA PSYCHO BALL. Weekly Famitsu. No.915 Pt.2. Pg.91. 30 June 2006.
  33. ^ MANGA: Akira Chapter 01. Epic Comics. 1988. стр. 61. 
  34. ^ Forbes, Jake (17. 3. 2005). „He's the Kubrick of anime”. Los Angeles Times. 
  35. ^ Bouissou, Jean-Marie (2000). „Manga goes global”. Critique Internationale. 7 (1): 1—36 (22). doi:10.3406/criti.2000.1577. 
  36. ^ Rafael Antonio Pineda. „Akira Volume 1 Is 1st Kodansha Manga to Get 100th Printing”. Anime News Network. Приступљено 2021-09-10. 
  37. ^ „コミック誌の部数水準”. Yahoo! Japan. Архивирано из оригинала 6. 3. 2007. г. Приступљено 6. 3. 2007. 
  38. ^ Joel Hahn. „Kodansha Manga Awards”. Comic Book Awards Almanac. Архивирано из оригинала 2007-08-16. г. Приступљено 2007-08-21. 
  39. ^ Egan Loo. „UK Fans Give Eagle Award to Death Note Manga”. Anime News Network. Приступљено 2021-09-06. 
  40. ^ 1993 Harvey Awards, Harvey Award, Архивирано из оригинала 15. 3. 2016. г., Приступљено 1. 11. 2013 
  41. ^ „2002 EISNER AWARD WINNERS”. ICv2. Приступљено 2021-09-10. 
  42. ^ Crystalyn Hodgkins. „Gengoroh Tagame's My Brother's Husband Manga Wins Eisner Award”. Anime News Network. Приступљено 2021-09-10. 
  43. ^ Sabin, Roger (1996). Comics, Comix and Graphic Novels: a History of Comic Art. Phaidon. стр. 230–1. ISBN 0-7148-3993-0. 
  44. ^ а б Matt Schley. „The enduring appeal of 'Akira,' the manga”. The Japan Times. Приступљено 2021-12-18. 
  45. ^ Brooks, Brad; Tim Pilcher (2005). The Essential Guide to World Comics. London: Collins & Brown. стр. 172. ISBN 1-84340-300-5. 
  46. ^ Beck, Jerry (2005). The Animated Movie Guide . Chicago Review Press. стр. 7. ISBN 1-55652-591-5. 
  47. ^ Bush, Laurence C. (2001). Asian Horror Encyclopedia. Writers Club Press. стр. 7. ISBN 0-595-20181-4. 
  48. ^ Katherine Dacey (2010-10-05). „AKIRA, Vol. 1”. MangaBookshelf. Приступљено 2021-12-18. 
  49. ^ Mark Pellegrini (2015-09-24). „Akira Volume 1 Review”. AIPT Comics. Приступљено 2021-12-18. 
  50. ^ Mark Pellegrini (2016-02-29). „Akira Volume 3 Review”. AIPT Comics. Приступљено 2021-12-18. 
  51. ^ а б в „Akira: 35th Anniversary Box Set - The Fall 2017 Manga Guide”. Anime News Network. 2017-11-06. Приступљено 2021-12-18. 
  52. ^ Gravett, Paul (2004). Manga: 60 Years of Japanese Comics. Laurence King Publishing. стр. 155. ISBN 1-85669-391-0. 
  53. ^ „What is cyberpunk?”. Polygon. 30. 8. 2018. 
  54. ^ Valdez, Nick (11. 12. 2017). „'Fist of the North Star' Creator Reveals Inspiration For The Series”. ComicBook.com. Приступљено 14. 5. 2021. 
  55. ^ Fobian, Peter (15. 1. 2016). „Monthly Mangaka Spotlight 7: Tohru Fujisawa”. Crunchyroll. Приступљено 17. 7. 2021. 
  56. ^ Santilli, Morgana (28. 8. 2019). „The untold truth of Naruto”. Looper.com (на језику: енглески). Приступљено 2019-10-22. 
  57. ^ Humphrey, Ryan. „Bartkira.com”. Приступљено 16. 12. 2015. 
  58. ^ „Half-Life – Akira References”. YouTube. 26. 8. 2018. Архивирано из оригинала 2021-12-21. г. Приступљено 12. 10. 2018. 
  59. ^ „Half-Life tiene varias referencias a Akira”. MeriStation (на језику: шпански). Diario AS. 29. 8. 2018. 
  60. ^ „The most impressive PC mods ever made”. TechRadar (на језику: енглески). 14. 6. 2018. 
  61. ^ Benson, Julian (2018-06-12). „Cyberpunk 2077 devs "will be significantly more open". PCGamesN. Приступљено 2021-09-25. 
  62. ^ Britt, Ryan (8. 9. 2017). „15 Cool Stories of How 'Star Trek' Ships Got Their Names”. Inverse (на језику: енглески). Приступљено 2019-10-22. 
  63. ^ Proyas, Alex. „Dark City DC: Original Ending !?”. Архивирано из оригинала 14. 10. 2007. г. Приступљено 2008-08-29. . Mystery Clock Forum. Retrieved 2006-07-29.
  64. ^ „Chronicle captures every teen's fantasy of fighting back, say film's creators”. Io9. 3. 2. 2012. Приступљено 2013-08-15. 
  65. ^ „Kanye West says his "biggest creative inspiration" is Akira”. The FADER (на језику: енглески). Приступљено 2019-10-22. 
  66. ^ M83. „M83 'Midnight City' Official video”. 2011 M83 Recording Inc. Under exclusive license to Mute for North America and to Naïve for the rest of the world. Архивирано из оригинала 2021-12-21. г. Приступљено 29. 9. 2012. 
  67. ^ „Lupe Fiasco's 'Tetsuo & Youth' Avoiding Politics”. Rolling Stone. Архивирано из оригинала 28. 10. 2013. г. Приступљено 2. 12. 2014.