Alat

(преусмерено са Алатка)

Alat (tur. âlet) naziv je za ručna sredstva za rad. Alate možemo dijeliti prema granama industrije na poljoprivredne alatke, šumarske, bravarske, električarske, rudarske, hirurške itd, ali tu se između njih teško može povući granica, jer ista alatka može da se koristi u raznim granama industrije.

Prikaz poljoprivrednih alata

Iako se termin alat lako može primeniti na mnoge stvari koje su sredstvo za postizanje cilja (npr. viljuška), strogo govoreći, predmet je alat samo ako je, osim što je konstruisan za držanje, takođe napravljen od materijala koji omogućava korisniku da na njega primenjuje različite stepene sile. Ako ponovljena upotreba istroši deo alata (poput sečiva noža), moguće je da postoji mogućnost obnove tog dela; alternativno istrošeni ili polomljeni alat mora biti zamenjen. Alat spada u taksonomsku kategoriju oruđa, i nalazi se u istom taksonomskom rangu kao instrument, pribor, uređaj ili posuđe.

Moderna kutija alata
Alat u železničkoj radionici.

Svrsishodna je podjela prema namjeni. Prema namjeni alate dijelimo na :

IstorijaУреди

 
Praistorijski kameni alati koji su preko 10.000 godina stari, nađeni u Kombareljskoj pećini u Francuskoj
 
Stolarski alati pronađeni u olupini jedrenjaka iz 16. veka, Mari Rouz. Idući od gore, malj, stvrdlo, hoblerica, drška T-svrdla, drška karike, moguća drška čekića i lenjir.
 
Kameni i metalni noževi

Antropolozi smatraju da je upotreba alata bio važan korak u ljudskoj evoluciji.[1] S obzirom na to da alate ekstenzivno koriste ljudi i divlje šimpanze, široko se pretpostavlja da se prva rutinska upotreba alata dogodila pre divergencije između te dve vrste.[2] Međutim, ovi rani alati su verovatno bili napravljeni od nepostojanih materijala kao što su štapivi ili su se sastojali od nemodifikovanog kamenja koje se ne može razlikovati od drugog kamenja kao alata.

Kameni artefakti datiraju od pre oko 2,5 miliona godina.[3] Međutim, jedna studija iz 2010. godine sugeriše da je vrsta hominina Australopithecus afarensis jela meso kasapeći leševe životinja kamenim oruđima. Ovo otkriće pomera najraniju poznatu upotrebu kamenog oruđa među homininima na pre oko 3,4 miliona godina.[4]

Nalazi stvarnih alata datiraju najmanje 2,6 miliona godina unazad u Etiopiji.[5] Jedan od najranijih oblika kamenih alata koji se mogu prepoznati je ručna sekira.

Do nedavno je oružje pronađeno u iskopinama bilo jedino oruđe „ranog čoveka” koje je proučavano i kome je pridavana važnost. Sada je više alata prepoznato kao kulturno i istorijski relevantno. Pored lova, za druge aktivnosti potrebni su i alati kao što su oni za pripremanje hrane, „... orašanje, obradu kože, žetvu i obradu drveta ...” U ovu grupu su uključeni i „alati od ljuskastog kamena”.

Alati su najvažniji predmeti koje su drevni ljudi koristili da se uspnu na vrh lanca ishrane; unapređivanjem alata, oni su mogli da ostvare zadatke koji prevazilaze mogućnosti ljudskog tela, kao što je koplje ili luk i strela za ubijanje plena, jer njihovi zubi nisu bili dovoljno oštri da probiju kožu mnogih životinja. „Čovek lovac” kao katalizator promene hominina je doveden u pitanje. Na osnovu tragova na kostima na arheološkim nalazištima, sada je očiglednije da su praljudi lešinarili ulove drugih predator, umesto da ubijaju svoju hranu.[6]

Mehanički uređaji doživeli su veliku ekspanziju svoje upotrebe u drevnoj Grčkoj i drevnom Rimu sistematskim korišćenjem novih izvora energije, posebno vodenih točkova. Njihova upotreba proširila se tokom mračnog doba dodavanjem vetrenjača.

Mašinski alati izazvali su nagli porast u proizvodnji novih alata tokom industrijske revolucije. Zagovornici nanotehnologije očekuju nastanak sličnog talasa sa umanjenjem alata do mikroskopske veličine.[7][8]

ReferenceУреди

  1. ^ Sam Lilley, Men, Machines and History: The Story of Tools and Machines in Relation to Social Progress, 1948 Cobbett Press.
  2. ^ Whiten, A., J. Goodall, W.C. McGrew, T. Nishida, V. Reynolds, Y. Sugiyama, C.E.G. Tutin, R.W. Wrangham, and C. Boesch. 1999. Cultures in Chimpanzees. Nature 399:682—85. Panger, M.A., A.S. Brooks, B.G. Richmond, and B. Wood. 2002. Older than the Oldowan? Rethinking the emergence of hominin tool use. Evolutionary Anthropology: Issues, News, and Reviews 11:235–45.
  3. ^ Jones, S.; Martin, R.; Pilbeam, D., ур. (1994). The Cambridge Encyclopedia of Human Evolution . Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-32370-3.  Also ISBN 0-521-46786-1 (paperback)
  4. ^ McPherron, Shannon P.; Zeresenay Alemseged; Curtis W. Marean; Jonathan G. Wynn; Denne Reed; Denis Geraads; Rene Bobe; Hamdallah A. Bearat (2010). „Evidence for stone-tool-assisted consumption of animal tissues before 3.39 million years ago at Dikika, Ethiopia”. Nature. 466 (7308): 857—60. Bibcode:2010Natur.466..857M. PMID 20703305. doi:10.1038/nature09248. 
  5. ^ Semaw, S., M.J. Rogers, J. Quade, P.R. Renne, R.F. Butler, M. Domínguez-Rodrigo, D. Stout, W.S. Hart, T. Pickering, and S.W. Simpson. 2003. 2.6-Million-year-old stone tools and associated bones from OGS-6 and OGS-7, Gona, Afar, Ethiopia. Journal of Human Evolution 45:169–77.
  6. ^ Holmes, Bob. „Man's early hunting role in doubt”. Newscientist.com. Приступљено 12. 11. 2012. 
  7. ^ Nanotechnology: Big Potential In Tiny Particles, David Whelan. Retrieved on November 6, 2006
  8. ^ Will this Tiny Science Usher in the Next Industrial Revolution?, Katrina C. Arabe. Retrieved on November 6, 2006

LiteraturaУреди

Spoljašnje vezeУреди