Александар Ацо Аполонио

Александар Ацо Аполонио
Александар Ацо Аполонио
Биографија
Датум рођења	11. новембар 1916.
Место рођења	Каменари код Херцег Новог; Аустроугарска
Датум смрти	2001. (84/85 год.)
Место смрти	Београд; Савезна Република Југославија
Држављанство	Југословенско
Религија	католик
Професија	окружни тужилац
Мандати
први премијер обновљене Дубровачке републике (1991)
	24. новембар 1991 — 4. мај 1992.

Александар Ацо Аполонио (11. новембра 1916, Каменари код Херцег Новог — 2001, Београд), био је адвокат, окружни тужилац у Дубровнику, вођа покрета за Дубровачку републику и први премијер самопроглашене треће Дубровачке републике.

БиографијаУреди

Александар Ацо Аполонио рођен је 11. новембра 1916. године у Каменарима крај Херцег Новог. Отац му је био Виргилио, Истранин из Пирана, а мајка Марица рођена Шуковић из Дубровника.

Александар је од 1950-их био окружни тужилац у Дубровнику. Почетком 1990-их постаје вођа аутономашког покрета у овом граду, због чега бива осуђен на 12 година затвора. Тада бежи у приградско место Цавтат где наставља са својим аутономашким активностима.

Обнављање Дубровачке републикеУреди

Искористивши сукоб хрватских сепаратиста и југословенских федералиста 1991. године, Александар Ацо Аполонио заједно са својим истомишљеницима користи прилику да обнове Дубровачку републику у оквирима нове Југославије. Дубровачка република проглашена је 24. новембра 1991. у Цавтату. На овом скупу успостављено је Мало вијеће Дубровачке републике као орган власти будуће Републике. Вијеће је имало 12 чланова, међу којима су уз Александар Аполонија, били и други угледни грађани Дубровника, као Иво Ланг, Миро Братош, Мирко Вујачић, Блажо Злопаша и Угљеша Јовић. Након успостављања овог вијећа Александар Аполонио постаје први председник владе новопроглашене Дубровачке републике. ^[1]^[2]

Александар Ацо Аполонио био је декларисани Србин католик и југословенски родољуб, што је потврдио и његов пријатељ Војислав Шешељ, током суђења Слободану Милошевићу у Хашком трибуналу.^[3] На присуство Југословенске народне армије у Дубровачком залеђу 1991. године, Аполонио је гледао више него добронамерно, а хрватске снаге и власт у Загребу називао је фашистима и усташама.^[4]

Избеглиштво и смртУреди

Након повлачења ЈНА са дубровачког ратишта, заједно са војском са овог подручја се повлачи и неколико хиљада избеглица (неке процене говоре о око 10.000 избеглица), са којима је и Аполонио. Након овог, одлази у Београд. Као и други заговорници обнављања Дубровачке републике, Аполонио се осећао разочараним због овог повлачења, због чега напушта активни политички рад и остатак живота проводи пензионерски у кругу породице. Без обзира на његово повлачење, у Хрватској је и даље био мета медијског блаћења, чак и у јавним гласилима.^[5]^[6]

Аполонио умире у Београду 2001. године. Сахрањен је у свом родном месту.

РеференцеУреди

^ „Transcript 050920IT”. The Prosecutor v. Slobodan Milošević. The International Criminal Tribunal for the Former Yugoslavia. 20. 9. 2005. стр. 44342. Приступљено 29. 11. 2012.
^ Thomas & Mikulan 2006, стр. 54.
^ www.icty.org
^ „Aleksandar Apolonio” (на језику: српскохрватски). Архивирано из оригинала на датум 08. 08. 2014.
^ „Aleksandar Apolonio”. ХРТ.
^ „PROGLAS IZDAJE DUBROVNIKA”. Слободна Далмација.