Александар М. Петровић

Александар М. Петровић (Ђаково, 26. мај 1958.) је српски филозоф, преводилац, публициста и универзитетски наставник.[1]

Александар М. Петровић
Датум рођења(1958-05-26)26. мај 1958.(63 год.)
Место рођењаЂаково

БиографијаУреди

Рођен је 26. маја 1958. године у Ђакову, у породици просветних радника Михаила и Зоре Петровић. Основну школу завршио је у Сремској Каменици (1972.), а гимназију Јован Јовановић-Змај у Новом Саду (1976). Дипломирао је 1982. године на Филозофском факултету Свеучилишта у Загребу, на одсецима за филозофију и класичну филологију.

Постдипломске студије чисте филозофије завршио на Универзитету у Новом Саду, 1997. године, те одбранио почетком 1998. године магистарски рад са темом Хегел и платоновска дијалектика. Докторска теза Physis и kosmos (Философија природе у антици и Кантов појам технике природе у оптици крајње сврхе свега што јесте), под менторством проф. др Ивана Коларића, одбрањена је на Универзитету Источно Сарајево 2005. године.

Од 1986. године након положеног стручног државног испита, запослен је у Библиотеци Матице српске на Одељењу за стару и ретку књигу и легате, а затим на Одељењу за аналитичко-каталошку обраду библиотечког материјала.

Уређивачки програм за духовне науке у смислу вођења дијалога о рецентним темама, спроводио је од 1982. године на трибини Културног центра Новог Сада и Отвореног универзитета у Новом Саду. У обухватност разумевања историје догађања била је укључена филозофија источноевропских народа (од новоплатонизма и хришћанског покрета исихазма до религиозних питања везаних са православном културом како се у поимајућем искуству манифествовала на нашем тлу). Од значаја је споменути и учешће на више научних скупова са рефератима који су касније објављивани у публикацијама намењеним у ту сврху (на научном скупу – Античка естетика и наука о књижевности Анице Савић-Ребац, одржаном у Матици српској, 1985. године; симпозијуму о античким студијама одржаном на Универзитету у Скопљу, 1989. године; симпозијуму о 400-годишњици картезијанске мисли у Матици српској, 1996. године; симпозијум о старини имена Срба у друштву „Сербона“ из Ниша, 1997. и 2005. године, те симпозијумима „Слово и мит“ који је организовао Центар за митолошка истраживања Србије, 2000., „Митска река Дунав“, 2001., „Митологија Лепенског Вира“, 2003).

Члан је научног друштва, „Центар за митолошка истраживања Србије“ и „Филозофског друштва Србије“ као и уређивачкг савета Отачника - часописа за светоотачку праксу и теорију. Тренутно ради на Филозофском факултету Универзитета у Приштини, на предметима: Историја античке филозофије и Естетике.

Библиографија (до 2006)Уреди

Монографске публикацијеУреди

  • Изложба раритета Библиотеке Матице српске – каталог, Нови Сад: БМС, 1988. /ауторство везано за попис грчких и латинских раритета/
  • Доситејева трагања: 1739-1989 (заједно са Весном Сарић), Нови Сад: Музеј Војводине; Матица српска, 1989.
  • Дуборези филокалија: огледи о смислу стваралаштва у певању и мишљењу новије српске књижевности, Ириг: Српска читаоница у Иригу; Нови Сад: Стражилово, 1991.
  • Химне боговима: живот и филозофија Прокла Дијадоха /превод, коментари, предговор и поговор Александра М. Петровића/, Нови Сад: Невкош; Источник, Подгорица: Октоих, 1995.
  • Кратка археографија Срба: Срби према списима старих повесница, Нови Сад: Словенски институт, Сремски Карловци: Каирос, 1995. /Нови Сад: Невкош; Источник, 19972/
  • Исписи наслеђа: археографија предантичког и античког искуства духа у савременој хуманистичкој науци и књижевности од српских старинаца и њихових потомака, Нови Сад: Невкош, 1996.
  • Хегел и платоновска дијалектика: Онтологија и антрополошка ситуација у повесном мишљењу, Нови Сад: Катедра за филозофију Универзитета у Новом Саду, 1998. /Умножен, укоричен и одбрањен магистарски рад на Универзитету у Новом Саду/
  • Философска разматрања о темељима повести мишљења: Почетак и мишљење безусловног у настајању европске мисли, Београд: Пешић и синови, 1998.
  • Археологика ума: искон философије у огледалу стварности – истраживања првобитности кроз разгртања изворног тла живота у колу његових основних и с њим сраслих појава, Бања Лука: Сварог, 1999.
  • Претпоставке метафизике свејединства код Прокла Дијадоха, Интелектуална диференција као припрема за разраду становишта онтолошког диференцирања, Београд: Пројекат Растко – Библиотека српске културе на интернету, 2001.
  • Опис древности писмених српских старина, /исто/, 2002.
  • Праисторија Срба, разматрање грађе за стару повесницу, Београд: Пешић и синови, 2001, 20042.
  • Приче измишљене с ведрином, Шабац: Заслон, 2006.
  • Археографија народа Југоисточне Европе, Београд: ИК Мирослав, 2006.

ПреводиУреди

  • Аница Савић-Ребац и Његошева Луча микрокозма (превод дела текста написаног на енглеском језику у књизи), Нови Сад: Књижевна заједница Новог Сада, 1986.
  • Химне Прокла Дијадоха, /превод са старогрчког језика/ у – «Летопис Матице српске» бр. 441. стр. 583-589., Нови Сад: МС, 1988.
  • Михајло Псел: Разрађени и сређени изводи из учења Асираца, /превод са старогрчког језика/ у – «Поља» бр. 352. стр. 149., Нови Сад, 1989.
  • Николај Цветков Кочев: Учење Михаила Псела о ousía, /превод с енгл. језика/ у – «Поља» бр. 362, pp. 165., Нови Сад, 1989.
  • Ендру Смит: Теоријски став новоплатоника према теургији, /превод са енгл. језика/, у – «Поља» бр. 362, pp. 150-154., Нови Сад, 1989.
  • Ерик Робертсон Додс: Астрално тело у ново-платонизму, други прилог уз превод Прокловог списа Првооснови теологике, /превод с енгл. језика/, у – «Поља» бр. 362, pp. 159-160., Н. Сад, 1989.
  • Симеон Франк: Учење о сеоби душа: историјско-религиозни нацрт, превод с руског језика, у «Поља» бр. 362, pp. 155-158., Нови Сад, 1989.
  • Соловјов, Владимир Сергејевич: Философска начела сврсисходног знања, /превод са руског језика/, „Поља“, април, (1989). стр. 163-164.
  • Соловјов, Владимир Сергејевич: Критика апстрактних начела, /превод са руског језика/, „Поља“, април, (1989). стр. 164.
  • Превод са средњовековног грчког језика прве тријаде књиге: Свети Григорије Палама, Слово у заштиту свештених исихаста, ,“Култура полиса“, бр. 2., 2005.
  • Превод са средњовековног грчког језика књиге Св. Дионисија Ареопагита О божанским именима, «Култура полиса», бр. 3, 2006.

Оцене делатности др Александра М. ПетровићаУреди

  • Liberty, Chicago, 1996., приказ књиге „Археографија Срба“ из пера гђе. Софије Живанчевић
  • „Balcanica САН“, Прокло Дијадох /приказ књиге посвећене превођењу изабраних дела и студији о Проклу Дијадоху написао др Миодраг Стојановић / бр. 27., 1996.
  • Liberty, Chicago, 1997., Serbs, the missing link, др С. Ђурић
  • Др Марко Вишић, Превод и студија о Проклу Дијадоху од Александра М. Петровића, „Сунчаник“: Бачка паланка, 2004.
  • Мр Срђан Дамњановић, Предговор, pp. 3-4., у књ. Александар М. Петровић, О темељима повести философије, Београд, 1998., Философска историософија А. М. Петровића, у «ЛМС», 2003.
  • Мр Небојша Кузмановић, Птолемејски обрт, Бачка Паланка, 1999.

ИзвориУреди

  1. ^ „Књига наставника и сарадника: Александар Петровић“[мртва веза], Филозофски факултет Универзитета у Приштини, са седиштем у Косовској Митровици

Спољашње везеУреди