Александар Шафрански

Александар Шафрански (Харков, Русија, 1889 — ?, ?) је био руски фотограф и фотографски писац. Као руски емигрант деловао је у српској фотографији између 1925. и 1941.

Александар Шафрански
Александар Шафрански.jpg
(1929)
Датум рођења1889.
Место рођењаХарков

БиографијаУреди

Фотографијом је почео да се бави када му је било десет година.[1]

На почетку Првог светског рата, већ је био искусан аматер, који је одлично владао фотографијом. У својој батерији је начинио доста занимљивих фотографија. Због тога је пребачен официрску школу авијатичара-извиђача, где се специјализовао за авијатичарску фотографију. Због својих одличних радова је остао да ради у школи као наставник фотографије за официре.[1]

У наредним годинама налазио се на разним специјалним дужностима. Био је шеф лабораторија авијатичарских дивизиона и постао је официр фотограф при шефу авијације Донских армија. Завршио је курс авијатичарске фотографије у Енглеској авијатичарској мисији, а затим је постављен за њеног руског инструктора.[1]

Једно време је држао курсеве у Бугарској, али је врло брзо након, 29. маја 1922. године тога прешао у Југославију и већ 1. јуна је почео да ради као бродар на реморкеру „Краљ Крешимир”. Августа исте године је отпочне курсеве фотографије у Југословенској авијацији. Организовао је фото-школу у којој је држао часове војницима, подофицирима и специјални курс за генералштабне приправнике. Управљао је и посебном секцијом за израду планова места од фотографија начињених из ваздуха.[1]

Југословенску авијацију је напустио 1925. године и постао дневничар. Залагањем Александра Костића запослен као фото-лаборант Медицинског факултета у Београду, где је активно учествовао у формирању фотографског одељења Хистолошког института.[1]

Упоредо, деловао је и као члан Београдског фото клуба, и повремено писао текстове о аматерској фотографији (нпр. „О организацији нашег фотоаматерства“, Галерија (Иванец), бр. 6 (1934), pp. 111-113). У релативно кратком раздобљу од девет година објавио више књига из области фотографске технике и технологије и тако постао један од најплоднијих писаца у историји српске фотографије. Анализа његових књига и текстова открива да се осим руском, користио и немачком фотографском литературом.

По отпочињању Другог светског рата губи му се траг (према сећањима неких старих фотографа, нпр. Уроша Влаховића, одселио се у Аргентину).

КњигеУреди

  • Основи фотографије, Београд, 1929;
  • Како треба фотографисати, Београд, 1934;
  • Општа упутства за фотографију, Београд, 1935;
  • Прво познанство са апаратом - Leicagrafija, Београд, 1938;
  • Leicagrafija - нова ера у фотографији, Београд, 1938;
  • Снимање помоћу инфрацрвених зракова, Земун, 1939; (коаутор књиге је Сибин В. Тодоровић, војни пилот; изгледа да постоји и претходно издање исте књиге из 1930).

ИзвориУреди

ЛитератураУреди

  • Бранибор Дебељковић, „Жива активност тридесетих година : прилог историји југословенске фотографије“, Фото кино ревија, бр. 9 (1982), стр. 6-7;
  • Миланка Тодић, Историја српске фотографије 1839-1940, Београд, 1993, стр. 67, 79, 83;
  • Горан Малић, „Допринос руских фотографа српској култури у XIX и XX веку“, Годишњак града Београда, књ. LI, стр. 287 – 314.
  • Горан Малић, Летопис српске фотографије 1839-2008. Београд : Фотограм, 2009.
  • Зрнић, Иван, ур. (3. 11. 1929). „Фотографија - Г. Александар Шафрански”. Илустровани лист. Београд. 44: 10. Приступљено 21. 11. 2018.