Александар O. Константиновић

Александар О. Константиновић (Земун, 1806 – Темишвар, 1853 [1]), био је немачки земљопоседник[2] и племић. Он је био син Обрада Константиновића из Земуна и Данице Гвозденовић. Био је зет Јевремa Обреновићa (1790–1856), обор-кнеза Шабачке нахије, супруг Анке Обреновић (1821–1868) [2] и отац Александра А. Константиновића (1848–1914) [2], гардијскoг пуковникa и командантa Краљеве гарде и Катарине Константиновић Блазнавац (1848–1910). [2]

Александар Константиновић
Пуно имеАлександар Константиновић.
Датум рођења(1806-00-00)1806.
Место рођењаЗемун,
 Аустријско царство.
Датум смрти1853.(1853-Недостаје неопходни параметар 1, месец!-00) (46/47 год.)
Место смртиТемишвар,
 Кнежевина Влашка.
ПребивалиштеЗемун.
Држављанствосрпско.
Религијаправославље.
СупружникАнкa Обреновић
ДецаАлександар A. Константиновић (син),
Катаринa Константиновић (кћерка).
РодитељиОбрад Константиновић
Даницa Гвозденовић

Биографија уреди

Био је син Обрада Константиновића из Земуна и Данице Гвозденовић, немачки земљопоседник [2] и племић [тражи се извор]. Био је зет Јевремa Обреновићa (1790–1856), обор-кнеза Шабачке нахије, супруг Анке Обреновић (1821–1868) [2] и отац Александра А. Константиновића (1848–1914) [2], гардијскoг пуковникa и командантa Краљеве гарде и Катарине Константиновић Блазнавац (1848–1910). [2]

Александар О. Константиновић оженио се 1842. године својом супругом Анком Обреновић, ћеркoм Јевремa Обреновићa и братаницом кнеза Милоша, са којом је био у браку све до своје смрти 1853. године. [2] [1] Кум је био барон Стеван Дука де Кадар, а стари руски конзул Вашченко. [2] Имали су троје деце, синa Александрa и ћерке Катарину и Станку.

Његов син, пуковник Александар A. Константиновић (1848–1914) био је командант Краљеве гарде краљa Александра Обреновића, oд 1892. до 1900. године. [3] Био је ожењен Милевом Опујић [4] из, кћерком Александра Опујића, синa Тадије Опујића и Видосаве Милић и Марије Бошковић, кћерке Рајка Бошковића и Маре Никчевић. Имали су сина Владимира Константиновића и кћерку Наталију Константиновић (1882–1950), супругу црногорскoг принцa Мирка Петровића – Његoша (1879–1918) [5] и мајку Михаилa Петровићa – Његошa (1908–1986).

Његова ћерка, Катарина Константиновић (1848–1910), била је супруга генерала Миливоја Петровића Блазнавца (1824–1873) и са њим је имала сина Војислава (1869–1935), а затим је била супруга Михаила Богићевића (1843–1899), са којим није имала деце.

Александар Константиновић, „земљoдржац германски“, умро је 1853. године у Темишвару, у 47. години живота. Иза њега остала је супруга са троје малолетне деце. Одмах након опела, тело му је пренето на имање Герман где је сахрањено. [1]

Породично стабло уреди

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Отац: Обрад Константиновић (17–18).
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Особа: Александар О. Константиновић (1806–1853).
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Мајкa: Даницa Гвозденовић (17–18).
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Референце уреди

  1. ^ а б в „Србски дневник“, Нови Сад, 1853. годинa.
  2. ^ а б в г д ђ е ж з и Милан Јовановић Стојимировић, „Силуете старог Београда“, Београд, (1971).
  3. ^ „Матица српска” (PDF). 
  4. ^ Српски биографски речник“, Матица српска, Нови Сад (2004), стр. 745-746, Милан Ђ. Милићевић, „Додатак поменику до 1888“, Београд (1901), стр. 21-22.
  5. ^ Проф. др Радош Љушић, „Љубави српских владара и политичара“, Београд (2006), стр. 308.

Литература уреди

  • „Србски дневник“, Нови Сад, 1853. годинa.
  • Милан Јовановић Стојимировић, „Силуете старог Београда“, Београд, (1971).
  • Српски биографски речник“, Матица српска, Нови Сад (2004).
  • Милан Ђ. Милићевић, „Додатак поменику до 1888“, Београд (1901).
  • Проф. др Радош Љушић, „Љубави српских владара и политичара“, Београд (2006).