Александра Манасијевић

Александра Манасијевић (Никшић, 2. мај 1990) српска је филмска, телевизијска и позоришна глумица.

Александра Манасијевић
Лични подаци
Пуно имеАлександра Манасијевић
НадимакСашка
Датум рођења(1990-05-02)2. мај 1990.(34 год.)
Место рођењаНикшић, СФРЈ
ЗанимањеГлумица
Рад
Активни период2003–данас
Битна улогаГуча! — Јулијана
Пут ружама посут — принцеза Оливера
Библиотекарка — Марина
Веза до IMDb-а

Биографија

уреди

Александра Манасијевић је рођена у Никшићу 2. маја 1990. године. Одрасла је у Врању, где је завршила основну и средњу школу и где је, још као девојчица, направила прве глумачке кораке у позоришту „Бора Станковић”. У почетку је играла у дечјим представама, а касније је играла и озбиљан глумачки репертоар. Широј јавности постала је позната по улози у филму Гуча!, који је снимила као петнаестогодишњакиња и у коме је заиграла главну улогу Јулијане, тинејџерке несрећно заљубљене у младог ромског трубача Ромеа.[1]

После завршене средње школе долази у Београд, где уписује студије глуме на Академији лепих уметности у класи професора Небојше Брадића и асистента Андреја Шепетковског. У току студија игра у филму „Пут ружама посут[2] и у тв серији „Фолк”.[3]

Након студија, ангажована је у трупи „Балкан нови покрет“, а формира и сопствену трупу "Самтеатар" у склопу које се бави глумом и продукцијом.[4] Представом овог театра „Караконџуле 99 - антиратни кабаре“[5] имала је запажен наступ на више међународних фестивала, а на Међународном позоришном фестивалу у Шарм Ел Шеику 2016. године ова представа је проглашена за најбољу у конкуренцији представа из 19 земаља.[6] Била је и копродуцент филма „Унутра“, у режији Јелене Марковић и Мирка Абрлића, који је на 43. Фесту награђен наградом српског огранка FIPRESCI за посебан допринос српском независном арт филму. Оснивачица је и председница Удружења "Чаробна лампа".[7]


Филмографија

уреди
Год. Назив Улога
2006. Гуча! Јулијана
2013. Пут ружама посут[8] Млада Оливера Лазаревић
2012 - 2014. Фолк (ТВ серија) Сашка Ожеговић
2013 - 2016. Синђелићи (ТВ серија) Марта
2015. Освета (филм) Елис
2019. На правом путу Марија
2019. Лола и Мила Сашка Вашка
2022-у току Игра судбине Таша

Позоришне улоге

уреди
Назив представе Улога Редитељ
Како снимити порно филм Девојчица Владимир Лазић
Нечиста крв Софка Радослав Радивојевић
Танге Милица Радослав Радивојевић
Један поремећен дан Зада Филип Гајић
Покондирена тиква Евица Радослав Радивојевић
Госпођа министарка Анка Радослав Радивојевић
Коштана Коштана Радослав Радивојевић
Зона Замфирова Другарица Филип Гајић
Газда Младен Јованака Југ Радивојевић
Сан на Балкану Традиционална жена Весна Станковић
Караконџуле 99 Девојка 1 Александра Манасијевић, Марина Димитријевић
Библиотекарка[9][10][11] Марина Мирко Марковић
Плес вила Жена Јелена Гашић
Жуто паче Лисица Радослав Радивојевић
Успавана лепотица Успава лепотица Радослав Радивојевић
Три прасета Прасе Радослав Радивојевић
Принц иде пешке Принцеза Радослав Радивојевић
Царев син Принцеза Радослав Радивојевић
Пепељуга Пепељуга Радослав Радивојевић
Шта деца знају о саобраћају Миливоје полицајац Александра Манасијевић, Марина Димитријевић
Ана и Елса Елса
Штрумпфови Штрумпфета
Супер хероји Грдана
Лепотица и звер Вештица

Удружење "Чаробна лампа"

уреди

Поред професионалног ангажмана у свету глуме, Александра Манасијевић се бави и друштвеним и хуманитарним радом. Тако је у априлу 2018. године основала Удружење "Чаробна лампа" (http://carobnalampa.rs/ Архивирано на сајту Wayback Machine (16. фебруар 2020)), које као непрофитно удружење грађана, полазећи од принципа развијања културне свести и ширења позитивних вредности тежи да допринесе јачању културних, социјалних и демократских капацитета локалних заједница, али и целе државе. Кроз школу глуме у оквиру "Чаробне лампе" Александра је реализовала прву дечију анти-ратну представу "Деца неба" која је премијерно изведена у Дечјем културном центру у Београду 30. јуна 2019. године. Кроз Удружење "Чаробна лампа", поред глуме, културе и едукација, бави се и хуманитарним радом. Удружење "Чаробна лампа" остварило је међународну сарадњу са Међународним фондом за одрживи мир и развој[12],који окупља 38 земаља света и у њему је Александра Манасијевић пуноправни члан.


Награде, признања и сертификати

уреди
  • 2020- Сертификат Међународног института за менаџмент у Берлину
  • 2019- Диплома за учешће на "VII Међународном форуму младих" Универзитета за одрживи мир и развој УН (ЕЦПД)[13]
  • 2019- Плакета Александри Манасијевић за улогу у представи „Библиотекарка“ на трећем међународном фестивалу хумора и сатире, Крива Дрина Зворник
  • 2018- Признање за изузетан допринос Интернет клуба у култури и драмском изразу, представа “Библиотекарка”- режија Мирко Марковић
  • 2017- Награда жирија за најбољу представу, ауторски пројекат, “Каракондзуле 99”, Екс ан Прованс- Француска
  • 2017- Освојен бронзани витез за представу “Сан на Балкану”, режија Весна Станковић, Москва- Русија
  • 2017- Захвалница Амбасаде Државе Палестине за племенитост и подршку
  • 2016- Награда за најбољу глумицу, представа “Каракондзуле 99”, Аман-Јордан
  • 2016- Награда за најбољу представу, “Каракондзуле 99” Шарм ел Шеик, Египат[14][15]
  • 2015- Награда за мир, представа “Каракондзуле 99” Алжир- Алжир
  • 2015- Награда новинара ФИПРЕСЦИ за филм Унутра, режија Јелена Марковић и Мирко Абрлић
  • 2004- Мис Пчињског округа

Извори

уреди
  1. ^ „http://www.tv.novosti.rs/code/navigate.php?Id=161”. TV Novosti. Приступљено 1. 5. 2016.  Спољашња веза у |title= (помоћ)
  2. ^ „http://www.blic.rs/kultura/vesti/put-ruzama-posut-srednjevekovna-prica-u-modernom-srpskom-filmu/tbzz9dmId=161”. Blic novine. Приступљено 12. 4. 2013.  Спољашња веза у |title= (помоћ)
  3. ^ Milosavljević, Sonja. „Sutra premijera filma "Put ružama osut". http://www.pressonline.rs/. Архивирано из оригинала 03. 06. 2016. г. Приступљено 1. 5. 2016.  Спољашња веза у |work= (помоћ)
  4. ^ САН О БАЛКАНУ“- МУЗИЧКО – СЦЕНСКА ПРЕДСТАВА”. http://www.kcns.org.rs. Приступљено 1. 5. 2016.  Спољашња веза у |work= (помоћ)
  5. ^ „http://glossy.espreso.rs/zabava/pozoriste/63002/predstava-karakondzule-99-premijerno-u-akademiji-28”. http://www.glossy.espreso.rs/. Архивирано из оригинала 20. 09. 2020. г. Приступљено 14. 4. 2020.  Спољашња веза у |title=, |work= (помоћ)
  6. ^ СТРУГАР, В (21. 1. 2016). „У Египту најбоље "Караконџуле". Приступљено 1. 5. 2016. [мртва веза]
  7. ^ „carobnalampa.rs/tim/”. Архивирано из оригинала 16. 02. 2020. г. Приступљено 14. 4. 2020. 
  8. ^ „http://www.kurir.rs/zabava/pop-kultura/1008175/olivera-je-uspela-da-sacuva-srbiju”. Kurir. Приступљено 28. 9. 2013.  Спољашња веза у |title= (помоћ)
  9. ^ „http://centralmedia.rs/index.php/2017/03/22/dani-komedije-u-biblioteci/”. Centralmedia. Приступљено 22. 3. 2017.  Спољашња веза у |title= (помоћ)
  10. ^ „www.pinterest.co.uk/pin/769552655047215519/?autologin=true”. Приступљено 14. 4. 2020. 
  11. ^ „www.bibliotekarka.rs”. Приступљено 14. 4. 2020. 
  12. ^ „https://ifspd.org/ifspd-and-the-magic-lamp-association-signed-a-partnership-agreement/”. Архивирано из оригинала 27. 10. 2019. г. Приступљено 14. 4. 2020.  Спољашња веза у |title= (помоћ)
  13. ^ {{cite web |url=http://http Архивирано на сајту Wayback Machine (19. мај 2011)://ecpd.org.rs/index.php/conferences/255-vii-ecpd-global-youth-forum-youth-power-for-the-common-future-with-the-main-topic-youth-mobilization-to-redress-the-present-worldtrends-belgrade-novi-sad-26-27-october-2019|title=http://ecpd.org.rs/index.php/conferences/255-vii-ecpd-global-youth-forum-youth-power-for-the-common-future-with-the-main-topic-youth-mobilization-to-redress-the-present-worldtrends-belgrade-novi-sad-26-27-october-2019%7Cpublisher=ECPD%7Caccess-date=14.04.2020.}
  14. ^ „www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:587201-U-Egiptu-najbolje-Karakondzule”. Novosti. Приступљено 21. 1. 2016. 
  15. ^ „www.vesti.rs/Beogradske/Karakondzule-99-prvo-nagrada-pa-premijera-2.html”. Приступљено 2. 2. 2020. [мртва веза]

Спољашње везе

уреди