Алексије Комнин (син цара Андроника I)
Алексије Комнин (око 1170 – 1199) је био ванбрачни син цара Андроника I Комнина, византијског цара (р. 1183 – 1185) и његове рођаке и љубавнице Теодоре Комнине, удовице краља Балдуина III, јерусалимске краљице.
| Алексије Комнин | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1170 |
| Датум смрти | 1199 |
| Породица | |
| Родитељи | Андроник I Комнин Теодора Комнин |
За време владавине цара Манојла I Комнина (р. 1143–1180), Алексије је пратио свог оца Андроника у изгнанству, посећујући, између осталог, Краљевину Грузију. Грузијски краљ Ђорђе III, њихов рођак, доделио је Андронику неколико замкова у Кахетији на истоку Грузије. Андроник се вратио у Цариград и узурпирао византијску круну 1183, да би био збачен и убијен 1185. Алексије је затим побегао у Грузију, где је враћен на грузијска имања свог оца. У једном тренутку су га неки грузијски племићи чак сматрали кандидатом да постане супруга краљице Тамаре од Грузије.[1]
Према грузијској историјској традицији, током боравка Андроника I у Грузији, он је оставио потомство у земљи, које је процветало и изнедрило племићку породицу Андроникашвилија, односно „Андроникове потомке“.[2] Пошто Андроник I у то време није имао синове од грузијске љубавнице, савремени научници воде порекло ове породице од Алексија, али је тачно порекло презимена спорно, не само зато што посведочена генеалогија Андроникашвилија не почиње све до 16. век.[3] Мишел Куршанскис сугерише да је породица можда добила име по сину Алексијевом.[4] С друге стране, Сирил Туманоф је претпоставио да је лоза „провинцијских краљева“ Аластанија (око 1230–1348), позната из средњовековних грузијских извора и укључујући једног по имену Андроник (р. 1339–1348), можда припадала грузијски Комнин/Андроникашвили. Према његовом мишљењу, а следио га је Константинос Варзос, Алексије је имао сина Ђорђа „Великог“, који је добио власт Аластани као своје поткраљевство, и да је име „Андроникашвили“ настало тек после Андроника Аластанског, Алексијев пра-праунук.[5][6][7]
Референце
уреди- ^ Toumanoff, Cyril (July 1940), "On the Relationship between the Founder of the Empire of Trebizond and the Georgian Queen Thamar", Speculum, Vol. 15, No. 3: pp. 299–312
- ^ Kuršankis 1977, стр. 239.
- ^ Kuršankis 1977, стр. 239–242.
- ^ Kuršankis 1977, стр. 240.
- ^ Toumanoff 1976, стр. 57–58.
- ^ Varzos 1984b, стр. 537 (esp. note 15).
- ^ Ferrand, Jacques (1983), Familles princières de Géorgie: essai de reconstitution généalogique (1880–1983) de 21 familles reconnues princières par l'Empire de Russie, pp. 77–79. Montreuil, France: J. Ferrand
Литература
уреди- Kazhdan, Alexander, ур. (1991). The Oxford Dictionary of Byzantium. Oxford and New York: Oxford University Press. ISBN 0-19-504652-8.
- Kuršankis, Michel (1977). „L'Empire de Trébizonde et la Géorgie”. Revue des Études Byzantines (на језику: French). 35: 237—256. doi:10.3406/rebyz.1977.2073.
- Toumanoff, Cyril (1976). Manuel de généalogie et de chronologie pour l'histoire de la Caucasie chrétienne (Arménie -Géorgie - Albanie) (на језику: French). Rome: Edizioni Aquila.
- Varzos, Konstantinos (1984). Η Γενεαλογία των Κομνηνών [The Genealogy of the Komnenoi] (PDF) (на језику: Greek). A. Thessaloniki: Centre for Byzantine Studies, University of Thessaloniki. OCLC 834784634. Архивирано из оригинала (PDF) 31. 01. 2021. г. Приступљено 28. 06. 2023.
- Varzos, Konstantinos (1984). Η Γενεαλογία των Κομνηνών [The Genealogy of the Komnenoi] (PDF) (на језику: Greek). B. Thessaloniki: Centre for Byzantine Studies, University of Thessaloniki. OCLC 834784665. Архивирано из оригинала (PDF) 30. 01. 2021. г. Приступљено 28. 06. 2023.
