Тамара (грузијска краљица)

Тама́ра (груз. თამარი, транскрибовано као T'amar, Thamar или Tamari; 11661212) је била краљица средњовековне грузијске државе (1184—1212[1]), кћерка Георгија III који ју је довео на престо још за свога живота.[2]

Тамара
თამარი
Queen Tamara of Georgia.jpg
Краљица Грузије
Датум рођења1166.
Место рођењаМцхета
Датум смрти1213.
Место смртиАргани замак
ДинастијаБагратион
ОтацГиорги III од Грузије
МајкаBurdukhan of Alania
СупружникDavid Soslan, Yury Bogolyubsky
ПотомствоGeorge IV of Georgia, Русудан
Период1184—1212.
ПретходникГиорги III од Грузије
НаследникГиорги IV од Грузије

Грузијски летописи наводе да су лепота, доброта, мудрост, храброст и војничка слава ове владарке привлачиле многе европске и азијске великаше. Међу њима се спомињу син византијског цара Манојла I, антиохијски кнез Боемунд III, два осетинска кнеза[a] и син једног калифа из Шпаније.[b][3]

Тамара је била велика заштитница и покровитељка многих цркава и манастира, чиме је привукла калуђере са свих страна. У летописима се спомиње да су они пристизали из Александрије, Антиохије, Хеладе, Македоније, па чак из Зете.[3]

Њена владавина сматра се златним столећем Грузије. Након њеног преминућа зашло је, како сами Грузини говоре, њихово сунце.[3]

Породично стаблоУреди

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
4. Demetrius I of Georgia
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Гиорги III од Грузије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Тамара
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Burdukhan of Alania
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

НапоменеУреди

  1. ^ Обојица су умрли од туге пошто им је одрекла љубав.[3]
  2. ^ Одрекао се своје исламске вере ради ње, православне хришћанке. Због тога је био затворен у тамницу у којој је и преминуо.[3]

ИзвориУреди

  1. ^ Г. Острогорски, Историја Византије, Београд 1998, 399
  2. ^ Ростислав Плетњев, Шота Руставели, Српски књижевни гласник, књ. LVIII, свеска 4, Београд 1939, 218
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 Анте Гвозденовић, Кратке путничке биљешке из Крима у Туркменију Средња Азија, Отаџбина. лист за науку, књижевност и друштвени живот, књ. IX, свеска 33-36, Београд 1882, 550

ЛитератураУреди