Алесандро Алтобели

италијански фудбалер

Алесандро Алтобели (итал. Alessandro Altobelli; Сонино, 28. новембар 1955) бивши је италијански фудбалер.

Алесандро Алтобели
Alessandro Altobelli - 1982 - Inter Milan.jpg
Алесандро Алтобели 1982. године
Лични подаци
Датум рођења (1955-11-28)28. новембар 1955.(64 год.)
Место рођења Сонино, Италија
Позиција Нападач
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
1973–1974
1974–1977
1977–1988
1988–1989
1989–1990
Латина
Бреша
Интер Милано
Јувентус
Бреша
28
76
317
20
32
(7)
(26)
(128)
(4)
(7)
Репрезентативна каријера
1980—1988  Италија 61 (25)

БиографијаУреди

На почетку фудбалске каријере наступао је за Латину у Серији Ц и за Брешу у Серији Б. Затим је 1977. године потписао за милански Интер који је играо у Серији А. За Интер је одиграо укупно 466 утакмица и постигао 209 голова (128 у Серији А). Много је допринео освајању титуле државног првака 1980. године (постигао је 15 голова), а такође је помогао Интеру да освоји два трофеја у Купу Италије 1978. и 1982. године. Био је најбољи стрелац купа у издању 1982. године, са 9 голова. Алтобели је био и најбољи стрелац у Купу победника купова 1978/79, са 7 голова,[1] чиме је допринео да Интер дође до четвртфинала. После боравка у Интеру, одиграо је једну сезону за Јувентус у сезони 1987/88, а играчку каријеру је завршио у дресу Бреше у Серији Б, током сезоне 1989/90.[2][3][4]

За репрезентацију Италије одиграо је 61 утакмицу између 1980. и 1988, постигао је 25 голова, а налази се на шестом месту листе стрелаца репрезентације Италије.[5] Најпознатији је по томе што је дао трећи гол за Италију у финалу Светског првенства 1982. године, који је Италија освојила победом од 3:1 против Западне Немачке.[5] Ушао је у игру са клупе у седмом минуту игре и заменио повређеног Франческа Грацијанија, постао је тако други играч који је као замена дао гол у финалу Светског купа (после Дика Нанинге 1978, још су то урадили Руди Фелер и Марио Геце 1986. и 2014. године). Алтобели је играо на Европском првенству 1980, Италија је завршила такмичење на четвртом месту. Учествовао је на Светском првенству 1986. године, постигао је 4 гола, али ипак то није било довољно да се спречи елиминација репрезентације у шеснаестини финала. Последње такмичење на ком је наступио у дресу репрезентације било је на Европском првенству 1988. у Западној Немачкој, где је био капитен тима.[2][3][6][7][8]

Ради као спортски консултант на каналу beIN Sports. Био је консултант аналитичар и за телевизију Ал Џазира.[9] Након фудбалске каријере накратко је био ангажован у политици,[10] а радио је и као спортски директор Падове и као скаут Интера.[11]

УспесиУреди

КлубУреди

Интер

РепрезентацијаУреди

Италија

ИндивидуалниУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Cup Winners Cup Topscorers”. rsssf.com. Приступљено 22. 10. 2016. 
  2. 2,0 2,1 „Il Pallone Racconta: Alessandro ALTOBELLI” (на језику: Italian). Il Pallone Racconta. Приступљено 30. 12. 2014. 
  3. 3,0 3,1 Stefano Bedeschi (28. 11. 2013). „Gli eroi in bianconero: Alessandro ALTOBELLI” (на језику: Italian). Tutto Juve. Приступљено 4. 8. 2016. 
  4. ^ Claudio Colombo. „BECCALOSSI Evaristo: scusate se insisto…” (на језику: Italian). Storie di Calcio. Приступљено 13. 7. 2016. 
  5. 5,0 5,1 „Mondiali di calcio 1982. Altobelli o il gol della sicurezza” (на језику: Italian). Архивирано из оригинала на датум 31. 12. 2014. Приступљено 30. 12. 2014. 
  6. ^ „Alessandro ALTOBELLI”. FIFA.com. Приступљено 30. 12. 2014. 
  7. ^ „Nazionale in cifre: Altobelli, Alessandro”. figc.it (на језику: Italian). FIGC. Архивирано из оригинала на датум 17. 11. 2010. Приступљено 22. 4. 2015. 
  8. ^ „ITALY BEATS WEST GERMANY IN WORLD CUP FINAL”. The New York Times. 12. 7. 1982. Приступљено 17. 11. 2018. 
  9. ^ „Altobelli Believes Inter Can Overcome Manchester United”. Goal.com. 11. 3. 2009. Приступљено 30. 12. 2014. 
  10. ^ „Elezioni, "Spillo" Altobelli candidato con Paroli” (на језику: Italian). Il Giornale di Brescia. Приступљено 30. 12. 2014. 
  11. ^ „Altobelli - Inter” (на језику: Italian). I Cuori Nerazzurri. Архивирано из оригинала на датум 31. 12. 2014. Приступљено 30. 12. 2014. 

Спољашње везеУреди