Алисон Моје

Женевјев Алисон Џејн Моје (енгл. Geneviève Alison Jane Moyet; рођена 18. јуна 1961) енглеска је певачица.

Алисон Моје
Alison Moyet Dublin 2008.jpg
Основне информације
Пуно имеЖеневјев Алисон Џејн Моје
Датум рођења(1961-06-18)18. јун 1961.(58 год.)
Место рођењаБилерикеј, Базилдон
 Уједињено Краљевство
Активни период1978—данас
Занимањепевачица
Жанр(ови)синтпоп, нови талас, соул
Везани чланциЈазу

БиографијаУреди

Рођена је у граду Билерикеј, отац јој је Француз и мајка Енглескиња.[1] Одрасла је у граду Базилдону, где је похађала основну школу, а затим и средњу школу.[2][3] Крајем седамдесетих година била је чланица неколико локалних панк рок група из околине Есекса.

Професионалну каријеру је започела 1981. године, када је заједно са Винсом Кларком основала бенд Јазу. Објавили су два студијска албума и извршили значајан утицај на многе, углавном сличне извођаче који су се касније појавили. Јазу је имао неколико хитова, као што су Only You, Don’t Go, Situation и Nobody’s Diary. Имали су успех широм света, посебно у Британији где су три од њихова четири сингла ушли у ТОП 3 на музичким листама.[4] У Северној Америци су најпознатији по песми „Situation”.

Упркос њиховом успеху, дуо се раздвојио у мају 1983. због лоших односа и разилажења ставова око даље будућности групе.[5][6][7] Винс Кларк је формирао групу „Erasure”, још један успешни синтпоп дуо, док је Алисон Моје започела врло успешну солистичку каријеру.

Као соло певачица објавила је девет албума.

Два пута се удавала, има троје деце, једног сина и две кћерке.[8]

ДискографијаУреди

ЈазуУреди

  • Upstairs at Eric's (1982)
  • You and Me Both (1983)

Соло албумиУреди

  • Alf (1984)
  • Raindancing (1987)
  • Hoodoo (1991)
  • Essex (1994)
  • Hometime (2002)
  • Voice (2004)
  • The Turn (2007)
  • The Minutes (2013)
  • Other (2017)

РеференцеУреди

  1. ^ Feedreader: Full Issue. Alison Moyet Biography[мртва веза]. 28. 9. 2012.
  2. ^ „'I quite enjoy the invisibility of middle age'. Echo. Приступљено 5. 11. 2017. 
  3. ^ „Alison Moyet gets honorary degree from South Essex College”. Echo-news.co.uk. 27. 9. 2011. Приступљено 16. 3. 2014. 
  4. ^ Roberts, David (ed.) (2006). British Hit Singles & Albums (19th изд.). London, England: Guinness World Records Ltd. стр. 613. ISBN 978-1-904994-10-7. 
  5. ^ Paphides, Pete (18. 4. 2008). „Back with his other Alf: Vince Clarke and Alison Moyet reunite for Yazoo”. The Times. London, England. 
  6. ^ Lowrey, Nix (2011). „Alison Moyet Interviewed: Only You – The Story & End Of Yazoo”. The Quietus. Приступљено 6. 12. 2013. 
  7. ^ Burt, Kate (2008). „How We Met: Alison Moyet & Vince Clarke”. The Independent. London, England: Independent Print Ltd. Архивирано из оригинала на датум 11. 6. 2008. Приступљено 11. 6. 2008. 
  8. ^ Paton, Maureen (2. 10. 2009). „'There's a lot to be said for saying No': Alison Moyet talks about her self-imposed exile from music”. Daily Mail. London, England: Daily Mail and General Trust. Приступљено 3. 5. 2013. 

Спољашње везеУреди