Алт-рајт

Алт-рајт (енгл. Alt-right, скраћено од енгл. Alternative right, алтернативна десница), јесте крајње десничарски, бели националистички покрет. Углавном онлајн феномен, алт-десница је настала у САД током касних 2000-их пре него што јој је популарност порасла средином 2010-их и успоставила је присуство у другим земљама, а затим је опала од 2017. године. Термин нема јасну дефиницију јер га на различите начине користе чланови самог правца, медијски коментатори, новинари и академици.

Исктакнути алт-рајтисти били су инструментални у организовању скупа у августу 2017. у Вирџинији. Учесници на фотографији носе заставе конфедерације, гадсдена као и нацистичку заставу.

Једн алт-рајт присталица у Сен Полу, Минесота; приказ Пепеа је исечен из доњег левог угла због ауторских права. Пепе је интернет мема која је постала симбол алт-деснице.

Године 2010, амерички бели националиста Ричард Б. Спенсер покренуо је вебзин The Alternative Right. На његову „алтернативну десницу“ утицали су ранији облици америчког белог национализма, као и палеоконзервативизам, новореакционарство и француска нова десница. Временом је сам термин скраћен на "алт-рајт", а популаризован је од стране десних учесника /pol/, политичке табле веб форума 4chan. Временом је овај покрет почео да се испољава у виду других националистичких веб страницама и група, укључујући Daily Stormer, Occidental Dissent и Традиционалистичку радничку партију Метјуа Хајмбаха. Након афере Гејмергејт из 2014. године, алт-десница је све више користила троловање и узнемиравање на мрежи како би подигла свој профил. Године 2015. привукала је ширу пажњу—посебно кроз извештавање Breitbart News Стива Бенона — због подршке алтернативних десница за председничку кампању Доналда Трампа 2016. године. Након што је изабран, Трамп је дезавуисао покрет. Покушавајући да пређу са веб-базираног на улични покрет, Спенсер и други алт-десничари организовали су у августу 2017. митинг "Ујединимо десницу" у Шарлотсвилу у Вирџинији, који је довео до насилних сукоба са контрадемонстрантима. За неке ауторе овај протест као и накнадно хапшење организатора представља крај прве фазе алт-десног покрета.

Покрет алт-деснице подржава псеудонаучну идеју биолошког расизма и промовише облик политике идентитета у корист европских Американаца и белаца на међународном нивоу. Кроз анти-егалитаризам, она одбацује либералну демократску основу управљања САД, и супротставља се и конзервативним и либералним крилима политичког мејнстрима у земљи. Многи њени чланови настоје да замене САД белом сепаратистичком етно-државом. Неки алт-десничари настоје да учине бели национализам друштвено респектабилним, док други, познати као сцена 1488, прихватају отворено супериористичке и неонацистичке ставове да шокирају и провоцирају. Неки алт-десничари су антисемитски настројени, промовишући теорију завере да постоји јеврејска завера да се изведе геноцид белаца, иако други алт-десничари виде већину или део Јевреја као припаднике беле расе. Алт-десница је антифеминистичка и укршта се са онлајн маносфером. Алт-десница се такође противи исламу. Покрет се разликовао од ранијих облика белог национализма својим главном присуством на мрежи и великом употребом ироније и хумора, посебно кроз промоцију интернет мема као што је жабац Пепе. Појединци који су усклађени са многим идејама алт-деснице, али не и са њеним белим национализмом, називани су алт-лајт.

Чланство алт-деснице је претежно бело и мушко, привучено је покрету све лошијим животним стандардом, забринутошћу око друштвене улоге белог мушкости и љутњом на левичарске и небеле облике политике идентитета који се сматрају штетним по белце, као што је феминизам као и Black Lives Matter. Алт-рајт материјал је допринео радикализацији мушкараца одговорних за разна убиства и терористичке нападе у САД од 2014. Критичари оптужују да је термин алт-рајт само ребрендирање белог супремацизма.^[1]^[2]^[3]^[4]

Алт-лефт

Током 1990-их, лабава група левичарских онлајн активиста заснованих на Јузнет групама називала је себе алтернативном левицом или алт-лефтом да би разликовала своје идеје од идеја више мејнстрим левичарске мисли.^[5] Идеје које су промовисали алт-лефт активисти у то време укључивали су универзални основни приход и расположење против рада.^[5] Популаризација израза алт-рајт 2010-их довела је до све веће употребе алт-лефт за описивање крајње левичарских група; међу медијским изворима који су то учинили били су Фокс Њуз у децембру 2016.^[6] и Ванити Фаир у марту 2017.^[7] После скупа касније те године, Трамп је прокоментарисао да су неки контрапротестанти део „веома, веома насилне... алт-левице“.^[8]^[9]^[10] Коментатор Брајан Дин веровао је да Трамп у суштини меша термин алт-лефт са антифашизмом.^[5] Одговарајући на Трампову употребу тог термина, разни коментатори су критиковали употребу алт-лефт, тврдећи да га нису креирали нити усвојили левичари, већ да су га осмислили десничари и/или либерали центра да блате левичарске демонстранте што сугерише лажну еквиваленцију између алт-деснице и њихових противника.^[5]^[11]^[12]^[13]^[14]^[15] Историчар Тимоти Д. Снајдер је изјавио да је „алт-рајт термин... који треба да обезбеди нову етикету која би звучала привлачније од нацисте, неонацисте, белог супремаста или белог националисте. Са алт-лефт је друга прича. Не постоји група која се тако означава“.^[16]

Референце

^ CQ Researcher (2017). Issues in Race and Ethnicity: Selections from CQ Researcher. SAGE Publications. стр. 4—6. ISBN 978-1-5443-1635-2.
^ Betty A Dobratz; Lisa K Waldner; Timothy Buzzell (2019). Power, Politics, and Society: An Introduction to Political Sociology. Taylor & Francis. стр. 427. ISBN 978-1-351-37296-1.
^ Carlos de la Torre, ур. (10. 10. 2018). Routledge Handbook of Global Populism. Routledge. ISBN 978-1-351-85014-8.
^ Cameron D. Lippard; J. Scott Carter; David G. Embrick, ур. (25. 11. 2020). Protecting Whiteness: Whitelash and the Rejection of Racial Equality. University of Washington Press. стр. 198—. ISBN 978-0-295-74800-9. OCLC 1150788649.
^ ^а ^б ^в ^г Dean, Brian (22. 8. 2017). „I was in the original 'alt-left' and this is what we really stood for” . The Independent. Архивирано из оригинала 2020-11-12. г. Приступљено 25. 1. 2021.
^ „How the term 'alt-left' came to be”. PBS. 16. 8. 2017. Приступљено 9. 3. 2019.
^ Wolcott, James (март 2017). „Why the Alt-Left Is a Problem, Too”. Vanity Fair. Приступљено 9. 3. 2019.
^ Shear, Michael D.; Haberman, Maggie (15. 8. 2017). „A Combative Trump Criticizes 'Alt-Left' Groups in Charlottesville”. The New York Times. Приступљено 4. 6. 2021.
^ Keneally, Meghan (15. 8. 2017). „Trump lashes out at 'alt-left' in Charlottesville, says 'fine people on both sides'”. ABC News. Приступљено 4. 6. 2021.
^ Rafferty, Andrew (15. 8. 2017). „Trump Says 'Alt-Left' Shares Blame for Charlottesville Rally Violence”. NBC News. Приступљено 4. 6. 2021.
^ Stack, Liam (15. 8. 2017). „Alt-Right, Alt-Left, Antifa: A Glossary of Extremist Language”. The New York Times. Приступљено 13. 9. 2017.
^ Sterling, Joe; Chavez, Nicole (16. 8. 2017). „What's the 'alt-left'? Experts say it's a 'made-up term'”. CNN. Приступљено 4. 6. 2021.
^ Tognotti, Chris (15. 8. 2017). „What Is The Alt-Left? Trump Pinned The Charlottesville Violence On Them, Too”. Bustle. Приступљено 4. 6. 2021.
^ Levitz, Eric (3. 3. 2017). „Why the Alt-Center Is a Problem, Too”. Intelligencer. New York. New York Media, LLC.
^ Blake, Aaron (1. 12. 2016). „Introducing the 'alt-left': The GOP's response to its alt-right problem”. The Washington Post. Nash Holdings LLC. Приступљено 16. 8. 2017.
^ Lee, Kurtis (6. 8. 2017). „President Trump says the 'alt-left' was partly to blame for the violence at Charlottesville. Wait: What's the alt-left?”. Los Angeles Times. Приступљено 17. 8. 2017.

Литература

Atkinson, David C. (2018). „Charlottesville and the Alt-Right: A Turning Point?”. Politics, Groups, and Identities. 6 (2): 309—315. S2CID 158189264. doi:10.1080/21565503.2018.1454330.
Barkun, Michael (2017). „President Trump and the "Fringe"”. Terrorism and Political Violence. 29 (3): 437—443. S2CID 152199771. doi:10.1080/09546553.2017.1313649.
Forscher, Patrick S.; Kteily, Nour S. (јануар 2020). „A Psychological Profile of the Alt-Right”. Perspectives on Psychological Science. SAGE Publications on behalf of the Association for Psychological Science. 15 (1): 90—116. ISSN 1745-6924. PMC 6980479  . PMID 31747343. S2CID 208214721. doi:10.1177/1745691619868208  .
Gray, Phillip W. (2018). „'The Fire Rises': Identity, the Alt-Right and Intersectionality”. Journal of Political Ideologies. 23 (2): 141—156. doi:10.1080/13569317.2018.1451228  .
Hawley, George (2016). Right-Wing Critics of American Conservatism. Lawrence: University Press of Kansas. ISBN 978-0-7006-2193-4.
Hawley, George (2017). Making Sense of the Alt-Right. New York: Columbia University Press. ISBN 978-0-231-18512-7.
Hawley, George (2019). The Alt-Right: What Everyone Needs to Know. Oxford and New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-090519-4.
Hermansson, Patrik; Lawrence, David; Mulhall, Joe; Murdoch, Simon (2020). „Introduction”. The International Alt-Right: Fascism for the 21st-Century?. London and New York: Routledge. стр. 1–8.
Hofmann-Kuroda, Lisa (2017). „Free Speech and the Alt-Right”. Qui Parle: Critical Humanities and Social Sciences. 26 (2): 369—382.
Kelly, Annie (2017). „The Alt-Right: Reactionary Rehabilitation for White Masculinity: US Alt-Right Extremism is a Logical Consequence of Mainstream Neo-conservatism”. Soundings: A Journal of Politics and Culture. 66: 68—78.
Lachman, Gary (2018). Dark Star Rising: Magick and Power in the Age of Trump. New York: TarcherPerigee. ISBN 978-0-14-313206-6.
Lavin, Tal (2020). Culture Warlords: My Journey into the Dark Web of White Supremacy. New York: Hachette Books. ISBN 978-0306846434.
Love, Nancy S. (2017). „Back to the Future: Trendy Fascism, the Trump Effect, and the Alt-Right”. New Political Science. 39 (2): 263—268. S2CID 152136843. doi:10.1080/07393148.2017.1301321.
Lyons, Matthew N. (2017). CTRL-ALT-DELETE: An Antifascist Report on the Alternative Right (Извештај). Political Research Associates.
Main, Thomas J. (2018). The Rise of the Alt-Right. Washington DC: Brookings Institution Press. ISBN 978-0815732884.
Marghitu, Stefania; Johnson, Kelsey Moore (2018). „Feminist Online Responses Against the U.S. Alt-Right: Using The Handmaid's Tale as a Symbol and Catalyst of Resistance”. Communication, Culture & Critique. 11: 183—185. doi:10.1093/ccc/tcx008.
Michael, George (2019). „Useful Idiots or Fellow Travelers? The Relationship between the American Far Right and Russia”. Terrorism and Political Violence. 31 (1): 64—83. S2CID 150938479. doi:10.1080/09546553.2018.1555996.
Morstatter, Fred; Galstyan, Aram; Shao, Yunqiu; Karunasekera, Shanika (2018). „From Alt-Right to Alt-Rechts: Twitter Analysis of the 2017 German Federal Election”. WWW '18: Companion Proceedings of The Web Conference 2018. Geneva: International World Wide Web Conferences Steering Committee. стр. 621—628. ISBN 978-1-4503-5640-4.
Mudde, Cas (2019). The Far Right Today. Cambridge: Polity Press. ISBN 978-1-5095-3683-2.
Nagle, Angela (2017). Kill All Normies: Online Culture Wars from 4chan and Tumblr to Trump and the Alt-Right. Winchester and Washington: Zero Books. ISBN 978-1-78535-543-1.
Niewert, David (2017). Alt-America: The Rise of the Radical Right in the Age of Trump. London: Verso. ISBN 978-1-78663-423-8.
Phillips, Joe; Yi, Joseph (2018). „Charlottesville Paradox: The 'Liberalizing' Alt-Right, 'Authoritarian' Left, and Politics of Dialogue”. Society. 55 (3): 221—228. S2CID 149799366. doi:10.1007/s12115-018-0243-0.
Pollard, Tom (2018). „Alt-Right Transgressions in the Age of Trump”. Perspectives on Global Development and Technology. 17 (1–2): 76—88. doi:10.1163/15691497-12341467.
Salazar, Philippe-Joseph (2018). „The Alt-Right as a Community of Discourse”. Javnost - the Public: Journal of the European Institute for Communication and Culture. 25 (1–2): 135—143. S2CID 150344125. doi:10.1080/13183222.2018.1423947.
Stănescu, Vasile (2018). „'White Power Milk': Milk, Dietary Racism, and the 'Alt-Right'”. Animal Studies Journal. 7 (2): 103—128.
Teitelbaum, Benjamin R. (2017). Lions of the North: Sounds of the New Nordic Radical Nationalism. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0190212605.
Thobani, Sitara (2018). „Alt-Right with the Hindu-Right: Long-Distance Nationalism and the Perfection of Hindutva”. Ethnic and Racial Studies. 42 (5): 745—762. S2CID 149990403. doi:10.1080/01419870.2018.1468567.
Wendling, Mike (2018). Alt-Right: From 4chan to the White House. London: Pluto Press. ISBN 978-0-7453-3745-6.
Wilson, Andrew Fergus (2018). „#whitegenocide, the Alt-Right and Conspiracy Theory: How Secrecy and Suspicion Contributed to the Mainstreaming of Hate”. Secrecy and Society. 1 (2): 1—47. doi:10.31979/2377-6188.2018.010201. Архивирано из оригинала 25. 9. 2018. г. Приступљено 13. 4. 2018.

[CQ-1] CQ Researcher (2017). Issues in Race and Ethnicity: Selections from CQ Researcher. SAGE Publications. стр. 4—6. ISBN 978-1-5443-1635-2.

[DobratzWaldner2019-2] Betty A Dobratz; Lisa K Waldner; Timothy Buzzell (2019). Power, Politics, and Society: An Introduction to Political Sociology. Taylor & Francis. стр. 427. ISBN 978-1-351-37296-1.

[Torre2018-3] Carlos de la Torre, ур. (10. 10. 2018). Routledge Handbook of Global Populism. Routledge. ISBN 978-1-351-85014-8.

[LippardCarterEmbrick2020-4] Cameron D. Lippard; J. Scott Carter; David G. Embrick, ур. (25. 11. 2020). Protecting Whiteness: Whitelash and the Rejection of Racial Equality. University of Washington Press. стр. 198—. ISBN 978-0-295-74800-9. OCLC 1150788649.

[Dean-5] а ^б ^в ^г Dean, Brian (22. 8. 2017). „I was in the original 'alt-left' and this is what we really stood for” . The Independent. Архивирано из оригинала 2020-11-12. г. Приступљено 25. 1. 2021.

[6] „How the term 'alt-left' came to be”. PBS. 16. 8. 2017. Приступљено 9. 3. 2019.

[7] Wolcott, James (март 2017). „Why the Alt-Left Is a Problem, Too”. Vanity Fair. Приступљено 9. 3. 2019.

[Shear_Haberman-8] Shear, Michael D.; Haberman, Maggie (15. 8. 2017). „A Combative Trump Criticizes 'Alt-Left' Groups in Charlottesville”. The New York Times. Приступљено 4. 6. 2021.

[9] Keneally, Meghan (15. 8. 2017). „Trump lashes out at 'alt-left' in Charlottesville, says 'fine people on both sides'”. ABC News. Приступљено 4. 6. 2021.

[10] Rafferty, Andrew (15. 8. 2017). „Trump Says 'Alt-Left' Shares Blame for Charlottesville Rally Violence”. NBC News. Приступљено 4. 6. 2021.

[:1-11] Stack, Liam (15. 8. 2017). „Alt-Right, Alt-Left, Antifa: A Glossary of Extremist Language”. The New York Times. Приступљено 13. 9. 2017.

[12] Sterling, Joe; Chavez, Nicole (16. 8. 2017). „What's the 'alt-left'? Experts say it's a 'made-up term'”. CNN. Приступљено 4. 6. 2021.

[13] Tognotti, Chris (15. 8. 2017). „What Is The Alt-Left? Trump Pinned The Charlottesville Violence On Them, Too”. Bustle. Приступљено 4. 6. 2021.

[Levitz-14] Levitz, Eric (3. 3. 2017). „Why the Alt-Center Is a Problem, Too”. Intelligencer. New York. New York Media, LLC.

[Blake-15] Blake, Aaron (1. 12. 2016). „Introducing the 'alt-left': The GOP's response to its alt-right problem”. The Washington Post. Nash Holdings LLC. Приступљено 16. 8. 2017.

[Lee-16] Lee, Kurtis (6. 8. 2017). „President Trump says the 'alt-left' was partly to blame for the violence at Charlottesville. Wait: What's the alt-left?”. Los Angeles Times. Приступљено 17. 8. 2017.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]