Википедија

Алт-рајт

крајње десничарски, бели националистички покрет

Алт-рајт (енгл. Alt-right, скраћено од енгл. Alternative right, алтернативна десница), јесте крајње десничарски, бели националистички покрет. Углавном онлајн феномен, алт-десница је настала у САД током касних 2000-их пре него што јој је популарност порасла средином 2010-их и успоставила је присуство у другим земљама, а затим је опала од 2017. године. Термин нема јасну дефиницију јер га на различите начине користе чланови самог правца, медијски коментатори, новинари и академици.

Исктакнути алт-рајтисти били су инструментални у организовању скупа у августу 2017. у Вирџинији. Учесници на фотографији носе заставе конфедерације, гадсдена као и нацистичку заставу.
Једн алт-рајт присталица у Сен Полу, Минесота; приказ Пепеа је исечен из доњег левог угла због ауторских права. Пепе је интернет мема која је постала симбол алт-деснице.

Године 2010, амерички бели националиста Ричард Б. Спенсер покренуо је вебзин The Alternative Right. На његову „алтернативну десницу“ утицали су ранији облици америчког белог национализма, као и палеоконзервативизам, новореакционарство и француска нова десница. Временом је сам термин скраћен на "алт-рајт", а популаризован је од стране десних учесника /pol/, политичке табле веб форума 4chan. Временом је овај покрет почео да се испољава у виду других националистичких веб страницама и група, укључујући Daily Stormer, Occidental Dissent и Традиционалистичку радничку партију Метјуа Хајмбаха. Након афере Гејмергејт из 2014. године, алт-десница је све више користила троловање и узнемиравање на мрежи како би подигла свој профил. Године 2015. привукала је ширу пажњу—посебно кроз извештавање Breitbart News Стива Бенона — због подршке алтернативних десница за председничку кампању Доналда Трампа 2016. године. Након што је изабран, Трамп је дезавуисао покрет. Покушавајући да пређу са веб-базираног на улични покрет, Спенсер и други алт-десничари организовали су у августу 2017. митинг "Ујединимо десницу" у Шарлотсвилу у Вирџинији, који је довео до насилних сукоба са контрадемонстрантима. За неке ауторе овај протест као и накнадно хапшење организатора представља крај прве фазе алт-десног покрета.

Покрет алт-деснице подржава псеудонаучну идеју биолошког расизма и промовише облик политике идентитета у корист европских Американаца и белаца на међународном нивоу. Кроз анти-егалитаризам, она одбацује либералну демократску основу управљања САД, и супротставља се и конзервативним и либералним крилима политичког мејнстрима у земљи. Многи њени чланови настоје да замене САД белом сепаратистичком етно-државом. Неки алт-десничари настоје да учине бели национализам друштвено респектабилним, док други, познати као сцена 1488, прихватају отворено супериористичке и неонацистичке ставове да шокирају и провоцирају. Неки алт-десничари су антисемитски настројени, промовишући теорију завере да постоји јеврејска завера да се изведе геноцид белаца, иако други алт-десничари виде већину или део Јевреја као припаднике беле расе. Алт-десница је антифеминистичка и укршта се са онлајн маносфером. Алт-десница се такође противи исламу. Покрет се разликовао од ранијих облика белог национализма својим главном присуством на мрежи и великом употребом ироније и хумора, посебно кроз промоцију интернет мема као што је жабац Пепе. Појединци који су усклађени са многим идејама алт-деснице, али не и са њеним белим национализмом, називани су алт-лајт.

Чланство алт-деснице је претежно бело и мушко, привучено је покрету све лошијим животним стандардом, забринутошћу око друштвене улоге белог мушкости и љутњом на левичарске и небеле облике политике идентитета који се сматрају штетним по белце, као што је феминизам као и Black Lives Matter. Алт-рајт материјал је допринео радикализацији мушкараца одговорних за разна убиства и терористичке нападе у САД од 2014. Критичари оптужују да је термин алт-рајт само ребрендирање белог супремацизма.[1][2][3][4]

Алт-лефт уреди

Током 1990-их, лабава група левичарских онлајн активиста заснованих на Јузнет групама називала је себе алтернативном левицом или алт-лефтом да би разликовала своје идеје од идеја више мејнстрим левичарске мисли.[5] Идеје које су промовисали алт-лефт активисти у то време укључивали су универзални основни приход и расположење против рада.[5] Популаризација израза алт-рајт 2010-их довела је до све веће употребе алт-лефт за описивање крајње левичарских група; међу медијским изворима који су то учинили били су Фокс Њуз у децембру 2016.[6] и Ванити Фаир у марту 2017.[7] После скупа касније те године, Трамп је прокоментарисао да су неки контрапротестанти део „веома, веома насилне... алт-левице“.[8][9][10] Коментатор Брајан Дин веровао је да Трамп у суштини меша термин алт-лефт са антифашизмом.[5] Одговарајући на Трампову употребу тог термина, разни коментатори су критиковали употребу алт-лефт, тврдећи да га нису креирали нити усвојили левичари, већ да су га осмислили десничари и/или либерали центра да блате левичарске демонстранте што сугерише лажну еквиваленцију између алт-деснице и њихових противника.[5][11][12][13][14][15] Историчар Тимоти Д. Снајдер је изјавио да је „алт-рајт термин... који треба да обезбеди нову етикету која би звучала привлачније од нацисте, неонацисте, белог супремаста или белог националисте. Са алт-лефт је друга прича. Не постоји група која се тако означава“.[16]

Референце уреди

  1. ^ CQ Researcher (2017). Issues in Race and Ethnicity: Selections from CQ Researcher. SAGE Publications. стр. 4—6. ISBN 978-1-5443-1635-2. 
  2. ^ Betty A Dobratz; Lisa K Waldner; Timothy Buzzell (2019). Power, Politics, and Society: An Introduction to Political Sociology. Taylor & Francis. стр. 427. ISBN 978-1-351-37296-1. 
  3. ^ Carlos de la Torre, ур. (10. 10. 2018). Routledge Handbook of Global Populism. Routledge. ISBN 978-1-351-85014-8. 
  4. ^ Cameron D. Lippard; J. Scott Carter; David G. Embrick, ур. (25. 11. 2020). Protecting Whiteness: Whitelash and the Rejection of Racial Equality. University of Washington Press. стр. 198—. ISBN 978-0-295-74800-9. OCLC 1150788649. 
  5. ^ а б в г Dean, Brian (22. 8. 2017). „I was in the original 'alt-left' and this is what we really stood for” . The Independent. Архивирано из оригинала 2020-11-12. г. Приступљено 25. 1. 2021. 
  6. ^ „How the term 'alt-left' came to be”. PBS. 16. 8. 2017. Приступљено 9. 3. 2019. 
  7. ^ Wolcott, James (март 2017). „Why the Alt-Left Is a Problem, Too”. Vanity Fair. Приступљено 9. 3. 2019. 
  8. ^ Shear, Michael D.; Haberman, Maggie (15. 8. 2017). „A Combative Trump Criticizes 'Alt-Left' Groups in Charlottesville”. The New York Times. Приступљено 4. 6. 2021. 
  9. ^ Keneally, Meghan (15. 8. 2017). „Trump lashes out at 'alt-left' in Charlottesville, says 'fine people on both sides'”. ABC News. Приступљено 4. 6. 2021. 
  10. ^ Rafferty, Andrew (15. 8. 2017). „Trump Says 'Alt-Left' Shares Blame for Charlottesville Rally Violence”. NBC News. Приступљено 4. 6. 2021. 
  11. ^ Stack, Liam (15. 8. 2017). „Alt-Right, Alt-Left, Antifa: A Glossary of Extremist Language”. The New York Times. Приступљено 13. 9. 2017. 
  12. ^ Sterling, Joe; Chavez, Nicole (16. 8. 2017). „What's the 'alt-left'? Experts say it's a 'made-up term'”. CNN. Приступљено 4. 6. 2021. 
  13. ^ Tognotti, Chris (15. 8. 2017). „What Is The Alt-Left? Trump Pinned The Charlottesville Violence On Them, Too”. Bustle. Приступљено 4. 6. 2021. 
  14. ^ Levitz, Eric (3. 3. 2017). „Why the Alt-Center Is a Problem, Too”. Intelligencer. New York. New York Media, LLC. 
  15. ^ Blake, Aaron (1. 12. 2016). „Introducing the 'alt-left': The GOP's response to its alt-right problem”. The Washington Post. Nash Holdings LLC. Приступљено 16. 8. 2017. 
  16. ^ Lee, Kurtis (6. 8. 2017). „President Trump says the 'alt-left' was partly to blame for the violence at Charlottesville. Wait: What's the alt-left?”. Los Angeles Times. Приступљено 17. 8. 2017. 

Литература уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Алт-рајт&oldid=27678324”