Алфред Николас Рамбо
Алфред Николас Рамбо (франц. Alfred Nicolas Rambaud; Безансон, 2. јул 1842 — Париз, 10. новембар 1905) је био француски државник и историчар. Био је члан Академије моралних и политичких наука (1897) и члан Српске краљевске академије.
| Алфред Николас Рамбо | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 2. јул 1842. |
| Место рођења | Безансон, Француска |
| Датум смрти | 10. новембар 1905. (63 год.) |
| Место смрти | Париз, Француска |
| Образовање | Виша нормална школа |
Биографија уреди
Завршио Вишу нормалну школу (1864). Од 1881. професор на Сорбони, 1895-1903. сенатор, 1896-98. министар народне просвете. Неколико пута био је у дипломатским мисијама у Русији. Нарочиту пажњу посвећивао је политичкој историји (углавном Византије, Русије и Немачке) и историји међународних односа. Био је присталица зближења Француске и Русије. Своје главне радове посветио је историји Русије (написани с позиција умереног грађанског либерализма).
Библиографија уреди
У заједничкој редакцији Е. Лависа и Рамбоа излазило је вишетомно колективно дело „Histoire générale du IV siècle jusqu'à nos jours“ (Општа историја од IV века до нашег времена, т. 1-12, 1893-1901; код нас је уз оригинално доста кориштено и руско издање под називом „Всеобщая история с IV столетия до нашего времени“, 1897-1903; последњи томови француског издања објављени су на руском језику под називом „История XIX века“ — Историја XIX века, т. 1-8, 1905-07). Остали важнији радови: „L'empire grec au X siècle. Constantin Porphyrogénète“ (Грчка империја у X веку. Константин Порфирогенит, Париз 1870), „La domination française en Allemagne, 1792-1811“ (Француска доминација у Немачкој, 1792-1811, П. 1873-74), „Français et Russes. Moscou et Sébastopol“ (Французи и Руси. Москва и Севастопољ, П. 1877), „Histoire de la Russie depuis les origines jusqu'a l'année 1877“ (Историја Русије од почетака до године 1877, П. 1878), „Histoire de la civilisation française“ (Историја Француске цивилизације, П. 1885-1888), „Histoire de la révol. française“ (Историја Француске револуције, П. 1886), „La France coloniale“ (Колонијална Француска, П. 1886), „Russes et Prussiens. Guerre de sept ans“ (Руси и Пруси. Седмогодишњи рат, П. l895), „Jules Ferry“, (Жил Фери, П. 1903), „Etudes sur l'histoire byzantine“ (Студије из византијске историје, П. 1912).
