Алхемија љубави је књига есеја аутора Предрага Чичовачког, објављена 2018. године у издању Института за српску културу из Никшића.[1]Књига је исте године објављена у Лос Анђелесу, Калифорнија, у издању Sebastian Press-а, на енглеском језику.[2]

Алхемија љубави
Корице књиге Алхемија љубави на енглеском језику, 2018. година
Настанак и садржај
АуторПредраг Чичовачки
ЗемљаРепублика Србија
ЈезикСрпски
Жанр / врста делаесеј
Издавање
ИздавачИнститут за српску културу, Никшић
Датум2018.
Класификација
ISBN?978-9940-720-10-0

О аутору

уреди

Предраг Чичовачки (1960) је професор филозофије на колеџу Светог Крста (Вустер, Масачусетс). Аутор је девет књига, приредио осам и превео на енглески са Хајди Грек филозофску студију Лазе Костића Основно начело: критички увод у општу философију.[3]

О књизи

уреди

Алхемија љубави је врхунски филозофски есеј о трансформативној моћи љубави.[4]

Књига Алхемија Љубави користи љубавну причу великог српског песника Лазе Костића и аристократске младе жене Ленке Дунђерски као полазиште за широку расправу о природи љубави, њен значај у западној културној традицији и њен значај за живот у нашем високотехнолошком материјалистичком свету 21. века.[5]

Чичовачки комбинује љубавне приче и филозофска размишљања о њима, тако се фокусира на тренутке издаје који нас доводе до тачке у којој можемо изабрати да се повучемо од љубави, а уместо тога да се задовољимо заменама за љубав. Алтернативно, можемо схватити да наш страх и осећај издаје не морају да добију последњу реч када је у питању љубав и да можемо тежити да се трансформишемо у брижније и блиставе личности. Наша борба да остваримо ову тежњу је љубавна прича – крајња љубавна прича која би требало да нас брине.[2]

Саша Радојчић у тексту О књизи износи да је Алхемија љубави књига између филозофије и књижевности, расправе и есеја, најближе ономе што се традиционално назива изразом животне мудрости. Да је судбина песника Лазе Костића, његове Ленке и његове велике лабуђе песме прва окосница ове књиге, а да је друга у пишчевом искуству. По Радојчићу аутор је успео да каже понешто суштински важно и истинито о једном од основних антрополошких феномена - о љубави као врхунцу људскости.[3]

У истом том тексту у књизи Владимир Пиштало износи тезу да се Чичовачки у другој половини свог живота све више почео окретати књижевности, разочаран у филозофију онаквом каква се данас практикује. Чичовачки верује да страх, патња и издато поверење нису последња реч кад је у питању љубав. Остаје верник када је љубав у питању. Она је за њега прапочетак. Књигу почиње и завршава у Сомбору: од приче о Ленки и Лази до мајчиног врта ружа. Његова филозофија отвара наше очи за љубав.[3]

Садржај

уреди

Књига садржи следеће целине и поглавља:[3]

  • Страх од љубави
  • Срце
    • Запаљено срце
    • Сломљено срце
    • Окамењено срце
  • Огњиште
    • Вео обичаја
    • Племенита лаж о браку
    • Племенита лаж о романтичној љубави
    • Са друге стране вела обичаја
  • Чудо љубави
  • Оздрављење
    • Проза живота
    • Поезија живота
    • Поезија љубави
    • Santa Maria della Salute
  • Здравље
    • У трагању за унутрашњим позивом
    • У трагању за хармонијом
    • Живот без завршетка, љубав без закључења
    • У трагању за срећом
    • Зрачење љубави
    • Епилог

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „Алхемија љубави”. plus.cobiss.net. Приступљено 27. 9. 2023. 
  2. ^ а б „Predrag Cicovacki”. holycross.edu. Приступљено 27. 9. 2023. 
  3. ^ а б в г Чичовачки, Предраг (2018). Алхемија љубави. Никшић: Институт за српску културу. стр. 5, 196—197. ISBN 978-9940-720-10-0. 
  4. ^ „The Luminosity of Love”. sebastianpress.org. Приступљено 27. 9. 2023. 
  5. ^ „The Luminosity of Love”. knjizarariznica.rs. Приступљено 27. 9. 2023. 

Спољашње везе

уреди