Алхемија љубави
Алхемија љубави је књига есеја аутора Предрага Чичовачког, објављена 2018. године у издању Института за српску културу из Никшића.[1]Књига је исте године објављена у Лос Анђелесу, Калифорнија, у издању Sebastian Press-а, на енглеском језику.[2]
| Алхемија љубави | |
|---|---|
 Корице књиге Алхемија љубави на енглеском језику, 2018. година | |
| Настанак и садржај | |
| Аутор | Предраг Чичовачки |
| Земља | Република Србија |
| Језик | Српски |
| Жанр / врста дела | есеј |
| Издавање | |
| Издавач | Институт за српску културу, Никшић |
| Датум | 2018. |
| Класификација | |
| ISBN ? | 978-9940-720-10-0 |
О аутору уреди
Предраг Чичовачки (1960) је професор филозофије на колеџу Светог Крста (Вустер, Масачусетс). Аутор је девет књига, приредио осам и превео на енглески са Хајди Грек филозофску студију Лазе Костића Основно начело: критички увод у општу философију.[3]
О књизи уреди
Алхемија љубави је врхунски филозофски есеј о трансформативној моћи љубави.[4]
Књига Алхемија Љубави користи љубавну причу великог српског песника Лазе Костића и аристократске младе жене Ленке Дунђерски као полазиште за широку расправу о природи љубави, њен значај у западној културној традицији и њен значај за живот у нашем високотехнолошком материјалистичком свету 21. века.[5]
Чичовачки комбинује љубавне приче и филозофска размишљања о њима, тако се фокусира на тренутке издаје који нас доводе до тачке у којој можемо изабрати да се повучемо од љубави, а уместо тога да се задовољимо заменама за љубав. Алтернативно, можемо схватити да наш страх и осећај издаје не морају да добију последњу реч када је у питању љубав и да можемо тежити да се трансформишемо у брижније и блиставе личности. Наша борба да остваримо ову тежњу је љубавна прича – крајња љубавна прича која би требало да нас брине.[2]
Саша Радојчић у тексту О књизи износи да је Алхемија љубави књига између филозофије и књижевности, расправе и есеја, најближе ономе што се традиционално назива изразом животне мудрости. Да је судбина песника Лазе Костића, његове Ленке и његове велике лабуђе песме прва окосница ове књиге, а да је друга у пишчевом искуству. По Радојчићу аутор је успео да каже понешто суштински важно и истинито о једном од основних антрополошких феномена - о љубави као врхунцу људскости.[3]
У истом том тексту у књизи Владимир Пиштало износи тезу да се Чичовачки у другој половини свог живота све више почео окретати књижевности, разочаран у филозофију онаквом каква се данас практикује. Чичовачки верује да страх, патња и издато поверење нису последња реч кад је у питању љубав. Остаје верник када је љубав у питању. Она је за њега прапочетак. Књигу почиње и завршава у Сомбору: од приче о Ленки и Лази до мајчиног врта ружа. Његова филозофија отвара наше очи за љубав.[3]
Садржај уреди
Књига садржи следеће целине и поглавља:[3]
- Страх од љубави
- Срце
- Запаљено срце
- Сломљено срце
- Окамењено срце
- Огњиште
- Вео обичаја
- Племенита лаж о браку
- Племенита лаж о романтичној љубави
- Са друге стране вела обичаја
- Чудо љубави
- Оздрављење
- Проза живота
- Поезија живота
- Поезија љубави
- Santa Maria della Salute
- Здравље
- У трагању за унутрашњим позивом
- У трагању за хармонијом
- Живот без завршетка, љубав без закључења
- У трагању за срећом
- Зрачење љубави
- Епилог
Види још уреди
Референце уреди
- ^ „Алхемија љубави”. plus.cobiss.net. Приступљено 27. 9. 2023.
- ^ а б „Predrag Cicovacki”. holycross.edu. Приступљено 27. 9. 2023.
- ^ а б в г Чичовачки, Предраг (2018). Алхемија љубави. Никшић: Институт за српску културу. стр. 5, 196—197. ISBN 978-9940-720-10-0.
- ^ „The Luminosity of Love”. sebastianpress.org. Приступљено 27. 9. 2023.
- ^ „The Luminosity of Love”. knjizarariznica.rs. Приступљено 27. 9. 2023.
