Амфетамин
Амфетамини су хемикалије добијене синтетичким путем.[2] На тржиште најчешће долазе у облику праха. Амфетамини се уносе орално, пушењем, удисањем праха, и интравенски. Непосредно стимулишу церебрални кортекс у централном нервном систему, уклањајући умор, глад и поспаност. Доводе корисника у стање еуфорије. Појачавају концентрацију, пажњу, рефлексе, а и идеје и слике су много живље.[2] Превелика доза може узроковати вртоглавице, дрхтање, узнемиреност, панику, болове у грудима и убрзан рад срца. [2]Последица може бити потпуни телесни и психички колапс. Хронично тровање може изазвати параноидне идеје и халуцинације. У мозгу ствара зависност и ослобађа га од било каквих ограда.
 | |
 | |
| IUPAC име | |
|---|---|
(±)-1-фенилпропан-2-амин | |
| Клинички подаци | |
| Категорија трудноће |
|
| Начин примене | Орално, Интравенозно, Вапоризација, инсуфлација, Ректално, Подјезично |
| Правни статус | |
| Правни статус |
|
| Фармакокинетички подаци | |
| Биорасположивост | Орално 20-25%; назално 75%; ректално 95–99%; интравенозно 100% |
| Везивање протеина | 15–40% |
| Метаболизам | Хепатички (CYP2D6)[1] |
| Полувреме елиминације | 12 h просек за д-изомер, 13 h за L-изомер |
| Излучивање | Ренално; значајна порција непромењена |
| Идентификатори | |
| CAS број | 300-62-9  405-41-4 |
| ATC код | N06BA01 (WHO) |
| PubChem | CID 3007 |
| DrugBank | APRD00480 |
| ChemSpider | 13852819 |
| Синоними | алфа-метилбензенетанамин, алфа-метилфенетиламин, бета-фенил-изопропиламин |
| Хемијски подаци | |
| Формула | C9H13N |
| Моларна маса | 135.2084 |
| |
| Физички подаци | |
| Тачка топљења | 285 to 281 °C (545 to 538 °F) |
| Растворљивост у води | 50–100 mg/mL (16 °C) mg/mL (20 °C) |
Спољашњи знакови су ширење зеница, несаница, пролив, дрхтање, промене у понашању, изразита еуфорија и нагло мршављење. Најпознатији амфетамини су „дизалица” (енгл. upper), „спид” (енгл. speed) и екстази.
Спид је улични назив за синтетичке дроге на бази амфетамина. Ефекти укључују смањени апетит, повећану издржљивост и енергију, повећани либидо, хиперактивност и несаницу. Организам се притом рапидно исцрпљује. Када се користи у великим дозама и интравенозно може довести и до предозирања, до брзе зависности што је велики ризик по здравље.[2]
Први пут је добијен 1887. године.[2]
Метаболички путеви метамфетамина
|
Види јошУреди
РеференцеУреди
- ^ Miranda-G E, Sordo M, Salazar AM (2007). „Determination of amphetamine, methamphetamine, and hydroxyamphetamine derivatives in urine by gas chromatography-mass spectrometry and its relation to CYP2D6 phenotype of drug users”. J Anal Toxicol. 31 (1): 31—6. PMID 17389081. Архивирано из оригинала 03. 05. 2020. г. Приступљено 26. 04. 2010.
- ^ а б в г д Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 45. ISBN 86-331-2075-5.
ЛитератураУреди
- Овај чланак или његов део изворно је преузет из Речника социјалног рада Ивана Видановића уз одобрење аутора.
Спољашње везеУреди
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
