Антоан Вато

Антоан Жан Вато (франц. Antoine Jean Watteau; 10. октобар 1684, Валенсијен—18. јул 1721, Ножан сир Марн)[1] је био француски сликар[2], родоначелник сликарства рококоа у Француској.[3] Његово дело наговештава промену која ће се догодити у француском друштву након смрти Луја XIV.[3] У периоду од 1704. до 1708. учио код К. Жилоа у Паризу. У уметничким збиркама палате Луксембург и свог мецене Пјера Крозаа дошао је у додир са венецијанским и фламанским сликарством 16. века (нарочито са делима Тицијана, Рубенса и Ван Дајка) који су утицали на стил његових раних дела. Године 1717. постао је члан Академије, на основу слике Ходочашће на Китеру.[3] Током свог боравка у Енглеској (1719/20) тешко је оболео и од те болести се није опоравио. Ватоов стил, којим је увео епоху рококоа, карактерише јаки а ипак нежни колорит, мирисна атмосфера као и лаке и елегантне фигуре.[3] Његове главне теме биле су интимне свечаности дворског друштва (Fêtes galantes) у слободном простору као и сцене из Комедије дел арте (Commedia dell'arte), на пример Пјеро или Жил из 1718/19.[3]

Антоан Вато
Rosalba Carriera Portrait Antoine Watteau.jpg
Антоан Вато
Лични подаци
Пуно имеАнтоан Жан Вато
Датум рођења(1684-10-10)10. октобар 1684.
Место рођењаВаленсијен, Француска
Датум смрти18. јул 1721.(1721-07-18) (36 год.)
Место смртиНожан сир Марн, Француска
Уметнички рад
ПољеСликарство
ПравацРококо
Утицаји одЂорђона
Тицијана
Рубенса
Ван Дајка
Најважнија дела
Ходочашће на Китеру

Мада је од француских сликара рококоа код њега учио само Ж. Б. Патер, Ватоов начин сликања и његове теме имале су многе слебденике (као што су Н. Ланкре, Ф. Буше или Ж. О. Фрагонар). Сачувана је отприлике трећина његових дела, али бројни цртежи и бакрорезне репродукције дела сведоче о обиму његовог опуса.

ГалеријаУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Wine, Humphrey; Scottez-De Wambrechies, Annie (1996). „Watteau”. Ур.: Turner, Jane. The Dictionary of Art. 32. New York: Grove's Dictionaries. стр. 913—921. ISBN 1-884446-00-0 — преко the Internet Archive.  Also available via Oxford Art Online (subscription needed).
  2. ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. В-Ђ. Београд: Народна књига : Политика. стр. 23. ISBN 86-331-2112-3. 
  3. ^ а б в г д Janson 1975, стр. 447–448.

ЛитератураУреди

  • Janson, H. W. (1975). Istorija umetnosti – Pregled razvoja likovnih umetnosti od praistorije do danas (Umetnost). Beograd, Jugoslavija: Prosveta. 

Спољашње везеУреди