Лувр
Лувр (франц. Musée du Louvre) је један од највећих и најпознатијих музеја на свету. Налази се на десној обали Сене у Паризу, у првом арондисману. У музеју је изложено скоро 35.000 предмета из периода од праисторије до 19. века. Стална поставка је изложена на површини од 60.600 m².[4] Укупан број предмета који припадају музеју је 380.000. Лувр је најпосећенији музеј у свету, кога радним данима посети у просеку 15.000 туриста на дан, од чега су 65% страни туристи.[3]
| Музеј Лувр | |
|---|---|
| Musée du Louvre | |
 Музеј Лувр | |
| Оснивање | 1793. |
| Локација | Париз Француска |
| Координате | 48° 51′ 37″ С; 2° 20′ 15″ И / 48.860395° С; 2.337599° И |
| Колекција | разне уметнине |
| Број предмета | 35.000 изложено 445.000 укупно |
| Посетиоци | 8,3 милиона (2007)[1] 8,5 милиона (2008) 8,5 милиона (2009)[2] 10,2 милиона (2018)[3] |
| Директор | Лоранс де Кар |
| Кустос | Marie-Laure Rochebrune |
| Адреса | Улица Риволи 99, 75001 Париз |
| Веб-сајт | www.louvre.fr |
Музеј Лувр се налази у Палати Лувр (Palais du Louvre) која је зачета изградњом тврђаве у касном 12. веку у време владавине Филипа II. Остаци тврђаве су видљиви у подруму музеја. Ова грађевина је више пута проширивана и тако се формирала Палата Лувр која је служила као француски двор.[5] Палата Лувр има 3 крила: Ришеље, Виши и Денон.
Године 1682. Луј XIV је одабрао дворац у Версају као своју резиденцију, док је Лувр остао место где је била изложена краљевска колекција уметничких предмета. Од 1692. ту је смештена збирка античких скулптура.[6] Исте године у Лувру је почела да ради Краљевска академија сликарства и скулптуре (Académie Royale de Peinture et de Sculpture).[7] На доградњи Лувра је радило више значајних архитеката (Леско, Ди Серсо, Лемерсје, Ле Во, Перо, Висконти, Гужон и др). За време Француске револуције Национална скупштина Француске је 1791. одредила да Палата Лувр треба да служи као музеј у коме ће се излагати национална ремек дела.
Музеј је отворен 10. августа 1793. када је изложено 537 слика, од којих је већина припадала конфискованој краљевској и црквеној имовини. Због структурних проблема грађевине Лувра музеј је био затворен од 1796. до 1801. Под Наполеоном колекције су знатно увећане и сам музеј је добио његово име (Musée Napoléon). После Наполеоновог пораза код Ватерлоа многа опљачкана дела су враћена претходним власницима. Колекција је обогаћена у време владавине Луја XVIII и Шарла X, док је током Другог француског царства музеј добио око 20.000 нових експоната. Након тога збирке су се стално обогаћивале донацијама и поклонима. Од 2008. колекције су подељене у 8 кустоских одељења: египатске старине, блискоисточне старине, грчке, етрурске и римске старине, исламска уметност, скулптура, декоративне уметности, сликарство, графике и цртежи.
МузејУреди
Овај музеј садржи једну од најбогатијих уметничких збирки на свету. У њему се налази више од 38.000 уметничких дела изложених на 72.735 m², а процењује се да би посетитељима требало око пет недеља да на одговарајући начин прегледају сва дела. Врло богате музејске колекције подељене су на 8 одељака: египатски, блискоисточни, грчки, етрушчански и римски антиквитети, те исламска уметност, слике, скулптуре, предмети примењених уметности, графике и цртежи. Са преко 8 милиона посетилаца, Лувр је најпосећенији музеј на свету.[8]
Музеј садржи неприкосновену и најопсежнију збирку египатске и античке уметности укључујући грчку, етрушчанску, римску, исламску и оријенталну уметност. У њему се налази и збирка уметничких предмета и стилског покућанства, те непроцењива галерија слика свих европских народа и уметничких раздобља до краја 19. века. Најпознатије уметничко дело изложено у Лувру је Да Винчијева слика Мона Лиса.
Хронолошка галерија одабраних делаУреди
Писар из Сакаре, Трећа династија древног Египта
Вавилонски лав
Велико степениште које води до Нике са Самотраке
Милоска Венера, око 130-100. п. н. е.
Јан ван Ајк, Мадона канцелара Ролина, око 1435.
Ђузепе Арчимболдо, Пролеће, око 1573.
Гатање (Каравађо), око 1598-99.
Петер Паул Рубенс, Крунидба Марије де Медичи
Жорж де ла Тур, Магдалена покајница, око 1643.
Антоан Вато, Укрцавање за Китеру, 1717.
Ежен Делакроа, Слобода води народ, 1830.
_02.jpg)
Види јошУреди
РеференцеУреди
- ^ „Louvre's 8.3 Million Visitors Make It No. 1 Museum Worldwide - Bloomberg”. Приступљено 15. 6. 2011.
- ^ „Exhibition and museum attendance figures 2009” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 02. 10. 2013. Приступљено 15. 6. 2011.
- ^ а б „10,2 millions de visiteurs au Louvre en 2018”. Louvre.fr (на језику: француски). 3. 1. 2019. Приступљено 3. 1. 2019.
- ^ „Œuvres”. Musée du Louvre. Приступљено 27. 4. 2008.
- ^ „Louvre Museum”. Inexhibit. Приступљено 15. 10. 2016.
- ^ „Louvre Website- Chateau to Museum, 1672 and 1692”. Louvre.fr. Архивирано из оригинала на датум 15. 6. 2011. Приступљено 21. 8. 2011.
- ^ „Louvre Website- Chateau to Museum 1692”. Louvre.fr. Архивирано из оригинала на датум 15. 6. 2011. Приступљено 21. 8. 2011.
- ^ World's Most-Visited Museums, Travel + Leisure Preuzeto 15. 3. 2019.
ЛитератураУреди
- Alderson, William T.; Alexander, Edward (1996). Museums in motion: an introduction to the history and functions of museums. Walnut Creek, Calif: Published in cooperation with the American Association for State and Local History [by] AltaMira Press. ISBN 978-0-7619-9155-7. OCLC 33983419.
- Ahlund, Mikael (2000). Islamic art collections: an international survey. Richmond, Surrey, England: Curzon. ISBN 978-0-7007-1153-6. OCLC 237132457.
- Bierman, Irene A (2003). Napoleon in Egypt. Ithaca Press. ISBN 978-0-86372-299-8.
- Bowkett, Stephen; Porter, Tom (2004). Archispeak: an illustrated guide to architectural terms. London: Spon Press. ISBN 978-0-415-30011-7. OCLC 123339639.[мртва веза]
- Carbonell, Bettina (2004). Museum Studies: An Anthology of Contexts. Blackwell Pub. ISBN 978-0-631-22825-7. OCLC 52358814.
- Edwards, Henry Sutherland (1893). Old and New Paris: Its History, Its People, and Its Places. Paris: Cassell and Co. Приступљено 30. 4. 2008.
- Hannan, Bill and Lorna (2004). Art for Travellers:France. Northampton, Massachusetts: Interlink Books. ISBN 978-1-56656-509-7. OCLC 51336501.
- Lasko, Peter (1995). Ars Sacra, 800–1200. Yale University Press. ISBN 978-0-300-06048-5. OCLC 231858991.
- McClellan, Andrew (1999). Inventing the Louvre: Art, Politics, and the Origins of the Modern Museum... Berkeley: University of California Press. ISBN 978-0-520-22176-5. OCLC 40830142.
- Merryman, John Henry (2006). Imperialism, art and restitution. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-85929-5. OCLC 183928459.
- Mignot, Claude (1999). The Pocket Louvre: A Visitor's Guide to 500 Works. New York: Abbeville Press. ISBN 978-0-7892-0578-0. OCLC 40762767.
- Mroue, Haas (2003). Frommer's Paris from $90 a Day. Frommer's. ISBN 978-0-7645-5806-1. OCLC 229256386.
- Miltoun, Francis (1910). Royal Palaces and Parks of France. L.C. Page & Co.
- Lunn, Martin (2004). Da Vinci code Decoded. New York: Disinformation. ISBN 978-0-9729529-7-2. OCLC 224340425.
- Nave, Alain (1998). Treasures of the Louvre. Barnes & Noble Publishing. ISBN 978-0-7607-1067-8. OCLC 40334510.
- Nora, Pierre; Kritzman, Lawrence D. (1996). Realms of Memory. New York: Columbia University Press. ISBN 978-0-231-10926-0. OCLC 234041248.
- Oliver, Bette Wyn (2007). From Royal to National: The Louvre Museum and the Bibliothèque Nationale. Lexington Books. ISBN 978-0-7391-1861-0. OCLC 70883061.
- Plant, Margaret (2002). Venice Fragile City. Yale University Press. ISBN 978-0300083866.
- Popkin, Jeremy D (2015). A Short History of the French Revolution, 6th ed. Yale University Press. ISBN 978-0-205-96845-9.
- Rickman, Gregg (1999). Swiss Banks and Jewish Souls. Transaction Publishers. ISBN 978-1-56000-426-4. OCLC 40698624.
- Rogers, Elizabeth A. (2001). Landscape design: a cultural and architectural history. New York: Harry N. Abrams. ISBN 978-0-8109-4253-0. OCLC 186087857.[мртва веза]
- Strathern, Paul (2009). Napoleon in Egypt. Bantam. ISBN 978-0553385243. OCLC 299706472.
- Sturdy, David (1995). Science and social status: the members of the Académie des sciences 1666–1750. Woodbridge, Suffolk, U.K.: Boydell Press. ISBN 978-0-85115-395-7. OCLC 185477008.
Спољашње везеУреди
- Лувров вебсајт (језик: француски)
- Лувров вебсајт (језик: енглески)
- Историја Лувра
- Слика централне пирамиде
- Више од 10.000 слика
- Виртуелна панорама Лувра
