Арсениј Голенишчев Кутузов
Арсениј Голонешчев Кутузов (26. мај 1848, Царско Село[1] - 26. јануар 1913) био је руски песник.
Арсениј Голенишчев Кутузов | |
|---|---|
 | |
| Датум рођења | 26. мај 1848. |
| Место рођења | Пушкин |
| Датум смрти | 26. јануар 1913. (64 год.) |
| Место смрти | Санкт Петербург |
Рођен је у знаменитој племићкој породици. После очеве смрти преселио се са породицом у Москву, где је завршио гимназију. Дипломирао је на петроградском Правном факултету 1871. године. У државним установама радио је до 1985. кад је постао шеф кабинета царице Марије Фјодоровне. На тој дужности остаје до своје смрти.
Почасни академик уреди
Године 1900, са Толстојем, Чеховом, Корољенком, Жемчужниковом, Коњијем и Владимиром Соповјовом, изабран је за почасног академика Руске академије наука[2] из области лепе књижевности.
Збирка песама уреди
Голенишчев Кутузов је 1912. године издао збирку песама На заласку.
Руски поета уреди
Голенишчев Кутузов је као песник следбеник Мајкова, Тјутчева и Фета, којима се целога живота дивио и које никада није достигао. И поред тога, током деведесетих година 20. века био један од најцењенијих руских поета. Иако његова поезија није сасвим без вредности, мора се рећи да је славу више дуговао пореклу и високом државном положају него вредности својих песама.[3]
Референце уреди
- ^ ИН4С (19. 05. 2019). „Царско село – некад симбол империје, а данас препорода модерне Русије”. ИН4С (на језику: српски). Приступљено 16. 11. 2019.
- ^ „Руска академија наука (РАН)”. rs.sputniknews.com (на језику: српски). Приступљено 16. 11. 2019.
- ^ Јагличић, Владимир (1994). Антологија руске поезије. Београд: Српска књижевна задруга.
