Отворите главни мени

Неки покрети или секте у оквиру традиционалних монотеистичких или политеистичких религија признају да је могуће учествовати у пракси вере, духовности и следити догме без вере у божанстава.[1]

Аврамовске религијеУреди

ЈудаизамУреди

У принципу, јеврејска вера захтева веру у Бога. Код многих савремених јеврејских верских покрета рабини сматрају да је понашање јевреја одлучујући фактор у томе да ли је или није присталица јудаизма. У овим покретима се признаје да је могуће да јеврејин практикује јудаизам као веру, а у исто време да буде агностик или атеиста. Једно истраживање је показало да само 48% изјашњених јевреја верују у Бога.[2]

Рабин Аврам Исака Кук, први главни рабин јеврејске заједнице у Палестини, је рекао да атеисти заправо не негирају Бога, већ негирају једану од многих слика Бога. Пошто се рукотворна слика Бога може сматрати идолом, Кук је износио да се, у пракси, може сматрати да атеисти помажу религији тако што уништавају лажне слике Бога. По њему, они тако помажу чувању правог монотеизма.[3]

ХришћанствоУреди

Висок ниво атеизма је примећен међу изјашњеним хришћанима у САД. На пример, за 10% протестаната и 21% католика је откривено да су били атеисти у истраживању обављеном 2003. године.[2]

Католичка црква види атеизам као кршење прве Божије заповести, називајући га "грехом против религије".

Врста атеизма Томаса Алцера се разликује од осталих. У његовој књизи Јеванђеље хришћанског атеизма (1967) износи необичан приступ Богу тако што говори да је Бог умро или се самоуништио. Према Алцеру, ово је "хришћанско признање вере".[4] Постоји јасна разлика између његовог мишљења и Ничеове идеја о смрти Бога. Алцер каже: "Када признамо смрт Бога, говоримо о стварном и реалном догађају. Можда не о догађају који се дешава у једном тренутку или историји, али, без обзира означава догађај који се десио у свемирском и историјском смислу."[5]

ИсламУреди

У исламу, атеисти спадају у категорију кафира (كافر). Кафир је термин који се такође користи да опише политеизам (Ширк) и означава богохуљење и искључења из исламске заједнице. Арапски, "атеизам" се преводи као илхад (إلحاد), иако то такође значи "јерес".

Муслимани не могу да промене своју веру или да постану атеисти. Атеисти у муслиманским земљама и заједницама често крију свој атеизам (како и људи које раде друге ствари које су забрањене у исламу, попут хомосексуалности) због страха од казне.

Индијске религијеУреди

Атеизам се сматра прихватљивим у оквиру хиндуизма, ђаинизма и будизма.

ХиндуизамУреди

Иако је атеизам прихватљив у хиндуизму, по хиндуизму је пут атеиста веома тежак за праћење по питањима духовности.[6]

У шест основних астика школа хинду филозофије, самхија не прихвата Бога и рана мимаса такође одбацује појам Бога.[7] У самихају нема појама за врховно биће које је основа постојања. 

ЂаинизмаУреди

Ђаинизам сматра да је сама душа заправо Бог.[8] Они не верују у бога творца, али по њима постоје бројни богови у космосу.[9]

БудизамУреди

Будизам се често назива нетеистическом религијом, јер будистичке власти и канонски текстови не потврђују, а понекад и одбацују:

  • Постојање стварања, а самим тим и божанског творца
  • Да су бог (дева), богови или друга божанска бића извор моралних императива. Уместо тога, дарма се преписује универзуму
  • Да су људи и друга створења одговорна богу и боговима за своје поступке

Сви будистички канонски текстови који помињу појам прихватају постојање, али не и ауторитет, великог броја духовних бића. Са тачке гледишта западног теизама, одређени концепти буде у махајана школи будизма изгледају као да су слични западним идејама о Богу, али је сам Сидарта Гаутама (оснивач будизма) негирао да је он Бог или божанство.

Кинеске религијеУреди

Неки облици конфучијанизма и таоизма не потврђују, нити се заснивају на вери у врховно биће или бића. Међутим, конфучијански списи често помињу Тиан (небо), који означава изузетну снагу са личним додиром. Превод појма Тао као "бог" на западу у неким издањима Тао те Ђинга (Књиге пута и врлине) доводи до заблуде. И даље се води дискусија о томе да ли је Тао по Лао Цеу теистички или нетеистички концепт. Таоисти ипак верују у различита космолошка бића која су аналогије космичким силама у свемиру.

СатанизамУреди

Левеј сатанизам који је основао Антон Шандор Левеј је атеистички, јер одбацује веру у Бога и сва остала божанства, укључујући и Сатану. "Сатанизам почиње са атеизмом", - рекао је високи свештеник Сатанистичке цркве у интервјуу и додаје "Нема Бога, нема ђавола. То никога не занима!".[10] Функцију Бога врши сам сатаниста, а левеј сатанизам одбацује молитве, живот након смрти и божанске силе.

Правни статус атеизмаУреди

Генерално, религија и права су били синоними кроз целу историју, почевши од Хамурабијевог законика па до савременог кодекса. Пракса државне религије је била правна обавеза и зато је остала у многим традиционалним правним системима као што је шеријат

Упркос одвајању цркве и државе крајем 18. века у Француској и Сједињеним Америчким Државама, секуларизација је морала у многим деливима Европе и Северне Америке да сачека 20. век. У неким земаља света се агностици и атеисти и даље сурово кажњавају, а понекад  и погубљују.

Највишћи верски преступи су јерес, богохуљењеапостасија или било које понашање које подразумева одустајање од прописане верске дужности. Такође се кажњавају мистичне или тајне активности као слободно зидарство, врачање, чаробњаштво, алхемија и приватне праксе попут хомосексуалностиконтрацепције и атеизма. Слобода вероисповести се тек развила у другој половини 20. века, након Универзалне декларације о људским правима.[11]

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Bill Maher (3. 2. 2012). Real Time with Bill Maher. HBO. »Religion is defined as the belief in and worship of a superhuman controlling power, and atheism is — precisely not that. Got it? Atheism is a religion like abstinence is a sex position.« 
  2. 2,0 2,1 Taylor, Humphrey. (2003). „While Most Americans Believe in God, Only 36% Attend a Religious Service Once a Month or More Often” (PDF). Архивирано (PDF) из оригинала на датум 9. 1. 2011. Приступљено January 2011. »Protestants (90%) are more likely than Roman Catholics (79%) and much more likely than Jews (48%) to believe in God. Protestants (47%) are also more likely than Catholics (35%) to attend church once a month or more often. Only 16% of Jews go to synagogues once a month or more often.«  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  3. ^ Rachmani 2002a; Rachmani 2002b
  4. ^ Altizer 1967, стр. 102.
  5. ^ Altizer 1967, стр. 103.
  6. ^ Chakravarti 1991, стр. 71.
  7. ^ Dasgupta 1992, стр. 258.
  8. ^ Sangave 2006, стр. 27.
  9. ^ Chambliss 1996, стр. 38.
  10. ^ Interview with Peter H. Gilmore, David Shankbone, Wikinews', November 5, 2007.
  11. ^ Clark, Kelly James, ур. (2012). Abraham's Children: Liberty and Tolerance in an Age of Religious Conflict. Yale University Press (USA). ISBN 978-0300179378. 

ЛитератураУреди