Аутотрофи

(преусмерено са Аутотрофија)

Аутотрофи (грч. autos=сам, само- и trophe=храна - који сам себе храни[1]) или аутотрофни организми су они организми који сами стварају (асимилацијом) органске материје (храну) из неорганских материја.

Упоредни преглед циклуса исхране аутотрофних и хетеротрофних организама. Аутотрофи могу користити угљендиоксид и воду да би произвели кисеоник и сложена органска једињења, углавном кроз процес фотосинтезе (зелена стрелица). Сви организми могу да користе ова једињења да поново формирају угљендиоксид и воду кроз целуларно дисање.

На овај начин се хране биљке еукариоте, неке врсте бактерија и модрозелених алги.[2]

Подела

уреди

Према извору енергије коју користе за синтезу хране аутотрофни организми деле се на:

Зелене биљке искориштавају угљендиоксид из атмосфере и воду из земљишта за синтезу угљених хидрата, а уз помоћ азота и других елемената из неорганских једињења соли, које црпу из земљишта, граде сложене молекуле беланчевина. Асимилација угљендиоксида одвија се у ћелијама хлорофила уз помоћ светлосне енергије коју зелене биљке у природи добијају од Сунца. Зато се ови организми називају још и аутотрофни фотосинтетички организми.

Хемосинтетичке бактерије енергију за синтезу органских материја добијају оксидацијом неорганских једињења азота, гвожђа или сумпора. Како ови организми енергију добијају захваљујући хемијским реакцијама називају се још и аутотрофни хемосинтетички организми.[3]

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Вујаклија, Милан (1986). Лексикон страних речи и израза. Београд: Просвета. COBISS.SR 30905103
  2. ^ „Biološki rečnik - A”. Bionet škola. Приступљено 8. 8. 2017. 
  3. ^ „Autotrofija”. Hrvatska enciklopedija. Leksikografski zavod Miroslav Krleža. Приступљено 8. 8. 2017. 

Литература

уреди
  • Вујаклија, Милан (1986). Лексикон страних речи и израза. Београд: Просвета. COBISS.SR 30905103

Спољашње везе

уреди