Ахтум (у неким изворима бележен и као Ohtum, Achtum или Ajtony - Ајтоњ) је био банатски војвода, односно владар Баната у једанаестом веку, и био је потомак бугарског војводе Глада, који је владао Банатом у деветом веку. Ахтум је био последњи локални владар који се супротставио успостављању непосредне власти Угарске.

Ахтумово војводство у 11. веку

Историја

уреди

О Ахтуму знамо да је био православни хришћанин и савезник Византије, и имао је војску састављену од Кумана, Бугара и Влаха. Ахтум је крштен у Видину као православни хришћанин, али је и после покрштавања имао седам жена. Владао је територијом између река Мориш, Тиса и Дунав и јужних Карпата, на простору који ће касније добити име Банат.

Ахтум је поражен од стране Угарског краљевства у време владавине њеног првог хришћанског владара, краља Стефана I. Датум његовог пораза није тачно утврђен, при чему неки историчари сматрају да се то десило 1028, а други 1002. Према историјској хроници познатој као Gesta Hungarorum, Ахтума је убио војсковођа краља Стефана, Чанад, син Бобуке. После његове смрти, Банат је укључен у састав Мађарског краљевства.

Извори

уреди

Главни историјски извори који говоре о Ахтуму су Легенда о Светом Герхарду и историјска хроника Gesta Hungarorum, коју је написао будимски свештеник Петер, у време мађарског краља Беле III, на крају 12. века.

Литература

уреди
  • Милан Туторов, Банатска рапсодија - историка Зрењанина и Баната, Нови Сад, 2001.
  • Петер Рокаи, Золтан Ђере, Тибор Пал, Александар Касаш, Историја Мађара, Београд, 2002.
  • Проф. др Радмило Петровић, Војводина - петнаест миленијума културне историје, Београд, 2003.
  • Јован Пејин, Великомађарски каприц, Зрењанин, 2007.
  • Душан Белча, Мала историја Вршца, Вршац, 1997.
  • Љубица Будаћ, Бегеј Свети Ђурађ - Житиште, Житиште, 2000.
  • The Times History of Europe, Times Books, London, 2002.

Види још

уреди

Спољашње везе

уреди