Ајше Хафса валиде султанија или краће Хафса султанија (тур. Ayşe Hafsa Valide Sultan; отур. عایشه حفصه سلطان)
(1478, Крим1534, Истанбул) била је жена османског Султана Селима I и мајка султана Сулејмана I, као и прва валиде султанија (Краљица мајка). У периоду Сулејманове владавине, до њене смрти била је de facto његов савладар и једна од најутицајнијих и најмоћнијих људи у царству. За собом је оставила многе задужбине.[1]

Султанија Ајше Хафса
Ayşe Hafsa Sultan
عایشه حفصه سلطان
BustOfAyseHafsaSultan ManisaTurkey.jpg
Биста султаније Ајше Хафса у Маниси
Лични подаци
Датум рођења(1478-12-05)5. децембар 1478.
Место рођењаКрим, Украјина
Датум смрти19. март 1534.(1534-03-19) (55 год.)
Место смртиИстанбул, Османско царство
ГробЏамија Селим Јавуз
Породица
СупружникСелим I
ПотомствоСулејман I
принц Орхан
принц Муса
принц Коркут
Султанија Хатиџе
Султанија Бејхан
Хафизе Султанија
Фатма Султанија
РодитељиМенгли Гирај
ДинастијаГирај
Валиде султанија
Период1520 — 1534
ПретходникGülbahar Hatun
(as Valide Hatun)
НаследникСултанија Mихримах

Поред Сулејмана, Селиму I је подарила још пет девојчица, султаније Хатиџе, Фатму, Бејхан, Шах и Хафсу.

ПореклоУреди

Иако је позната година рођења Хафсе султаније, историчари ипак још увек расправљају о њеном пореклу, односно да ли је заправо била кћерка Менгли Гираја и да ли је припадала тој династији.[2][3] По неким другим теоријама, Ајше Хафса султанија није била кћер Мегли Гираја већ је то била Ајше Хатун, друга конкубина Селима I која је, по тој теорији, била мајка Шах султаније и Сулејмана I.

БиографијаУреди

 
Комплекс Ајше Хафсе султаније.

Боравећи у граду Маниса на западу Турске са својим сином Сулејманом, који је управљао околним регионом између 1513. и 1520. године (град је функционисао као једно од традиционалних пребивалишта османских крунских принчева (шехзаде) у приправништву за будућу власт), Хафса Султанија је покренула Манисин „Месир фестивал“, локалну традицију која се практикује и данас. Такође је изградила велики комплекс у граду који се састојао од џамије познате као Султанова џамија, основне школе, колеџа и хоспиција.

Такође је била прва османска царска жена која је носила титулу "валиде султанија" по свом имену, замењујући титулу "хатун". Ова употреба одражавала је османско схватање суверене моћи као „прерогатив османске породице“.[1] Њено доба сигнализирало је променљив статус султанове мајке и њен повећани удео у моћи.[4] Такође је била прва жена из харема за коју је потврђено да има киру - Стронгилах.[5]

СмртУреди

Хафса Султанија умрла је у марту 1534. године и сахрањена је у близини свог супруга у маузолеју иза зида кибле џамије Јавуз Селим, у Фатиху у Истанбулу. Маузолеј је у великој мери уништен у земљотресу 1884. године, а обнова започета 1900-их прекинута је, а њена гробница је данас много једноставнија него што је првобитно изграђена.

ПотомствоУреди

Имала је неколико синова и ћерке:

Синови;

  • Сулејман Величанствени (1494 — 1566): десети Османски султан.
  • принц Коркут (након 1500 - 1510)
  • принц Муса (након 1500 - 1510)
  • принц Орхан (након 1500 - 1510)

Ћерке;

  • Султанија Хатиџе (1493 — 1543): најстарија ћерка Хафсе султаније. Удата први пут 1509. године за Искендер-пашу (погубљен 1515), удата други пут 1524. године за Ибрахим-пашу (погубљен 1536). Удата присилно трећи пут за Хусрев-пашу Соколовића. Имала је ћерку Нефисе из првог брака и сина Мехмед-шаха и две кћери Ханиме и Фатиму из другог брака.
  • Султанија Хафизе (1495 — 10.07.1538.): удата први пут 1511. године за неког агу(умро 1520). Удата други пут 1522. године за Чобан Мустафа-пашу (ум. 1529), који је пре ње био ожењен њеном тетком Хумашах султанијом. Није познато да ли је била поновно удата. Из брака са Мустафа-пашом је имала сина Османа.
  • Султанија Бејхан (1497 — 1557): удата први пут 1513. године за Ферхат-пашу (погубљен 1524). Удата присилно други пут 1526. за Мехмед-пашу, намесника Скопља. Имала је најмање две ћерке, од којих се једна звала Исмихан.
  • Султанија Фатма (1500 — 1573): удата 1516. године за намесника Антакије Мустафа-пашу. Након развода 1520. године, удала се други пут за Кара Ахмед-пашу 1522/1529/1532 године (погубљен 1555). Удата присилно трећи пут за евнуха Ибрахим Пашу 1562. године (умро 1563). Није познато да ли је имала деце.

РеференцеУреди

  1. ^ а б Peirce, Leslie P. (1993). The imperial harem : women and sovereignty in the Ottoman Empire. New York. ISBN 0-19-507673-7. OCLC 27811454. 
  2. ^ Inalcik, Halil; Kafadar, Cemal, ур. (2010-12-31). „Süleymân the Second and His Time”. doi:10.31826/9781463231774. 
  3. ^ „SULEYMAN PASHA”. Encyclopaedia of Islam, Second Edition. Приступљено 2021-06-27. 
  4. ^ Singer, Amy (2002). Constructing Ottoman beneficence : an imperial soup kitchen in Jerusalem. Albany: State University of New York Press. ISBN 0-585-47119-3. OCLC 53093194. 
  5. ^ Rozen, Minna (2002-08-21). A History of the Jewish Community in Istanbul. BRILL. ISBN 978-90-04-12530-8. 

Спољашње везеУреди