Баграт V од Грузије

(преусмерено са Баграт V)

Баграт V Велики (грузијски: ბაგრატ В დიდი, Баграт V Диди) (умро 1393.) из династије Багратион је био син грузијског краља Давида IX и његове супруге, Синдукхтар Џакели. Био је савладар од 1355. године, а постао је краљ након смрти свог оца 1360. године.

Баграт V од Грузије
Лични подаци
Датум рођења14. век
Датум смрти1393
Место смртиТбилиси,
Породица
СупружникАна Комнин, краљица Грузије, Хелена Велика Комнин
ПотомствоГиорги VII од Грузије, Константин I Грузијски, Улимпија, Давид Багратиони
РодитељиДавид IX од Грузије
Синдукхтар Џакели
ДинастијаБагратиони

Живот

уреди

Праведан и популаран владар, познат и као храбар ратник.[1] Трапезунтски хроничар Михаило Панарет, савременик краља, описује га као „изврсног генерала“.[2]

Касније је био савезник кана Златне Хорде, Токтамиша, у његовом рату са Тимуром (познатим и као Тамерлан). У касну јесен 1386, огромна Тимурова војска је напала Грузију. Тбилиси је опкољен и заузет 21. новембра 1386, после жестоке борбе. Град је опљачкан, а краљ Баграт V и његова породица су затворени.[3] Искористивши ову катастрофу, краљевски вазал војвода Александар I од Имеретија прогласио се за независног владара и крунисао се за краља Имеретије у манастиру Гелати 1387. године.

Да би обезбедио своје пуштање на слободу, краљ Баграт V је пристао да пређе из православног хришћанства и постане муслиман, иако се претпоставља да његово преобраћење није било стварно, већ да је било привидно.[4] Кан Тимур је пристао да ослободи краља Баграта V и послао га са 12.000 војника назад у Грузију. Међутим, уз тајну помоћ краља Баграта V, његов син Ђорђе је потпуно уништио исламску пратњу и ослободио краља.[5]

У пролеће 1387. године, кан Тимур је поново напао Грузију, али није могао да натера Грузијце на покорност. Вест о побуни у Персији и инвазији Златне хорде на Азербејџан приморала је Тимура да се повуче.

Године 1389, након смрти Александра Имеретијског, Краљ Баграт V је поново могао да његовог наследника постави за вазалног војводу.

Умро је 1393. године, наследио га је његов син Ђорђе.

Породица

уреди

Ђорђe VII је био син краља Баграта V и његове прве жене, краљице Хелене Велике Комнине, која је умрла 1366. У јуну 1367, краљ Баграт V се оженио Аном Великом Комнин, ћерком цара Алексија III од Трапезунта и Теодоре Кантакузин у цркви Макријали у Лацији.[6] Имали су четворо деце:

  • Константин I
  • Давид
  • Тамара (касније супруга кнеза Елеса Бараташвилија
  • Олимпијада (Улумпиа; касније жена кнеза Кахабера Чијавадзеа).[7]

Референце

уреди
  1. ^ Ivane Javakhishvili, The History of the Georgian Nation, vol. 3, Tbilisi, 1982, pp. 180
  2. ^ Panaretos, ch. 105. Greek text and English translation in Scott Kennedy, Two Works on Trebyzond,
  3. ^ Panaretos, ch. 105. Greek text and English translation in Scott Kennedy, Two Works on Trebyzond, Dumbarton Oaks Medieval Library 52. . Cambridge: Harvard University. 2019. pp. 55. 
  4. ^ At the Crossroads of Empires : 14th–15th Century Eastern Anatolia. Andrew Peacock, Between Georgia and the Islamic World: The Atabegs of Samc'xe and the Turks, Istanbul, p. 55
  5. ^ Rayfield, Donald (2012). Edge of empires : a history of Georgia. Reaktion Books. стр. 148. ISBN 9781780230306. 
  6. ^ Panaretos, Chronicle, ch. 87. English translation in Kennedy, Two Works on Trebyzond, p. 43
  7. ^ Ivane Javakhishvili, History of the Georgian Nation, Vol. 3, 1966, p. 278

Литература

уреди