Баграт V од Грузије
Баграт V Велики (грузијски: ბაგრატ В დიდი, Баграт V Диди) (умро 1393.) из династије Багратион је био син грузијског краља Давида IX и његове супруге, Синдукхтар Џакели. Био је савладар од 1355. године, а постао је краљ након смрти свог оца 1360. године.
| Баграт V од Грузије | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 14. век |
| Датум смрти | 1393 |
| Место смрти | Тбилиси, |
| Породица | |
| Супружник | Ана Комнин, краљица Грузије, Хелена Велика Комнин |
| Потомство | Гиорги VII од Грузије, Константин I Грузијски, Улимпија, Давид Багратиони |
| Родитељи | Давид IX од Грузије Синдукхтар Џакели |
| Династија | Багратиони |
Живот уреди
Праведан и популаран владар, познат и као храбар ратник.[1] Трапезунтски хроничар Михаило Панарет, савременик краља, описује га као „изврсног генерала“.[2]
Касније је био савезник кана Златне Хорде, Токтамиша, у његовом рату са Тимуром (познатим и као Тамерлан). У касну јесен 1386, огромна Тимурова војска је напала Грузију. Тбилиси је опкољен и заузет 21. новембра 1386, после жестоке борбе. Град је опљачкан, а краљ Баграт V и његова породица су затворени.[3] Искористивши ову катастрофу, краљевски вазал војвода Александар I од Имеретија прогласио се за независног владара и крунисао се за краља Имеретије у манастиру Гелати 1387. године.
Да би обезбедио своје пуштање на слободу, краљ Баграт V је пристао да пређе из православног хришћанства и постане муслиман, иако се претпоставља да његово преобраћење није било стварно, већ да је било привидно.[4] Кан Тимур је пристао да ослободи краља Баграта V и послао га са 12.000 војника назад у Грузију. Међутим, уз тајну помоћ краља Баграта V, његов син Ђорђе је потпуно уништио исламску пратњу и ослободио краља.[5]
У пролеће 1387. године, кан Тимур је поново напао Грузију, али није могао да натера Грузијце на покорност. Вест о побуни у Персији и инвазији Златне хорде на Азербејџан приморала је Тимура да се повуче.
Године 1389, након смрти Александра Имеретијског, Краљ Баграт V је поново могао да његовог наследника постави за вазалног војводу.
Умро је 1393. године, наследио га је његов син Ђорђе.
Породица уреди
Ђорђe VII је био син краља Баграта V и његове прве жене, краљице Хелене Велике Комнине, која је умрла 1366. У јуну 1367, краљ Баграт V се оженио Аном Великом Комнин, ћерком цара Алексија III од Трапезунта и Теодоре Кантакузин у цркви Макријали у Лацији.[6] Имали су четворо деце:
- Константин I
- Давид
- Тамара (касније супруга кнеза Елеса Бараташвилија
- Олимпијада (Улумпиа; касније жена кнеза Кахабера Чијавадзеа).[7]
Референце уреди
- ^ Ivane Javakhishvili, The History of the Georgian Nation, vol. 3, Tbilisi, 1982, pp. 180
- ^ Panaretos, ch. 105. Greek text and English translation in Scott Kennedy, Two Works on Trebyzond,
- ^ Panaretos, ch. 105. Greek text and English translation in Scott Kennedy, Two Works on Trebyzond, Dumbarton Oaks Medieval Library 52. . Cambridge: Harvard University. 2019. pp. 55.
- ^ At the Crossroads of Empires : 14th–15th Century Eastern Anatolia. Andrew Peacock, Between Georgia and the Islamic World: The Atabegs of Samc'xe and the Turks, Istanbul, p. 55
- ^ Rayfield, Donald (2012). Edge of empires : a history of Georgia. Reaktion Books. стр. 148. ISBN 9781780230306.
- ^ Panaretos, Chronicle, ch. 87. English translation in Kennedy, Two Works on Trebyzond, p. 43
- ^ Ivane Javakhishvili, History of the Georgian Nation, Vol. 3, 1966, p. 278
Литература уреди
- Rayfield, Donald (2012). Edge of empires : a history of Georgia. Reaktion Books. стр. 148. ISBN 9781780230306.
