Башин је насеље у Србији у општини Смедеревска Паланка у Подунавском округу. Према попису из 2011. било је 444 становника.

Башин
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округПодунавски
ОпштинаСмедеревска Паланка
Становништво
 — 2011.Пад 444
Географске карактеристике
Координате44° 17′ 29″ С; 20° 51′ 03″ И / 44.2915° С; 20.850833° И / 44.2915; 20.850833
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина130 m
Башин на карти Србије
Башин
Башин
Башин на карти Србије
Остали подаци
Позивни број026
Регистарска ознакаSP

Историја уреди

Место се налази југозападно од Паланке, на путу Паланка-Топола. Башин је млађе насеље, постало устанка. Предање нам вели да је име селу дошло по томе, што је онда било имање неког паше. У арачким списковима из 19. века помиње се Башин 1822. године и тада је имао 18 кућа. Године 1846. село је имало 39 кућа, а по попису из 1921. године у селу је било 159 кућа са 767 становника.

Предање нам вели да је село основао Марко, предак Старћевића. Око 1730. године он је дошао из Црне Горе најпре у Церовац, а из Церовца овамо. Затим мало доцније дошли Паштрмци из Паштрме, засеока села Рамаће. О овоме насељавању има и архивских података. 27. јула 1823. године под Н.1416. „дано је објављеније Стојану Радосављевићу из Паштрме, Ранку Манојловићу, Манојлу Миловановићу, Милану и Милоју Бочаревићима, Михалу Сремцу из Рамаће и Вућићу Милосављевићу из Добраче да се населе на алију (спахиска земља која је после одласка Турака припала Србима) Башину у Нахији Смедеревској, и да им даду тамо села Церовац и Ратари, њиве и ливаде у алијама тамошњег мездрајама“(подаци крајем 1921. године). [1][2][3]

Овде се налази Окућница Латинке Ивановић у Башину.

Демографија уреди

У насељу Башин живи 461 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 44,3 година (43,8 код мушкараца и 44,7 код жена). У насељу има 169 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,27.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[4]
Година Становника
1948. 912
1953. 868
1961. 820
1971. 751
1981. 736
1991. 663 610
2002. 552 608
Етнички састав према попису из 2002.[5]
Срби
  
537 97,28%
Роми
  
13 2,35%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце уреди

  1. ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.13 (др. Б. М. Дробњаковић: Смедеревско подунавље и Јасенице
  2. ^ „Насеља“ књ.22.(Дн. Т. П. Ђорђевић: Архивска грађа за насеља у Србији ) и из „Летописа“ општине села села Бешина, Бр.417
  3. ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Коришћена Литература: уреди

  • Коришћена Литература:
  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.).

Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани

  • „Насеља“ књ.13 (др. Б. М. Дробњаковић: Смедеревско подунавље и Јасенице
  • „Насеља“ књ.22.(Дн. Т. П. Ђорђевић: Архивска грађа за насеља у Србији ) и из „Летописа“ општине села села Бешина, Бр.417
  • Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Спољашње везе уреди