Бежаничко побрђе
Бежаничко побрђе (рус. Бежа́ницкая возвышенность) моренско је узвишење у виду побрђа у јужном делу Псковске области на западу европског дела Руске Федерације. Побрђе је смештено у међуречју Великаје и Ловата и представља развође између слива Нарве на западу и Неве на истоку. Побрђе је са три стране окружено низијама, на северу је Соротска, западу Псковска и на истоку Прииљмењска низија. На југу постепено прелази у Вјаземско побрђе.
Бежаничко побрђе Бежа́ницкая возвышенность | |
---|---|
Географске карактеристике | |
Највиша тачка | брдо Липницкаја |
Ндм. висина | 339,1 m |
Координате | 56° 50′ 46″ С; 29° 24′ 43″ И / 56.846111° С; 29.411944° И 56° 50′ 46″ С; 29° 24′ 43″ И / 56.846111° С; 29.411944° И |
Географија | |
Државе | Русија |
Покрајине | Псковска област |
Област | Источна Европа |
Геологија | |
Врста планине | побрђе |
Подручје има овалну форму издужену у смеру југоисток-северозапад у дужини од 86 километара, док је ширина у распону од 35 до 45 километара. Цело подручје обухвата територију површине од око 4.126 км². Највиша тачка је брдо Липницкаја са надморском висином од 339,1 метара, што је уједно и највиша тачка целе Псковске области.
Административно, подручје Бежаничког побрђа подељено је између Бежаничког, Новосокољничког, Локњанског, Пушкиногорског, Опочки и Новоржевског рејона.
На подручју Бежаничког побрђа свој ток започињу реке Великаја, Алоља, Локња, Ушча, Сорот са Љстом и друге. Ту се налази око 500 језера ледничког порекла, а ујезерене површине чине око 6% укупне површине побрђа.
Видети
уредиРеференце
уредиСпољашње везе
уреди- География Псковской области / Данилов Н. А., Зубаков Р. А., Исаченков В. А., Лесненко В. К. — Л., Лениздат, 1974 г.
- Бежа́ницкая возвышенность