Отворите главни мени

Новосокољнички рејон

Општински рејон Псковске области Русије

Новосокољнички рејон (рус. Новосокольнический район) административно-територијална је јединица другог нивоа и општински рејон смештен на југу Псковске области, односно на западу европског дела Руске Федерације.

Новосокољнички рејон
Новосокольнический район
Грб
Грб
Положај
Леса, поля и облака - panoramio.jpg
Држава Русија
Федерални округСеверозападни
Админ. субјектПсковска област
Админ. центарНовосокољники
Статусопштински рејон
Оснивање24. јул 1927.
Површина1.616 km2
Становништво2016.
 — број ст.13.372
 — густина ст.8,27 ст./km2
Временска зонаUTC+3
Регистарске таблице60
Позивни број+7 81144
Званични веб-сајт Измените ово на Википодацима

Административни центар рејона је град Новосокољники.

Према проценама националне статистичке службе Русије за 2016. на територији рејона је живело 13.372 становника, или у просеку око 8,4 ст/км².

ГеографијаУреди

Новосокољнички рејон смештен је у јужном делу Псковске области. Обухвата територију површине 1.616 км², и по том параметру налази се на 16. месту међу 24 рејона у области. Граничи се са територијама Невељског рејона на југу, на истоку је Великолушки, западу Пустошки, а на северу су Локњански и Бежанички рејон.

Највећи део територије Новосокољничког рејона налази се на подручју благо заталасаног моренског Бежаничког побрђа који уједно представља и хидролошко развође између сливова Великаје (у басену Нарве) на северозападу и западу и Ловата (у басену Неве) у остатку рејона. На северозападу рејона, на око 4 километра северно од језера Велики Вјаз налази се извор реке Великаје. Најзначајније реке у басену Ловата су Смердељ и Насва са Великим Удрајем.

Под шумама је нешто више од трећине рејонске територије.

ИсторијаУреди

Новосокољнички рејон успостављен је 24. јула 1927. као општински рејон у границама тадашњег Великолушког округа Лењинградске области. Године 1929. постаје делом Западне области чији центар је био град Смоленск, а потом од 1935. и Калињинске области. Године 1944. успостављена је Великолушка област која је постојала до 1957. када је уједињена са остатком Псковске области.

Демографија и административна поделаУреди

Према подацима са пописа становништва из 2010. на територији рејона је живело укупно 14.776 становника,[1] док је према процени из 2016. ту живело 13.372 становника, или у просеку око 8,4 ст/км².[2] По броју становника Новосокољнички рејон се са уделом у укупној популацији области од 2,07 % налазио на 9. месту.

Кретање броја становника
1959. 1970. 1979. 1989. 2002. 2010. 2016.
31.913 26.601 22.697 21.202[3] 19.389[4] 14.776[1] 13.372*

Напомена:* Према процени националне статистичке службе.

Према подацима са пописа из 2010. на подручју рејона регистрована су укупно 274 села (од којих је њих 74 било без становника, а у 81 селу живело је мање од 5 становника). Рејон је административно подељен на 5 нижестепених општина, 4 руралне и једну градску. Административни центар рејона је град Новосокољники у коме живи нешто мање од 60 % од укупне рејонске популације. Новосокољники је уједно и једино градско насеље у рејону.

СаобраћајУреди

Преко територије Новосокољничког рејона пролазе два важна железничка правца: МоскваРига и Санкт ПетербургЈезеришчеВитепск. Најважнији друмски правци су аутопут „М9 Балтија” Москва—ВолоколамскРига и локални магистрални правац ШимскСтараја РусаВеликије ЛукиНевељ.

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 "Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1".
  2. ^ „Оценка численности постоянного населения по муниципальным образованиям Псковской области на 1 января 2016 года”. Приступљено 14. 4. 2016. 
  3. ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012. 
  4. ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 

Спољашње везеУреди