Берингов мореуз

Берингов мореуз је пролаз између рта Дежњев на Чукотском полуострву у Азији и рта Принц од Велса на полуострву Аљаска у Северној Америци. Спаја Чукотско море, део Северног леденог океана, са Беринговим морем, делом Тихог океана.

Сателитски снимак Беринговог мореуза

Наутичка карта Беринговог мореуза

Широк је 35—86 км, а дубок 30—50 м. Од октобра до августа покривен је пловним ледом. Средином пролази државна граница Русије и САД, као и датумска граница. У пролазу се налазе и Диомедова острва.

Први га је открио и њиме прошао са севера Семјон Иванович Дежњев 1648, а 80 година касније са јужне стране Витус Беринг 1728. по коме је и добио име. На основу Берингових истраживања 1728. и 1741. Русија је засновала своје право на Аљаску. Важност му је порасла 1935. отварањем Северног морског пута.

Литература

• Demuth, Bathsheba (2019) Floating Coast: An Environmental History of the Bering Strait. New York: W. W. Norton & Company. ISBN 978-0-393-35832-2.

• Oliver, James A. (2007). The Bering Strait Crossing. Information Architects. ISBN 978-0-9546995-6-7. Архивирано из оригинала на датум 2019-07-13. Приступљено 2019-10-14. 
• „Russia Plans World's Longest Undersea Tunnel”. Daily Tech. 2007-04-24. Архивирано из оригинала на датум 2008-04-24. Приступљено 2008-01-11. 
• Chisholm, Hugh, ур. (1911). „Bering Island, Sea and Strait”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 3 (11 изд.). Cambridge University Press. стр. 775—776.