Бертел Торвалдсен
Бертел Торвалдсен (дан. Bertel Thorvaldsen; 1770 – 1844) је био дански вајар и аутор медаља који је стекао међународну славу почетком 19. века.[1] Дуг период живота (1797-1838) провео је у Италији. Торвалдсен се родио у Копенхагену у радничкој породици. Примљен је на Данску краљевску академију уметности у узрасту од 11 година. Отац му је био дрводеља и Бертел је радио и учио се уз њега. На академији је добио многа признања и стипендију да образовање настави у Риму. У Риму, Торвалдсен је постао признати вајар и тамо је имао велики студио. Вајао је скулптуре у стилу неокласицизма. Имао је наручиоце широм Европе.[2]
Бертел Торвалдсен | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 19. новембар 1770. |
Место рођења | Копенхаген, |
Датум смрти | 13. октобар 1844.87 год.) ( |
Место смрти | Копенхаген, |
По повратку у Данску 1838, Торвалдсен је дочекан као национални херој. У центру Копенхагена је његов музеј у чијем дворишту је сахрањен. У своје време сматран је наследником Антонија Канове.
Његови познати споменици су споменици Николи Копернику и Јозефу Поњатовском у Варшави и гробни споменик папи Пију VII у Базилици Светог Петра у Риму.
Торвалдсенова дела
уреди-
Христ у катедрали у Копенхагену
-
Јасон и Златно руно, Торвалдсеново прво ремек дело
-
Венера са јабуком
-
Гробница папе Пија VII, Базилика Светог Петра у Риму
-
Споменик Николи Копернику у Варшави
Референце
уреди- ^ Forrer, L. (1916). „Thorwaldsen, Albertus”. Biographical Dictionary of Medallists. Volume VI. London: Spink & Son Ltd. стр. 84—86.
- ^ Alexander Sturgis. 2006. Rebels and Martyrs: The Image of the Artist in the Nineteenth Century, London: National Gallery (Great Britain), p. 52