Отворите главни мени

Берчинац је насељено место у градској општини Црвени Крст на подручју града Ниша у Нишавском округу. Налази се у долини Топоничке реке, удаљено 12 км северозападно од центра Ниша. Према попису из 2002. било је 129 становника (према попису из 1991. било је 162 становника).

Берчинац
Административни подаци
Држава Србија
Управни округНишавски
ГрадНиш
Градска општинаЦрвени Крст
Становништво
 — 2011.Пад 105
Географске карактеристике
Координате43°24′17″ СГШ; 21°49′11″ ИГД / 43.404833° СГШ; 21.819666° ИГД / 43.404833; 21.819666Координате: 43°24′17″ СГШ; 21°49′11″ ИГД / 43.404833° СГШ; 21.819666° ИГД / 43.404833; 21.819666
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина349 м
Берчинац на мапи Србије
Берчинац
Берчинац
Берчинац на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број018
Регистарска ознакаNI

ИсторијаУреди

Турски попис 1498. године га евидентира са 20 домова (7 самачких и 1 удовичким), 3 рајинске воденице које раде целе године и са дажбинама села од 3412 акче. Према турском попису нахије Ниш из 1516. године, место је било једно од 111 села нахије и носило је исти назив као данас, а имало је 25 кућа, 2 удовичка домаћинства, 5 самачка домаћинства.[1] Након деценија искушења у касном периоду турске владавине (после нишке буне 1841. године био је спаљен), ушао је у састав Србије као мало село. После ослобођења од Турака већина домаћинстава се домогла већих комплекса земље, али, осим на екстензивној земљорадњи, материјална егзистенција се у великој мери заснивала на сточарству, продаји шумског дрвета и воденичарству. Распадом породичних задруга и каснијим деобама поседи земље су уситњени. После Другог светског рата, нарочито после 1960/65. године, ојачале су тенденције напуштања пољопривреде, са исељавањем или оријентацијом на мешовиту привреду. Основни пољопривредни карактер села, међутим, и даље је задржан, премда, нарочито од 1970/75. године, са приличним бројем старачких домаћинстава. Од 1975/80. године појавила се и нова тенденција откупљивања земљишта за изградњу пољских кућа (викендица). Према пописним подацима из 1971. године, у селу су живела 33 пољопривредна, 16 мешовитих и 3 непољопривредна домаћинства.

СаобраћајУреди

До насеља се може доћи приградским линијама 32 ПАС Ниш - Чамурлија - Горња Топоница - Берчинац - Паљина - Миљковац - Вело Поље - Кравље и линијом 32Л ПАС Ниш - Чамурлија - Горња Топоница - Берчинац - Паљина - Миљковац - Вело Поље - Палиграце.

ДемографијаУреди

Крајем 19. века (1895) Берчинац је мало село са 19 домаћинстава и 115 становника. Године 1930. у њему је живело 28 домаћинстава и 163 становника.

У насељу Берчинац живи 94 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 49,9 година (47,6 код мушкараца и 52,4 код жена). У насељу има 40 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 2,53.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
 
Демографија[2]
Година Становника
1948. 227
1953. 234
1961. 254
1971. 194
1981. 165
1991. 162 158
2002. 129 135
2011. 105
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
128 99,22 %
Хрвати
  
1 0,77 %
непознато
  
0 0,0 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

РеференцеУреди

  1. ^ „Историјски архив Ниш: „ДЕТАЉНИ ПОПИС НАХИЈЕ НИШ ИЗ 1516. ГОДИНЕ. Архивирано из оригинала на датум 15. 03. 2012. Приступљено 15. 07. 2010. 
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

ЛитератураУреди

  • Енциклопедија Ниша: Природа, простор, становништво; издање Градина - Ниш, 1995.г. pp. 11.

Спољашње везеУреди