Бистрица (Нова Варош)

насеље у општини Нова Варош, Златиборски округ, Србија

Бистрица је насеље у Србији у општини Нова Варош у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 694 становника.

Бистрица
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округЗлатиборски
ОпштинаНова Варош
Становништво
 — 2011.Пад 694
Географске карактеристике
Координате43° 27′ 24″ С; 19° 39′ 34″ И / 43.456666° С; 19.659333° И / 43.456666; 19.659333
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина658 m
Бистрица на карти Србије
Бистрица
Бистрица
Бистрица на карти Србије
Остали подаци
Поштански број31325
Позивни број033
Регистарска ознакаNV

Овде се налазе Црква Св. Тројице у Бистрици, Манастир Бистрица и ОШ „Добрисав-Добрица Рајић” Бистрица.

ОШ „Добрисав-Добрица Рајић” Бистрица једна је од шест основних школа на територији општине Нова Варош. Школа је почела са радом 1885. године са 40 ученика. Од школске 1953/54. ради као осморазредна школе.

Црква Свете Тројице у Бистрици налази се на територији општине Нова Варош, у Бистрици, у приватној својини чији је власник Српска православна црква. Налази се на један километар од магистралног пута Пријепоље-Нова Варош. Црква је највероватније саграђена у другој половини 16. века.

Бистрица се дели на Горњу и Доњу и налази на истоименој реци која се улива у Лим. Доња Бистрица се налази на раскршћу путева за Нову Варош, Пријепоље и Прибој.

У Бистрици се налазе бројни засеоци, а неки од њих су Гобате, Челице, Беришевина, Лазине, Локва, шума испод Мргуље, Воденица, Бучевске Луке, Соколова, Водостан и многи други.

Кроз Бистрицу пролази магистрални пут који води ка црногорском приморју. На том путу се налази и фабрика Златар-пласт у којој се обрађује пластика, гума, а у склопу ње се налази и хладњача за прераду малине.

Манастир Бистрица припада Епархији милешевској Српске православне цркве.

Црква је подигнута у средњем веку за време Немањићa. Наиме, краљ Стефан Владислав је издао повељу овом манастиру између 1234 – 1243. године. Повељом се прописују обавезе зависних и манастиру потчињених становника. Почетком XIV века бистрички манастир је био поклоњен као метох манастиру Светих апостола Петра и Павла, a овај каснијe манастиру Хиландару. Као и остале цркве и манастири, вековима је био у рушевинама, a обновљен је у XIX веку. Црква је једнобродна, покривена двосливним кровом од шиндре. Према неким сазнањима, манастирски људи су још у XIII веку познавали технологију справљања пива.

Демографија

уреди

У насељу Бистрица живи 657 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,9 година (41,5 код мушкараца и 48,5 код жена). У насељу има 283 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,80.

Једно од презимена пореклом из овог села су Власоњићи.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 1.276
1953. 1.430
1961. 1.529
1971. 1.356
1981. 1.185
1991. 940 938
2002. 791 797
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
772 97,59%
Црногорци
  
12 1,51%
Југословени
  
1 0,12%
непознато
  
6 0,75%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце

уреди
  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

уреди