Отворите главни мени

Битка код Азаза одиграла се 11. јуна 1125. године између крсташких држава Јерусалимске краљевине, кнежевине Антиохије, грофовије Триполи и грофовије Едесе са једне и Селџука из градова Мосул и Алепо са друге стране. Битка је део крсташких ратова и завршена је одлучном победом крсташа.

Битка код Азаза
Део Крсташких ратова
Coin Baldwin2.jpg
Време:11. јун 1125. године
Место:Азаз, северна Сирија
Резултат: Победа крсташа
Сукобљене стране
Јерусалимска краљевина, кнежевина Антиохија, грофовија Едеса и грофовија Триполи Селџучко царство
Команданти и вође
Балдуин II Јерусалимски, Жосцелин од Едесе, Понс од Триполија Аксонгор ил Бурсуги, Тугтигин
Јачина
3.100 људи непознато
Жртве и губици
непознато непознато

УводУреди

Жосцелин од Едесе заробљен је у Азазу, у северној Сирији од стране атабега из Мосула 1118. године. Следеће године су крсташки под вођством Руђера од Салерна доживели велики пораз у бици на Крвавом пољу, а јерусалимски краљ Балдуин II заробљен је у Едеси 1123. године.

Године 1124. Балдуин је пуштен и одмах је започео опсаду Алепа (8. октобра 1124. године). То је привукло пажњу атабегу Мосула Аксонгор ил Бурсугију и он је кренуо на југ да разбије опсаду. Балдуин се повукао у јануару 1125. године после тромесечне опсаде.

БиткаУреди

Након тога, Бурсуки (коме су пристигле чете Тугтигина) опседа град Азазу, северно од града Алепа. Та територија припадала је грофовији Едеси. Балдуин II, Жосцелин од Едесе и Понс од Триполија (заједно са витезовима кнежевине Антиохије у којој је Балдуин такође био регент), укупно 1.100 витезова и 2000 пешадијесукобио се са Ил Бурсукијем, изван Азаза, где је турски султан сакупио много већу војску. Балдуин се претварао да се повлачи чиме је извукао Турке изван Алепа и опколио их. Након крваве битке, крсташи су потпуно разбили Турке. Балдуин је заробио њихов логор где је пронашао довољно злата да откупи заробљенике које су Турци имали.

ПоследицеУреди

Ова битка подигла је морал крсташима који је знатно опао након битке код Балата. Балдуин је планирао да нападне и сам Алепо, али га је у томе спречи Боемунд II, син чувеног крсташког вође из Првог крсташког похода, који је постао пунолетан и започео борбе са грофовијом Едесом. Муслимани ће се 1128. године ујединити под много јачим владаром Зенгијем, а крсташка контрола северне Сирије почеће нагло да слаби.

Види јошУреди

ЛитератураУреди