Битка код Менфеа
Битка код Менфеа (мађ. Ménfői csata) одиграла се 5. јула 1044. године између Немаца и Мађара са циљем освајања превласти у мађарској краљевини. Тадашњи мађарски краљ Шамуел Аба предводио је мађарску војску, а немачка војска под заповедништвом немачкога цара Хајнриха III подржавала је као претендента за престо бившега мађарскога краља Петра I Орсеола.
Битка код Менфеа | |||||
---|---|---|---|---|---|
Битка код Менфеа | |||||
| |||||
Сукобљене стране | |||||
Свето римско царство | Угарска | ||||
Команданти и вође | |||||
Хајнрих III | Шамуел Аба |
Битка
уредиБитка се одиграла код места Менфе, данас предграђем града Ђера.
Снаге Хајнриха III, потпомогнуте мађарским присталицама хришћанства и поновног враћања на престо Петра I Орсеола[1] кренуле су у поход против мађарских снага који су подржавали Шамуел Абу и идеологију старих обичаја и богова.
Малобројна Шамуелова војска је била релативно лако поражена. Поред бројчане надмоћности немачка армија је имала и увежбану коњицу и боље организовану и дисциплинованију армију[2]. По Шимону из Кезе, мађарском хроничару из 13. века, Шамуел Аба је своје снаге и власт у Мађарској ослабио захваљујући неспретној политици и када је погубио 50 глава водећих племићких породица до тада његових присталица.
Сама битка је трајала веома кратко, здружене немачке и мађарске снаге су разбиле малобројну војску Шамуела Абе. Шамуел је побегао са бојног поља али је убрзо га је заробио и погубио Петар Орсеоло[3]. Петар I Орсеоло је поново устоличен у Стоном Београду за краља мађарске а сви водећи мађарски племићи су морали да се закуну Хајнриху III на верност[4].
Победа снага и присталица Петра Орсеола довела је до већега западнога утицаја у Мађарској, која је привремено постала вазал Светог римског царства.
Референце
уреди- ^ „A magyarok tehát kik a császárral és Péter királylyal valának, a császár seregét fölvezeték a Répcze folyó mellett, s egész éjjel lovagolva nap keltekor mind a két folyón könnyű gázlón átkelének.” - Шимон из Кезе, Мађарска Хроника #9
- ^ „Aba király pedig Ménfőnél szálla vele szembe roppant sok fegyveressel, igen bizakodva győzedelmébe, mivel némely bajorok jelentették volt neki, hogy a császár kevesed magával jött.” - Шимон из Кезе, Мађарска Хроника #9
- ^ „Aba király pedig a Tisza felé futa s a magyarok, kiknek uralkodtában vétett vala, egy faluban, egy ó veremben megölik s egy egyház mellé eltemetik.” - Шимон из Кезе, Мађарска Хроника #9
- ^ „A császár, miután diadalt nyert, Székes-Fejérvárba szálla, hol Péternek az országot visszaadá…” - Шимон из Кезе, Мађарска Хроника #10
Литература
уреди- H. M. Gwatkin M., J. P. Whitney (ed) et al. The Cambridge Medieval History: Volume III. Cambridge University Press, 1926.
- Magyarország története Előzmények és magyar történet 1242-ig, Akadémiai Kiadó, Budapest. 1987. ISBN 978-963-05-1518-4..
- Летопис Хуна и Мађара, на мађарском језику