Битка код Мора била је део Мађарске револуције 1848.

Битка код Мора
Део Мађарске револуције 1848.
Време30. децембар 1848.
Место
Исход царска победа
Сукобљене стране
Аустријско царство Аустрија
Краљевина Хрватска
Угарска
Команданти и вође
Аустријско царство Ференц Отингер
Јосип Јелачић
Мор Перцел
Јачина
око 15.000 са 60 топова[1] око 6.000 са 24 топа[1]
Жртве и губици
лаки око 2.500 и 5 топова

Увод уреди

Фердинанд I абдицирао је 2. децембра у корист Франца Јозефа I, али то мађарски Парламент, осим новоформиране Мирољубиве странке (40 посланика), није признао. Обе стране припремале су се за оружани обрачун.[1]

Супротстављене снаге уреди

У децембру 1848. мађарска влада располагала је са око 120.000 војника: Хонведа, националне гарде и страних добровољаца (2 пољске легије, 8 чета Италијана, Бечка академска легија, тиролски и бечки добровољци), неједнако обучених, са 250 топова. Недостајали су опрема, муниција и старешински кадар, пошто је већина активних официра остала верна цару. Главнина војске (Дунавска армија) под командом Артура Гергеја са око 30.000 људи налазила се код Братиславе, док је остатак, у дивизијама од 3.000-12.000 људи, био расут по читавој Угарској, од Штајерске и Карпата до Арада, Темишвара и Петроварадина.[1]

У исто време, царска војска је са српским, хрватским и румунским добровољцима располагала са око 132.000 људи, боље наоружаних, обучених и са бољим командним кадром од мађарске војске. Главнина под генералом Виндишгрецом (45.000 људи са 180 топова) била је код Беча, док је у Војводини било око 20.000 бораца под Теодоровићем и Книћанином, а у Ердељу још 18.000 под генералом Пухнером.[1]

Битка уреди

Виндишгрец је 16. децембра заузео Братиславу коју су Мађари напустили без борбе, а Гергеј се 28. децембра повукао на планину Вертеш у намери да сачека Перцела, који му је са 5.000 људи хитао у помоћ. Али аустријски 1. корпус (око 15.000 људи са 60 топова) разбио је њихове снаге 30. децембра у бици код Мора. Мађарска војска је одступила према Будиму, који је напустила 4. јануара, док се мађарска влада још 30. децембра преселила у Дебрецин.[1]

Последице уреди

Будим је заузет без борбе 5. јануара 1949. У наставку операција у јануару, Дунавска армија је кренула на север и ослободила Кошице, Аустријанци су избили до Токаја и одбацили Мађаре преко Тисе, али су се нагло повукли због напредовања Дунавске армије из Словачке.[1]

Референце уреди

  1. ^ а б в г д ђ е Гажевић 1974, стр. 187–192

Литература уреди