Бихаћки санџак
Бихаћки санџак је био османска административна јединица (санџак) другог нивоа која је постојала на простору од извора Уне и Сане до Купе. Настао је као дио Босанског пашалука крајем 16. вијека. Више пута је укидан и поново осниван. Први пут је укинут средином, а обновљен крајем 17. вијека. Поново је укинут 1711. године, а посљедњи пут је основан као дио Босанског вилајета 1867. године. Сједиште је било у Бихаћу и Петрињи.[1]
Бихаћки санџак | |||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
крај 16. вијека—1878. | |||||||||||||
Бихаћки санџак око 1600. године | |||||||||||||
Главни град | Бихаћ, Петриња | ||||||||||||
Регија | Југоисточна Европа | ||||||||||||
Земља | Османско царство | ||||||||||||
Догађаји | |||||||||||||
Статус | Бивша покрајина | ||||||||||||
Владавина | |||||||||||||
• Облик | Беговат | ||||||||||||
Историја | |||||||||||||
• Успостављено | крај 16. вијека | ||||||||||||
• Укинуто | 1878. | ||||||||||||
|
Види још
уредиРеференце
уредиЛитература
уреди- Дабић, Војин С. (2000). Војна крајина: Карловачки генералат (1530-1746). Београд: Свети архијерејски синод Српске православне цркве.
- Дабић, Војин С. (1984). Банска крајина (1688-1751): Прилог историји српског и хрватског народа и крајишког уређења у Банији. Београд-Загреб: Историјски институт & Просвјета.
- Самарџић, Радован (1986). „Босна и Херцеговина у XVIII веку”. Историја српског народа. књ. 4, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 432—497.
- Самарџић, Радован (1993). „Српски народ под турском влашћу”. Историја српског народа. књ. 3, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 5—114.
- Самарџић, Радован (1993). „Срби у ратовима Турске до 1683”. Историја српског народа. књ. 3, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 115—424.
- Станојевић, Глигор (1970). Југословенске земље у млетачко-турским ратовима XVI-XVIII вијека. Београд: Историјски институт.
- Šabanović, Hazim (1959). Bosanski pašaluk: Postanak i upravna podjela. Sarajevo: Naučno društvo Bosne i Hercegovine.