Карловачки генералат

Карта хабзбуршке Војне крајине, у јужнословенским областима

Карловачки генералат је био војно-управна област Хабзбуршке монархије на подручјима између реке Купе и мора.[1] Успостављање војно-крајишког уређења на тим просторима започело је током 16. века, а коначан облик војне управе усталио се након 1578. године, за време надвојводе Карла, коме је била поверена одбрана јужних аустријских области од продора Турака. Новоизграђни утврђени град Карловац постао је средиште генералске управе, те је стога и читав генералат прозван Карловачким, док је и суседна војно-крајишка област на северу, по свом средишту у утврђеном граду Вараждину прозвана Вараждинским генералатом. Оба крајишка генералата била су подређена Ратном савету, који је заседао у аустријском граду Грацу.[1]

Остаци Хрватске и Славоније у време највећег турског напредовања (1593)

ИсторијаУреди

 
Андреас Ауершперг, заповедник Карловачког генералата (1589-1593)

Карловачки генералат је настао реорганизацијом старијег система одбране, који се због своје феудалне структуре показао као неуспешан, те је стога замењен новим системом, заснованим на принципу строго централизоване територијалне одбране. Услед турских пустошења, која су била посебно изражена у првој половини 16. века, дотадашње хрватско становништво са тих простора се највећим делом повукло према северним областима, тако да се део преселио у тадашњу Горњу Славонију, а многи су се повукли још дубље у хабзбуршке области, све до Градишћа и даље до јужне Словачке. Не желећи да запустеле области између Купе и мора остави без одбране, хабзбуршка влст је приступила систематској репопулацији тог подручја, путем досељавања Срба из суседних турских области. Та миграциона кретања су се одвијала током читавог 16. и 17. века, а досегла су врхунац за време Великог бечког рата (1683-1699), када је Карловачки генералат проширен прикључивањем Лике и Крбаве.[1]

Службени језик у Карловачком генералату био је немачки. У сталне аустријске војне јединице, воју службу су вршили и тамошњи крајишници (граничари) — махом досељени Срби,[2] који су били ослобођени свих пореза и обавеза, али су због тога у доби од 16-те до 60-те године сматрани војним обвезницима. Карловачки генералат је укинут 1871. године, а његово подручје је припојено тадашњој Краљевини хрватској и Славонији.

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 Дабић 2000.
  2. ^ Дабић 1992, стр. 265-281.

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди