Митрополија дабробосанска

Митрополија дабробосанска је епархија Српске православне цркве. Надлежни архијереј је митрополит Хризостом (Јевић), а сједиште митрополије се налази у Сарајеву и Сокоцу.

Митрополија дабробосанска
Српска православна црква
Saborna crkva u Sarajevu noću.jpg
Основни подаци
СједиштеСарајево, Соколац
ДржаваБосна и Херцеговина
Основана13. вијек
Број намјесништава5
Број манастира13
Званични веб-сајт
Архијереј
АрхијерејХризостом (Јевић)
Чин архијерејамитрополит
Титула архијерејаархиепископ сарајевски, митрополит дабробосански и егзарх све Далмације
Map of Eparchies of Serbian Orthodox Church-sr.svg

ИсторијатУреди

Дабарску епархију је 1219. године установио Свети Сава.[1]

Архијерејска намјесништваУреди

До 2019. године митрополија је била подијељена на 4 архијерејска намјесништава, али одлуком Светог архијерејског сабора од 15. односно 16. маја 2019. године извршена арондација епархије зворничко-тузланске у корист митрополије дабробосанске. Наиме, на заједнички приједлог епископа зворничко-тузланског Фотија и митрополита дабробосанског Хризостома Свети архијерејски сабор је донио одлуку да цјеловито архијерејско намјесништво сребреничко-подринњско, те парохија оловска из архијерејског намјесништва тузланског у епархији зворничко-тузланској припадне митрополији дабро-босанској.[2]. Након те одлуке митрополија дабробосанска броји 5 архијерејских намјесништава, а то су:

  • Архијерејско намјесништво горашко—вишеградско
  • Архијерејско намјесништво сарајевско
  • Архијерејско намјесништво сребреничко—подрињско
  • Архијерејско намјесништво травничко—зеничко
  • Архијерејско намјесништво фочанско

МанастириУреди

Одлуком Светог архијерејског сабора од 15. односно 16. маја 2019. године када је извршена арондација епархије зворничко-тузланске у корист митрополије дабро-босанске и 4 манастира и 1 метох манастира (Карно, Кнежина, Пјеновац, Сасе и Топлица) из архијерејског намјесништва сребреничко-подринњског припала су митрополији дабробосанској.[3].

  1. Богородица Чајничка,
  2. Возућа,
  3. Горња Лијеска,
  4. Добрун,
  5. Добрунска Ријека,
  6. Доње Вардиште,
  7. Карно,
  8. Кнежина,
  9. Озерковићи,
  10. Пјеновац,
  11. Сасе
  12. Соколица,
  13. Топлица (метох манастира Карно).

ЕпископиУреди

Од оснивања до пада под турску владавину (1219—1463)Уреди

  • Христифор (XIII вијек)
  • Јоаникије (прије 1292)
  •  ?
  •  ?
  •  ?
  •  ?
  • Исаија I (1281—1286-1291)
  • Јован I (XIII вијек, 1293-1307?)
  • Методије (крај XIII вијека; 1322?)
  • Никола I (1284—1292)
  • Јован II (послије 1286)
  • Спиридон (између 1286 и 1292)
  • Јован III (послије 1286)
  • Исаија II (крај XIII вијека)
  • Гаврило (XIII вијек)
  • Јован IV (1301—1317)
  • Николај II (почетак XIV вијека)
  • Николај III (прије 1328-око 1330; 1329?)
  • Велимир Владимировић (1463)[4]
  • Марко (око 1532)

Од обнове до поновног укидања Пећке патријаршије (1557—1766)Уреди

  • Варлаам (око 1557)
  • Симеон (око 1573)
  • Јосиф (прије 1575)
  • Гаврило Аврамовић (прије 1578—1588)
  • Петроније (1578—1589)
  • Аксентије (1589—1601)
  • Теодор (1601—1619)
  • Макарије (око 1620)
  • Исаија (1622-1627—1635)
  • Гаврило Предојевић (до 1638)
  • Исаија II (1640—1655)
  • Лонгин (1656—1668)
  • Мелентије (1668)
  • Христофор (1668—1681)
  Атанасије Љубојевић (1681—1688)
  • Висарион II (1690—1708)
  • Исаија III (1708—1709)
  Мојсије Петровић (1709—1713)

Од укидања Пећке патријаршије до Берлинског конгреса (1766—1878)Уреди

  • Данило (око 1769)
  • Кирило (1776—1779)
  • Пајсије (1779-1794; —1802)
  • Калиник (1806—1816)
  • Евгеније (1808?)
  • Венијамин (1816—1835)
  • Амвросије Папа-Георгополи (1835—1841)
  • Игњатије I (1841—1851)
  • Прокопије Визант (1851—1856)
  • Дионисије I (1856—1860)
  • Игњатије II (1860—1868)
  • Дионисије II Илијевић (1868—1871)
  • Пајсије (1871—1873)
  • Антим (1873—1880)

Од Берлинског конгреса до успостављања Српске патријаршије (1878—1920)Уреди

  Сава Косановић (1881—1885)
  Георгије Николајевић (1885—1896)
  Евгеније Летица (1908—1920)

Од успостављања Српске патријаршијеУреди

  Петар Зимоњић (1920—1941), 1941. убијен, 1998. је проглашен за свештеномученика,
  Нектарије Круљ (1951—1966)
  Николај Мрђа (1992—2015)
  Григорије Дурић (2015—2017), администратор
  Хризостом Јевић (2017—)

Види јошУреди

РеференцеУреди

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди