Бициклизам на Летњим олимпијским играма — друмска трка

Друмска трка на Олимпијским играма, једна је од двије дисциплине друмског бициклизма на Летњим олимпијским играма, поред вожње на хронометар.[1] Први пут је одржана на Играма 1896. након чега није није одржавана до 1936. Трка за жене је први пут одржана 1984. што је била прва дисциплина за жене у бициклизму која је уврштена на Олимпијске игре. Побједници носе златна обиљежја на рукавима и крагни дреса на свим друмским тркама које возе у периоду од четири године до наредних игара.[2]

Друмска трка
на Олимпијским играма
Детаљи
СпортБициклизам
ПолМушкарци и жене
Године одржавањаМушкарци: 1896, 1936
Жене: 1984—
Резултати
Први побједнициМушкарци:  Аристидис Константинидис (ГРЧ)
Жене:  Кони Карпентер (САД)
Тренутни побједнициМушкарци:  Ричард Карапаз (ЕКВ)
Жене:  Ана Кисенхофер (АУТ)

2020.

У периоду од 1936. до 1956. додјељивале су се медаље за тимско такмичење, на којем су рачунати резултати тројице најбоље пласираних возача са индивидуалне трке.

Од 2024. учествује по 90 возача у обје категорије.

Историја уреди

Друмска трка је први пут одржана на Олимпијским играма 1896. као прва дисциплина у друмском бициклизму.[3] Вожено је 87 km, учествовало је седам возача, златну медаљу освојио је Аристидис Константинидис, сребрну Аугуст фон Гедрих, а бронзану Едвард Бател.[4] Ниједна дисциплина друмског бициклизма није вожена до игара 1912. када је вожен хронометар, док је друмска трка поново враћена 1936.[5]

Друмска трка за жене по први пут је одржана 1984. златну медаљу је освојила Кони Карпентер, сребрну Ребека Твиг, а бронзану Сандра Шумахер.[6] До игара 1996. било је дозвољено учешће само аматерима, а од 1996. дозвољено је и професионалцима.[7]

На Играма 1984. у друмској вожњи за жене учествовало је 45 такмичара, док се број учесника и за жене и мушкарце повећао на Играма 1996. када је у друмској трци за жене учествовало 58, а за мушкарце 184 такмичара.[8] На Играма 1996. је такође повећан максимални број учесника по држави на трци за мушкарце, са три на пет.[9] Број учесника на трци за жене се постепено повећавао, а на трци за мушкарце смањивао и од Игара 2024. је изједначен, тако да учествује по 90 такмичара у обје категорије, са по максимум четири такмичара из једне државе.[8][10] Јаспер Стојвен је након смањења броја учесника у мушкој трци изјавио да она губи на важности за бициклисте, који треба да возе исту дистанцу, као и да трка може да буде одлучена већ након првих 20 km ако у бијег оде по један возач из сваке државе која има четири представника и да није поштено према осталим учесницима.[11]

Освајачи медаља уреди

Мушкарци уреди

Освајачи медаља[12]
Игре Злато Сребро Бронза
Атина 1896.
детаљи
  Аристидис Константинидис
Грчка
  Аугуст фон Гедрих
Немачка
  Едвард Бател
Уједињено Краљевство
Берлин 1936.
детаљи
  Роберт Шарпентје
Француска
  Ги Лапеби
Француска
  Ернст Нивергелт
Швајцарска
Лондон 1948.
детаљи
  Хосе Бејар
Француска
  Герит Вортинг
Холандија
  Лоде Ваутерс
Белгија
Хелсинки 1952.
детаљи
  Андре Нојеле
Белгија
  Роберт Гронделарс
Белгија
  Еди Циглер
Немачка
Мелбурн 1956.
детаљи
  Ерколе Балдини
Италија
  Арно Жер
Француска
  Алан Џексон
Уједињено Краљевство
Рим 1960.
детаљи
  Виктор Капитонов
Совјетски Савез
  Ливио Трапе
Италија
  Вили Ванден Берген
Белгија
Токио 1964.
детаљи
  Марио Цанин
Италија
  Кјел Родијан
Данска
  Валтер Годефрот
Белгија
Мексико Сити 1968.
детаљи
  Пјерфранко Вианели
Италија
  Лејф Мортенсен
Данска
  Геста Петерсон
Шведска
Минхен 1972.
детаљи
  Хени Којпер
Холандија
  Клајд Сефтон
Аустралија
Није додијељена[н 1]
Монтреал 1976.
детаљи
  Бернт Јохансон
Шведска
  Ђузепе Мартинели
Италија
  Мјечислав Новицки
Пољска
Москва 1980.
детаљи
  Сергеј Сухорученков
Совјетски Савез
  Чеслав Ланг
Пољска
  Јури Баринов
Совјетски Савез
Лос Анђелес 1984.
детаљи
  Алекси Гревал
Сједињене Америчке Државе
  Стив Бауер
Канада
  Даг Ото Лаврисен
Норвешка
Сеул 1988.
детаљи
  Олаф Лудвиг
Источна Немачка
  Бернд Грене
Западна Немачка
  Кристијан Хен
Западна Немачка
Барселона 1992.
детаљи
  Фабио Казартели
Италија
  Ерик Декер
Холандија
  Даинис Озолс
Летонија
Атланта 1996.
детаљи
  Паскал Ришар
Швајцарска
  Ролф Серенсен
Данска
  Макс Скјандри
Уједињено Краљевство
Сиднеј 2000.
детаљи
  Јан Улрих
Немачка
  Александар Винокуров
Казахстан
  Андреас Кледен
Немачка
Атина 2004.
детаљи
  Паоло Бетини
Италија
  Серхио Паулињо
Португалија
  Аксел Меркс
Белгија
Пекинг 2008.
детаљи
  Самуел Санчез
Шпанија
  Фабијан Канчелара
Швајцарска
  Александар Колобнев
Русија
Лондон 2012.
детаљи
  Александар Винокуров
Казахстан
  Ригоберто Уран
Колумбија
  Александер Кристоф
Норвешка
Рио де Жанеиро 2016.
детаљи
  Грег ван Авермат
Белгија
  Јакоб Фуглсанг
Данска
  Рафал Мајка
Пољска
Токио 2020.
детаљи
  Ричард Карапаз
Еквадор
  Ваут ван Арт
Белгија
  Тадеј Погачар
Словенија

Вишеструки освајачи медаља уреди

Позиција Бициклиста Држава Игре Злато Сребро Бронза Укупно
1. Александар Винокуров   Казахстан 2000–2012 1 1 0 2

Медаље по државама уреди

Позиција Држава Злато Сребро Бронза Укупно
1.   Италија 5 2 0 7
2.   Белгија 2 2 4 8
3.   Француска 2 2 0 4
4.   Совјетски Савез 2 0 1 3
5.   Холандија 1 2 0 3
6.   Њемачка 1 1 2 4
7.   Швајцарска 1 1 1 3
8.   Казахстан 1 1 0 2
9.   Шведска 1 0 1 2
10.   Источна Њемачка 1 0 0 1
  Грчка 1 0 0 1
  Шпанија 1 0 0 1
  Сједињене Америчке Државе 1 0 0 1
  Еквадор 1 0 0 1
15.   Данска 0 4 0 4
16.   Пољска 0 1 2 3
17.   Западна Њемачка 0 1 1 2
18.   Аустралија 0 1 0 1
  Канада 0 1 0 1
  Колумбија 0 1 0 1
  Португалија 0 1 0 1
22.   Уједињено Краљевство 0 0 3 3
23.   Норвешка 0 0 2 2
24.   Летонија 0 0 1 1
  Русија 0 0 1 1
  Словенија 0 0 1 1

Жене уреди

Освајачи медаља[15]
Игре Злато Сребро Бронза
Лос Анђелес 1984.
детаљи
  Кони Карпентер
Сједињене Америчке Државе
  Ребека Твиг
Сједињене Америчке Државе
  Сандра Шумахер
Западна Немачка
Сеул 1988.
детаљи
  Моник Кнол
Холандија
  Јута Нихаус
Западна Немачка
  Лаима Цилпорјте
Совјетски Савез
Барселона 1992.
детаљи
  Кетрин Ват
Аустралија
  Џени Лонго
Француска
  Моник Кнол
Холандија
Атланта 1996.
детаљи
  Џени Лонго
Француска
  Имелда Киапа
Италија
  Клара Хјуз
Канада
Сиднеј 2000.
детаљи
  Леонтин Зајлард
Холандија
  Ханка Купфернегел
Немачка
  Диана Жилјоте
Литванија
Атина 2004.
детаљи
  Сара Кариган
Аустралија
  Џудит Арнт
Немачка
  Олга Слјусарева
Русија
Пекинг 2008.
детаљи
  Никол Кук
Уједињено Краљевство
  Ема Јохансон
Шведска
  Татјана Гудерцо
Италија
Лондон 2012.
детаљи
  Мариане Вос
Холандија
  Лизи Армистад
Уједињено Краљевство
  Олга Забелинскаја
Русија
Рио де Жанеиро 2016.
детаљи
  Ана ван дер Берген
Холандија
  Ема Јохансон
Шведска
  Елиза Лонзо Боргини
Италија
Токио 2020.
детаљи
  Ана Кисенхофер
Аустрија
  Анемик ван Влетен
Холандија
  Елиза Лонзо Боргини
Италија

Вишеструки освајачи медаља уреди

Позиција Бициклиста Држава Игре Злато Сребро Бронза Укупно
1. Џени Лонго   Француска 1992—1996 1 1 0 2
2. Моник Кнол   Холандија 1988—1992 1 0 1 2
3. Ема Јохансон   Шведска 2008—2016 0 2 0 2
4. Елиза Лонзо Боргини   Италија 2016—2020 0 0 2 2

Медаље по државама уреди

Позиција Држава Злато Сребро Бронза Укупно
1.   Холандија 4 1 1 6
2.   Аустралија 2 0 0 2
3.   Француска 1 1 0 2
  Уједињено Краљевство 1 1 0 2
  Сједињене Америчке Државе 1 1 0 2
6.   Аустрија 1 0 0 1
7.   Њемачка 0 2 0 2
  Шведска 0 2 0 2
9.   Италија 0 1 3 4
10.   Западна Њемачка 0 1 1 2
11.   Русија 0 0 2 2
12.   Канада 0 0 1 1
  Литванија 0 0 1 1
  Совјетски Савез 0 0 1 1

Екипни пласман за мушкарце уреди

Екипна друмска трка за мушкарце била је дисциплина која је постојала на четири издања Игара — 1936, 1948, 1952. и 1956, након чега је замијењена са екипним хронометром од Игара 1960.[16][17] Она није била засебно такмичење, већ такмичење који је укључивао резултате остварене на индивидуалној друмској трци.[18] За сваку државу у друмској трци учествовала су по максимум четири такмичара, а за екипни пласман рачунали су се резултати прве тројице на прва три издања, док су се на Играма 1956. додјељивали бодови за позиције.[17][19] Током прва два издања медаље су добијала само прва тројица такмичара, а на играма 1952. и 1956. медаље су добијала сва четири такмичара. Белгијски тим, побједник такмичења 1948. године, није знао да постоји екипно такмичење и напустили су Игре прије него што су им уручене медаље.[20] Ежен ван Росбрук и Лоде Ваутерс су примили медаље 2010. године, док је Леон де Латаувер преминуо и никад није примио медаљу.[20]

Освајачи медаља
Игре Злато Сребро Бронза Референца
Берлин 1936.
детаљи
  Француска
Роберт Карпентје
Роберт Доргебрај
Ги Лапеби
  Швајцарска
Едгар Бушвалдер
Ернст Нивергелт
Курт От
  Белгија
Огист Гаребек
Арман Питзе
Жан Франсоа ван дер Моте
[21]
Лондон 1948.
детаљи
  Белгија
Лоде Ваутерс
Леон де Латаувер
Ежен ван Росбрук
  Уједињено Краљевство
Боб Матланд
Гордон Томас
Ијан Скот
  Француска
Хосе Бејар
Ален Мено
Жак Дипон
[22]
Хелсинки 1952.
детаљи
  Белгија
Андре Нојеле
Роберт Гронделарс
Лисјен Виктор
Рик ван Лој
  Италија
Дино Бруни
Винченцо Цуконели
Ђани Гидини
Бруно Монти
  Француска
Жак Анкетил
Алфред Тонело
Клод Руер
Ролан Безамат
[23]
Мелбурн 1956.
детаљи
  Француска
Арно Гејре
Морис Мушеро
Мишел Вермелен
Рене Абади
  Уједињено Краљевство
Алан Џексон
Артур Бритејн
Вилијам Холмс
Харолд Рејнолдс
  Уједињени тим Немачке
Хорст Тилер
Густав Адолф Шур
Рејнхолд Помер
Ерик Хаген
[24]

Медаље по државама уреди

Позиција Држава Злато Сребро Бронза Укупно
1   Француска 2 0 2 4
2   Белгија 2 0 1 3
3   Уједињено Краљевство 0 2 0 2
4   Италија 0 1 0 1
  Швајцарска 0 1 0 1
6   Уједињени тим Немачке 0 0 1 1

Олимпијске међуигре уреди

Олимпијске међуигре 1906. су одржане у Атини и првобитно су рачунате као дио Олимпијских игара, са циљем да се сваке двије године одржавају игре у Грчкој, између међународних олимпијских игара.[25] Идеја није заживјела и Међународни олимпијски комитет је касније одлучио да те Игре не сматра дијелом званичних Олимпијских игара, али неки спортски историчари су наставили да их сматрају дијелом Олимпијских игара.[26]

У друмској трци све три медаље освојили су Французи, Фернанд Вест златну, Морис Бардоно сребрну и Едмонд Лигет бронзану.[27]

Освајачи медаља уреди

Освајачи медаља[28]
Игре Злато Сребро Бронза
Атина 1906.
детаљи
  Фернанд Вест
Француска
  Морис Бардоно
Француска
  Едмонд Лигет
Француска

Напомене уреди

  1. ^ Бронзану медаљу на Олимпијским играма 1972. освојио је Шпанац Хаиме Уеламо, али му је она одузета јер је пао на допинг тесту и није додијељена никоме.[13][14]

Референце уреди

  1. ^ „Road cycling - Paris 2024”. olympics.com. Приступљено 14. 4. 2024. 
  2. ^ Davidson, Tom (12. 1. 2023). „Rapha to redesign Richard Carapaz's Olympic champion jersey after UCI rule oversight”. cyclingweekly.com. Приступљено 14. 4. 2024. 
  3. ^ „Road cycling - Paris 2024”. olympics.com. Приступљено 14. 4. 2024. 
  4. ^ „Road Race, Individual, Men”. Olympedia. Приступљено 14. 4. 2024. 
  5. ^ „Cycling at the 1936 Berlin Summer Games: Men's Road Race, Individual”. sports-reference.com. Архивирано из оригинала 17. 4. 2020. г. Приступљено 14. 4. 2024. 
  6. ^ „Cycling at the 1984 Los Angeles Summer Games: Women's Road Race, Individual”. Sports Reference. Архивирано из оригинала 18. 4. 2020. г. Приступљено 14. 4. 2024. 
  7. ^ Hood, Andrew (21. 11. 2023). „How serious do the elite pro men take the Olympic Games?”. velo.outsideonline.com. Приступљено 14. 4. 2024. 
  8. ^ а б „Cycling achieves full gender parity in terms of athlete numbers at the Olympic Games Paris 2024”. uci.org. 7. 12. 2020. Приступљено 14. 4. 2024. 
  9. ^ Stevenson, John (2004). „Athens promises unique festival of cycling”. autobus.cyclingnews.com. Приступљено 14. 4. 2024. 
  10. ^ Moultrie, James (18. 11. 2023). „Team sizes confirmed for Paris 2024 Olympics road race and time trial”. cyclingnews.com. Приступљено 14. 4. 2024. 
  11. ^ Benson, Daniel (30. 12. 2023). „Jasper Stuyven: Olympic Games are losing value for cyclists”. globalcyclingnetwork.com. Приступљено 14. 4. 2024. 
  12. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „Olympic Men's Road Race Results”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 14. 4. 2024. 
  13. ^ „Jaime Huélamo Olympic Results”. sports-reference.com. Архивирано из оригинала 17. 10. 2014. г. Приступљено 14. 4. 2024. 
  14. ^ Mallon, Bill; Heijmans, Jeroen (2011). Historical Dictionary of Cycling. Scarecrow Press. 
  15. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „Olympic Women's Road Race Results”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 14. 4. 2024. 
  16. ^ „Road Race, Team, Men 1936”. olympedia.org. Приступљено 14. 4. 2024. 
  17. ^ а б „Road Race, Team, Men 1960”. olympedia.org. Приступљено 14. 4. 2024. 
  18. ^ „Road Race, Team, Men 1936”. olympedia.org. Приступљено 14. 4. 2024. 
  19. ^ „The Organizing Committee of the XVI Olympiad” (PDF). Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 14. 4. 2024. 
  20. ^ а б „Road Race, Team, Men 1948”. olympedia.org. Приступљено 14. 4. 2024. 
  21. ^ „Cycling at the 1936 Berlin Summer Games: Men's Road Race, Team”. sports-reference.com. Архивирано из оригинала 17. 4. 2020. г. Приступљено 14. 4. 2024. 
  22. ^ „Cycling at the 1948 London Summer Games: Men's Road Race, Team”. sports-reference.com. Архивирано из оригинала 18. 4. 2020. г. Приступљено 14. 4. 2024. 
  23. ^ „Cycling: Men's team road race”. sports-reference.com. Архивирано из оригинала 18. 4. 2020. г. Приступљено 14. 4. 2024. 
  24. ^ „Cycling at the 1956 Melbourne Summer Games: Men's Road Race, Team”. sports-reference.com. Архивирано из оригинала 18. 4. 2020. г. Приступљено 14. 4. 2024. 
  25. ^ Koulouri, Christina (2005). „The Inside View of an Outsider: Greek Scholarship on the History of the Olympic Games”. Journal of Sport History. 32 (2): 217—228. ISSN 0094-1700. JSTOR 43610398. 
  26. ^ „1906 Athina Summer Games”. Sports Reference. Архивирано из оригинала 17. 04. 2020. г. Приступљено 14. 4. 2024. 
  27. ^ „Cycling: 1906 Intercalated Games Results”. sports-reference.com. Архивирано из оригинала 17. 4. 2020. г. Приступљено 14. 4. 2024. 
  28. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „Olympic Women's Road Race Results”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 14. 4. 2024. 

Спољашње везе уреди