Википедија

Биљана Ђорђевић

Биљана Ђорђевић (Врање, 1984) српска је политичарка и универзитетски предавач. Ђорђевићева је доцент на Факултету политичких наука Универзитета у Београду. Чланица је Зелено-левог фронта (ЗЛФ). Од 1. августа 2022. обавља функцију народне посланице Скупштине Србије.

Биљана Ђорђевић
Ђорђевић 2019.
Лични подаци
Датум рођења(1984{{month}}{{{day}}})1984. (39/40 год.)
Место рођењаВрање, СР Србија, СФР Југославија
Универзитет
Занимање
  • политичарка
  • професорка
Политичка каријера
Политичка
странка
Тренутна функција
Функцију обавља од 1. августа 2022.

Биографија уреди

Рођена је 1984. године у Врању, у тадашњој Социјалистичкој Републици Србији. Основно образовање је завршила у Бујановцу, након чега је завршила гимназију у родном граду.[1] Основне академске студије завршила је на Универзитету у Београду, а мастер на Универзитету у Оксфорду.[1] Докторирала је на Факултету политичких наука, смер политикологије. Теза њене докторска дисертација је „Проблем конституисања политичког тела у демократским теоријама“.[2]

Живи у Београду откако је завршила студије на Универзитету у Београду.[3]

Каријера уреди

Доцент је на Факултету политичких наука Универзитета у Београду.[4] Такође је члан Председништва Друштва за политичке науке Србије и Српског друштва за правну и друштвену филозофију. Претходно је радила као истраживачки сарадник на Правном факултету у Единбургу од 2012. до 2013.[5]

Године 2020. изабрана је за члана Малог већа покрета Не давимо Београд (НДБ).[6] Била је кандидат коалиције Морамо, чији је део НДБ, на парламентарним изборима 2022.[3] Изабрана је за посланицу Народне скупштине, након чега је обављала функцију председника парламентарне групе НДБ од 1. августа 2022.[7] У јулу 2023. НДБ је трансформисан у Зелено-леви фронт (ЗЛФ).[8]

Подржава децентрализацију и жели да „радикално преокрене ствари”. Залаже се за смањење социјалне неједнакости.[9]

Одабрана дела уреди

  • Биљана Ђорђевић „Агонистички приступ расправама о кризи демократије у Европи“ Хуманистичке студије 4 (2018): 9-29.
  • Биљана Ђорђевић „Лишени дискурса легитимације: зазидане земље Централне Европе и политички субјективитети у настајању“ Гласник Етнографског института САНУ LXV, 3 (2017): 527-541.
  • Биљана Ђорђевић, уред. Конституционализам и уставни дизајн у демократској рецесији / Constitutionalism and Constitutional Design in Democratic Recession. Београд: Удружење за политичке науке Србије, Факултет политичких наука, 2018.
  • Biljana Đorđević, “Whose Rights, Whose Return? The Boundary Problem and Unequal Restoration of Citizenship in the Post-Yugoslav Space ”, Ethnopolitics 14, 1-2 (2015): 121-139.
  • Биљана Ђорђевић, Милош Здравковић, уред. Наслеђе политичке и правне филозофије Роналда Дворкина. Београд: Правни факултет, Факултет политичких наука, Српско удружење за правну и социјалну филозофију, 2015.
  • Биљана Ђорђевић, „Егалитаризам среће или егалитаризам одговорности? Критика Роналда Дворкина“ у Наслеђе политичке и правне филозофије Роналда Дворкина, уред. Биљана Ђорђевић, Милош Здравковић, 42-64. Београд: Правни факултет, Факултет политичких наука, Српско удружење за правну и социјалну филозофију, 2015.
  • Милан Подунавац, Биљана Ђорђевић, уред. Устави у времену кризе: постјугословенска перспектива. Београд: Факултет политичких наука, Удружење за политичке наука, 2014.
  • Биљана Ђорђевић „Проблеми нормативне снаге и критике агонистичке партиципације: ка могућој комплементарности агонистичке и партиципативне демократије“ Филозофија и друштво 25, 3 (2014): 77-105.
  • Biljana Đorđević “Agonistic Democracy – A Controversial Attempt to Revitalize Democratic Ethos”, in Identity, Political and Human Rights Culture as Prerequisites of Constitutional Democracy, eds. Miodrag Jovanović, Dragica Vujadinović, 81-98. The Hague: Eleven International Publishing, 2013.
  • Biljana Đorđević “On the Relationship between Constituent Power, Constituent People, and National Minorities in Serbia”, in Challenges of Multiculturalism, ed. Milan Podunavac, 125-13. Belgrade: Heinrich Böll Stiftung Southeastern Europe, 2012.
  • Биљана Ђорђевић „Етика миграције“ Годишњак Факултета политичких наука 2, 2 (2008): 239-253.

Референце уреди

  1. ^ а б „Ko je Biljana Đorđević: Kandidat za narodnog poslanika”. Info Vranjske (на језику: српски). 13. 2. 2022. Архивирано из оригинала 20. 9. 2022. г. Приступљено 16. 9. 2022. 
  2. ^ „Биљана Ђорђевић – Факултет политичких наука | Универзитет у Београду” (на језику: српски). Приступљено 2023-11-16. 
  3. ^ а б Stevanović, N. (16. 2. 2022). „Biljana Đorđević, Bujanovčanka na listi "Ne davimo Beograd": Bujanovac je moj grad”. Bujanovačke novine (на језику: српски). Архивирано из оригинала 20. 9. 2022. г. Приступљено 16. 9. 2022. 
  4. ^ „Ljudi”. Pokret Ne davimo Beograd (на језику: српски). Архивирано из оригинала 5. 4. 2022. г. Приступљено 16. 9. 2022. 
  5. ^ „Biljana Đorđević”. Belgrade Security Forum (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 20. 9. 2022. г. Приступљено 16. 9. 2022. 
  6. ^ „Pokret Ne davimo Beograd izabrao rukovodstvo”. NOVA portal (на језику: српски). 20. 10. 2020. Архивирано из оригинала 24. 8. 2022. г. Приступљено 24. 8. 2022. 
  7. ^ „Biljana doc. dr Đorđević”. National Assembly of Serbia (на језику: српски). Архивирано из оригинала 20. 9. 2022. г. Приступљено 16. 9. 2022. 
  8. ^ „Pokret Ne davimo Beograd danas je zvanično postao stranka Zeleno-levi front”. Novinska agencija Beta (на језику: српски). 14. 7. 2023. Архивирано из оригинала 14. 07. 2023. г. Приступљено 14. 7. 2023. 
  9. ^ „Biljana Đorđević za Karakter: Šta sve Moramo”. Karakter (на језику: српски). 29. 3. 2022. Архивирано из оригинала 20. 9. 2022. г. Приступљено 16. 9. 2022. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Биљана_Ђорђевић&oldid=27699929”