Биљача (Бујановац)

Биљача је насеље у Србији у општини Бујановац у Пчињском округу. Према попису из 2002. било је 2036 становника (према попису из 1991. било је 2534 становника).

Биљача
Overview of Biljača.jpg
Поглед на Биљачу
Административни подаци
Држава Србија
Управни округПчињски
ОпштинаБујановац
Становништво
 — 2011.2036
Географске карактеристике
Координате42°21′13″ СГШ; 21°44′35″ ИГД / 42.3535° СГШ; 21.743° ИГД / 42.3535; 21.743Координате: 42°21′13″ СГШ; 21°44′35″ ИГД / 42.3535° СГШ; 21.743° ИГД / 42.3535; 21.743
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина509 м
Биљача на мапи Србије
Биљача
Биљача
Биљача на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број17522
Позивни број017
Регистарска ознакаBU

Биљача ce налази у подножју Рујна, у долини Драгушичке реке и у равници. Село се јавља у турском попису још с краја XV века. Према турским дефтерима из 1519. године, Горња и Доња Биљача имале су 22 хришћанске и 5 муслиманске породице. Биљача је и раније била највеће село у Моравици. Она је почетком XX столећа имала 180 домова. Махале насеља су следеће: Пекарска мала, Горња мала, Радоњска мала, Богданска мала и Циганска мала. После Другог светског рата број српских домаћинстава је износио 286.[1]

ИсторијаУреди

То место се 1899. године помиње и као "Билач". У насељу које припада Прешевској кази има неколико трговачких дућана и занатских радњи. Кроз место је пролазила речица, па су грађени мостићи за прелаз. Турчин Демир-беј јузбаша биљачког војног табора стекао је заслуге и углед код тамошњих Срба. Он је поред осталог дао да се начине две ћуприје, и порадио да поред турске и српска школа добије "русам наме" (царску дозволу) за легални рад.[2] Поред турске основне, има ту 1899. године и српска четворогодишњу основна школа.[3]

У месту је 1900. године прослављен празник и школска слава Св. Сава. Тада није било цркве у селу, а ни у ближој околини. Домаћин славе у школском здању био је старац Стојко Трајковић иначе школски старатељ, а светосавску беседу изговорио учитељ Сима Димитријевић. Трајковић је српску школу отворио још 1887. године.[2]

Турска војска је маја 1910. године тражећи оружје упала у српско село Биљачу. Ту су свирепо тукли кмета Ристу Стојковића који је у очајању, извршио самоубиство револвером, након пуштања из апса.[4]

ДемографијаУреди

У насељу Биљача живи 1250 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 29,7 година (28,9 код мушкараца и 30,5 код жена). У насељу има 401 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 5,08.

Ово насеље је углавном насељено Албанцима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[5]
Година Становника
1948. 1.695
1953. 1.773
1961. 1.613
1971. 1.881
1981. 2.349
1991. 2.534 2.332
2002. 2.036 2.928
Етнички састав према попису из 2002.[6]
Албанци
  
1.704 83,69 %
Срби
  
163 8,00 %
Роми
  
8 0,39 %
Мађари
  
2 0,09 %
Македонци
  
2 0,09 %
непознато
  
16 0,78 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

РеференцеУреди

  1. ^ Момчило Златановић: Топомија Прешевске Моравице (тринаест насеља), Врањски гласник XX, Врање 1987, стр. 131.
  2. 2,0 2,1 "Цариградски гласник", Цариград 1900. године
  3. ^ "Цариградски гласник", Цариград 1899. године
  4. ^ "Политика", Београд 1910. године
  5. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  6. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  7. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везеУреди