Ботаничка башта у Цириху

Нова циришка универзитетска ботаничка башта (Botanischer Garten Der Universität Zürich) простире се на 5,25 ha. Башта је отворена 1977. године, а укупна цена њеног подизања била је 44 милиона SF. Од тога 40% трошкова подмирила је конфедерална влада, 40% добијено је од пореза грађана кантона Цирих, а 20% трошкова обезбеђено је из фонда прилога љубитеља Баште. Удружење љубитеља баште основано је 1966. и броји око 1.000 чланова.

Куполе Нове циришке универзитетске ботаничке баште.

Локација

Нова циришка универзитетска ботаничка башта налази се у осмом округу (Zollikerstrasse 107) и треба је разликовати од Старе ботаничкеа баште (Alter Botanischer Garten) која постоји од 1833. године у бившем градском бедему "for Katz". Данас је она рекреативна зона града са етнографским музејом и мањим средњовековним вртом биља у спомен на природњака и енциклопедисту Геснера (Conrad Gessner, 1516-1565) чији је приватни хербаријум био овде.

Задаци

Делови баште: 1. тропска купола, 2. саване, 3. суптропска купола, 4. алпинетуми на различитим геолошким подлогама, 5. зграда института, 6. барске и мочварне биљке, 7. водене биљке, 8. инсективорне биљке, 9. пролећна башта, 10. стаза рододендрона, 11. медитеранска флора, 12. фамилија ружа, 13. лековите биљке, 14. вриштине, 15. циришка шума, 16. ливада, 17. одмор, 18. расадник, 19. експериментална поља и 20. кафе ресторан и библиотека.

Ботаничка башта је део Института за систематику биљака за који обезбеђује биљке за истраживање и наставу на Универзитету у Цириху, одржава и репродукује угрожене биљке, а представља и рекреативни простор за грађане. Допунски задаци Баште су и сервисне информације, обиласци и организовање изложби.

Дизајн баште

Године 1971. донета је одлука да се изгради нова ботаничка башта у Старом парку (Аlten Park) породице Bodmer–Abegg. Башту је пројектовао пејзажни архитекта Ајхер (Fred Eicher), а грађена је од 1972. до 1977. Пажњу привлаче три куполаста конзерваторијума који су покривени пигментисаним, заобљеним окнима од полиметил метакрилата, које је дизајнирао архитектонски биро Hans und Annemarie Hubacher и први пут применио у Швајцарској.

Основна идеја у планирању и пројектовању новог објекта је била да се групишу биљке са сличним условима раста. Данас је изложено око 8.000 биљних врста, које су груписане у тематске целине од флоре Медитерана до пролећног врта у пространом отвореном простору парка са арборетумом, централним језером и у стакленицима који омогућују раст репрезентативним биљним врстама из различитих климатских подручја. Комплекс укључује и зграду Института и ресторан доступан за јавност.

Одељци

У Ботаничкој башти су заступљена следећи одељци:

У стакленицима

У куполастим стакленицима су различити климатски услови. Највећа купола симулира климу у тропским крајевима, а друге две климатске услове у суптропима и саванама. Овде се могу видети палме и дрвенасте папрати, орхидеје и бројни усеви. Дочаране су и сценске слике река Централне Африке, Јужне Америке и Југоисточне Азије.

Карактеристике конзерваторијума    КУПОЛЕ тропска саване суптропска пречник 27 m 22,5 m 20 m висина 17 m 10 m 9,5 m зимска температура 20oC 12oC 15oC летња температура 25oC 25oC 20oC релативна влажност ваздуха зими 70% 50% 60% релативна влажност ваздуха лети 80% 60% 70% Унутрашњост тропске куполе. Tacca aspera биљка из Малезије и Бурме у тропској куполи. Streptocarpus rexii из Јужне Африке у тропској куполи. Суптропска купола. Унутрашњост суптропске куполе. Унутрашњост куполе са вегетацијом саване. Унутрашњост куполе са вегетацијом саване. На отвореном Медитерански мирисни врт Вади (сува корита) са врстама прилагођеним суши Биљке за боје са својим културним и историјским аспектима Пролећни врт са врстама цвећа које цветају током пролећа и лета Алпинетуми на различитим геолошким подлогама Језеро и базени са разноврсним акватичним биљкама Лековите и утилитарне биљке које се користе вековима Инсективорне биљке Алпинетуми и зграда института у позадини. Језеро и купола са вегетацијом саване. Језеро. Базени са акватичним биљкама. Инсективорне биљке. Циришка шума. Зона мирног одмора. Референце