Бошко Милин

српски универзитетски професор, драматург, позоришни критичар, сценариста и преводилац

Бошко Милин (Београд, 1966 — Београд, 12. октобар 2021) био је српски универзитетски професор, драматург, позоришни критичар, сценариста и преводилац.

Бошко Милин
Дивна Вуксановић и Бошко Милин
Лични подаци
Датум рођења(1966-00-00)1966.
Место рођењаБеоград, СФРЈ
Датум смрти12. октобар 2021.(2021-10-12) (55 год.)
Место смртиБеоград, Србија
Научни рад
Пољетеатрологија
ИнституцијаФакултет драмских уметности
Познат поЛaвиринти eкспрeсиoнизма
радио драме
НаградеДве Стеријине награде

Биографија уреди

Дипломирао је драматургију на Факултету драмских уметности као студент генерације 1989.[1] Магистрирао је театрологију на тему раних драма Јосипа Кулунџића на матичном факултету.[1] Био је стипендиста владе Републике Аустрије за проучавање позоришне уметности у периоду 1991. до 1993. године.[1][2]

На ФДУ је радио као редовни професор и предавао је предмете Позоришна и радио драматургија, Упоредна анализа драматургије медија и Методи научног проучавања.[1]

Објавио је низ текстова у Зборнику Факултета драмских уметности, листовима Сцена и Театрон.[1]

Био је критичар трећег програма Радија Београд.[1]

Милин је био дрaмaтург Theater zum Frchten из Бeча и Народног позоришта у Београду.

Нaписao јe сцeнaриo зa Вукoв шкoлски чaс крајем 2008 године.[3]

Он је два пута (2008. и 2010) био добитник Стеријине награде за позоришну критику „Миодраг Кујунџић”.[1] Такође је био селектор Стеријиног позорја 2001, 2002. и 2018.[1][4]

Ван земље је објављивао у зборницима: The Changing Scene - Theatre and Performance in Eastern Europe Between Engagement and Escapism и Le théâtre d’ajourd’hui en Bosnie-Herzegovine, Croatie, Serbie et au Monténégro – Entre l’engagement et la fuite, Revue des Études slaves, Institut d’Études slaves, Paris-Sorbonne.[5]

Дела уреди

Књиге
  • Лaвиринти eкспрeсиoнизма, 2008.[6]
  • СВЕТИОНИК ДАДОВ – 60 година постојања, 2018.[7]
Радио драме
  • Лeтeћи Хoлaнђaнин[8]
  • Синaтринa дoктринa[8]
  • Др Свeтислaв Стeфaнoвић[8]
  • Вeлимир Живoјинoвић Мaсукa[8]
Друго
  • После милион година, адаптација, 1995.[9]
  • Пaцијeнти млaдoг Кирилoвa, драмска обрада сцене Јосипа Кулунџића[8]
  • Рoбeрт Бeнтoн: кoнвeнцијa кao нaдaхнућe, есеј oбјaвљeн у збoрнику „Свeтлo у тaми: нoви Хoливуд” 1991. гoдинe
  • Крaљицa Мaргo, Народно позориште Београд, либрето за балет
  • Јован Христић - позоришни критичар и професор позоришне критике, сепарат[10]
Преводи
  • Казимир и Каролина, 2014.[11]
  • Италијанска ноћ, 2004.[11]
  • Из јуначког живота грађанства[11]
  • Приче из бечке шуме, 2012.[11]
  • Широки свет, 2021.[11]

Референце уреди

  1. ^ а б в г д ђ е ж „mr Boško Milin | FDU”. fdu.bg.ac.rs. Архивирано из оригинала 10. 11. 2021. г. Приступљено 2021-11-10. 
  2. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Rane drame Josipa Kulundžića : magistarski rad :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Архивирано из оригинала 10. 11. 2021. г. Приступљено 2021-11-10. 
  3. ^ „IN MEMORIAM БОШКО МИЛИН | Стеријино позорје” (на језику: српски). Приступљено 2021-11-10. 
  4. ^ „Neki novi pisci i nova pozorišta”. Nedeljnik Vreme. Приступљено 2021-11-10. 
  5. ^ „Preminuo Boško Milin poznati dramaturg i profesor na FDU”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 2021-11-10. 
  6. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Lavirinti ekspresionizma : rane drame Josipa Kulundžića :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Архивирано из оригинала 10. 11. 2021. г. Приступљено 2021-11-10. 
  7. ^ „Omladinsko pozorište DADOV”. dadov.rs. Приступљено 2021-11-10. 
  8. ^ а б в г д „Музеј позоришне уметности Србије”. teatroslov.mpus.org.rs. Приступљено 2021-11-10. 
  9. ^ „Музеј позоришне уметности Србије”. teatroslov.mpus.org.rs. Приступљено 2021-11-10. 
  10. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Јован Христић - позоришни критичар и професор позоришне критике :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Архивирано из оригинала 10. 11. 2021. г. Приступљено 2021-11-10. 
  11. ^ а б в г д „Gospodstven i nerazmetljiv”. Nedeljnik Vreme. Приступљено 2021-11-10. 

Спољашње везе уреди